FISKALNI RAČUN je Bečejski street punk bend. Ove godine su objavili svoje treće izdanje, a za koji dan kreću na svoju prvu turneju. Detalje o tim aktuelnostima i sve ostalo što treba da znate o njima pročitaćete u ovom intervjuu.
Pozdrav Sale! Hajde za početka samo u kratko koja reč o bendu, pošto je ovo prvi intervju Fiskalnog računa za Nocturne magazina.
Sale: Pozdrav! Bend je osnovan 2008. godine. Ja sam tada probao da pevam u nekom hardcore bendu, pa su me moj gitarista Darko i prvi basista, a sada menadžer benda, Laza zvali da ja sa njima kao pevam u oi! punk bendu, pošto sam se ja tada ložio na tu muziku. Te 2008. smo bili nas četvorica i bubnjar Steva, a kasnije smo dodali u postavi i solo gitaru u vidu Mihajla, iako isprva nismo znali kako da sviramo sa tom solo gitarom i to je zvučalo užasno.
A sada znate da svirate sa solo gitarom? (smeh)
Sale: Pa znamo malo bolje. (smeh) Prvi koncert nas je bend Brickheads zvao u CK13 u Novom Sadu sa njima da sviramo i tu je na bini bilo svega i svakakvih uletanja. I posle svirke nam ponudili kao „Hoćete video ili audio snimak“ i mi uzeli audio sve naloženi u fazonu „Imamo prvi demo“. I u tom periodu smo svako malo svirali u Debelom zmaju u Bečeju, gde smo i stalno ispijali pivo. To su eto bili neki počeci.
Mnogo zanimljivije su nam svakako trenutne aktivnosti benda. Dugo ste najavljivali izdanje koje će naslediti EP „Naš svet, naša stvar“, na kraju je objavljeno u formi još jednog EP-ja. Šta nam možeš reći o tome?
Sale: Prvi put smo snimali pesme u svom studiju kod našeg basiste Vladimira Knora i zadovoljni smo rezultatima. Moram pre svega da ti kažem da ja svoj bend ne volim da slušam i da nas tu više drži neko drugarstvo, ali dok god ima ljudi kojima se to sviđa i koji dolaze na svirke mi ćemo i svirati. Što se EP-ja tiče, mi smo prvo mislili da radimo album, ali smo svi bili u fazonu radimo, ali zapravo ne radimo ništa. I onda smo snimili te tri pesme koje smo objavili ove godine i odlučili da ćemo da radimo EP-jeve, ali ćemo onda češće izbacivati nove pesme i spotove. Da smo snimali ceo album to bi trajalo jako dugo i pitanje kada bismo ga uopšte završili, a ovako i mi bolje obavljamo posao, a i ljudi danas više vole kada je bend aktivan na taj način, tj. da nove pesme izlaze češće, ali u manjim količinama.
Stvarno ne voliš da slušaš svoj bend?
Sale: Pa ne volim stvarno… U suštini većina bendova koje pratim po svirkama su drugarski bendovi i na njihove nastupe idem uvek kada sam u prilici, zbog podrške, ako ništa drugo, a privatno slušam drugačiju muziku.
Ambijentalni jazz?
Sale: Da da, jazz i blues! Zapravo više sebi ne dozvoljavam da previše razmišljam o tome kakav je bend već puštam ljude sa strane da to rade. Dok god ima dva čoveka kojima se sviđa to što sviramo i koji će dolaziti na naše svirke, mi ćemo svirati i nama je super.
Trenutno je aktuelna varijanta sa više EP-jeva u kraćim vremenskim razmacima. Kada možemo da očekujemo nove pesme, da li da očekujemo nove momente u pesmama i šta nam generalno možeš reći o planovima za budućnost po tom pitanju?
Sale: Imamo sada još tri pesme spremne, tj. usvirane i to ćemo sada u decembru da snimimo kada se vratimo iz Nemačke, što znači da ćemo relativno uskoro i da objavljujemo. Ne bih da ureknem, pošto je do sada uvek bilo kada kažem da ćemo snimati da zapravo nismo snimali, ali stvarno mislim da ćemo te pesme snimiti do kraja godine. A te tri pesme su opet drugačije od prethodnih i trenutno sam ja njima zadovoljan.
Jedini ste aktivni bečejski punk bend, a rekao bih i jedini autorski bend u gradu…
Sale: Da ne uvredim nikoga, ali da, mislim da da.
Bečej nije baš mali grad…
Sale: Pa nije, mi smo uvek imali dešavanja.
Znam, znam, ali uporedi mi scenu ranije i sada, kada ima samo jedan aktivan bend. Kako ti se čini scena sada?
Sale: Pa ja nisam jedan od onih koji se žale kako nema klinaca mlađih od mene i sada idem redom da ih regrtujem da dolaze na svirke. Nije ovo Njujork, ovo je jebena Vojvodina, gde ćeš sada da ideš redom i ubeđuješ klince ’ti si za ovo i ti si za ono’. Imamo drugare, prijatelje, rodbine koji dolaze na svirke i to budu uvek lepe svirke, ali pre svega jedna velika pijanka, zajebancija, druženje. Mi postojimo kao ekipa pod imenom Mighty Mighty Bechej’s zato što nas ima više od pet i manje od 15, pa ipak jesmo neka ekipa, tj. kao manji kolektiv. Mi na druženjima uvek provučemo kotlić, cuganje i dobru zajebanciju, a svirka mi je stvarno samo sporedna stvar.
Znaš onu dobru staru „KUD Idijoti su najbolji novosadski bend“? Ja bih to sada preubličio u „Fiskalni račun je trenutno najbolji novosadski street punk bend“. Kako ti se čini ta tvrdnja, iako ste Bečejci, i kako i koliko ste povezani sa Novim Sadom, novosadskom publikom, novosadskim bendovima…?
Sale: Godinama se družimo sa ekipom iz Novog Sada i oni često dolaze kod nas, a i mi Bečejci smo svi u određenom periodu živeli u Novom Sadu, tj. nekoliko godina, da li posao, fakultet ili neki treći razlog, pa provedeš neko vreme sa ljudima i onda tako druženje traje do danas. A to što si rekao da je Fiskalni računnajbolji novosadski street punk bend je žalosno da bude tako i nadam se da će se to promeniti uskoro. Ali ima punk bendova koji rade kako treba, recimo Against the Odds, ne bih rekao da su klinci, ali jesu mlađi od nas… Ja nisam baš u fazonu njihove muzike, ali takvom bendu moraš da skineš kapu, oni sada idu na dvonedeljnu evropsku turneju za koji dan.
Baš u Novom Sadu ste svirali proteklog vikenda. Kakvi su utisci sa svirke i od te večeri generalno?
Sale: Neko nam je pio pivo, ja sam prvo optužio drugare iz Tu ima zvuka, ali sam onda čuo da su nam Italijani popili pivo, a to mi se ne sviđa. Sam Talco jeste popularan i ozbiljan bend, ali malo mi je preterano istezanje pred svirke i slične gluposti. Veče nam je generalno bilo super, drago nam je bilo da smo delili binu sa Tu ima zvuka i zahvalio bih se ovom prilikom Igoru Todoroviću Zgrou i SKC-u novosadskom što su nas zvali. Mi volilmo kada nas on pozove da sviramo u Fabrici i rado se odazovemo pozivu.
U kraćem vremenskom intervalu koji trenutno traje dosta ste koncertno aktivni. Na svoje prvo duže putovanje bićete ispraćeni svirkom u subotu. O kakvom se događaju radi?
Sale: Mi smo hteli da pravimo kao prvu evropsku turneju, taj koncert sa Talco, onda svirka u Bečeju koja sledi za koji dan i onda tri koncerta u Nemačkoj, pod nazivom „Tek će da ti bude žao“, citiramo Mandinog kuma iz „Lepa sela lepo gore“, ne znam zašto, ali mi volimo tu repliku, i da onda stanemo malo pred Novu godinu i posvetimo se drugim stvarima. Svirka koja nam predstoji će biti u subotu sa početkom u 21h u našem rodnom gradu, pred našom domaćom publikom u Pozorišnom klubu Scena. Ponovo ćemo deliti binu sa besperspektivnim bendom poput nas i svih naših drugarskih bendova Tu ima zvuka iz Novog Sada i po prvi put sa devojkama iz beogradskog benda Replicunts koje će prvi put nastupiti u Bečeju. Ali upoznali smo ih po nekim koncertima i devojke su super, nisu nadrkane, a to ti je jedini uslov kod nas. Može bend biti dobar i usviran i zanimljiv koliko hoćeš, ali ako si nadrkani nadmen, ti kod nas u Bečeju nećeš svirati. Biće to lepa svirka i lepo druženje.
Kao što rekoh, nakon toga Fiskalnom računu sledi prva turneja. Gde, kada, sa kim, kako?
Sale: Na toj svirci će nas publika ispratiti put Nemačke. Tri nastupa ćemo odraditi kao podrška bendu Feine Sahne Fischfilet, Drezden, Ninberg i Štutgart. Mighty Mighty Bechej’s su 2010. ili 2011. godine imali muda da prihvate da odrade koncert na turneji jednog takođe besperspektivnog benda, ali nemačkog, koji je u to vreme bio užasan, ali koji je godinama kasnije postao nemačko Hladno pivo. Oni sada pune hale od 1500 ljudi i u narednom period će odsvirati 12 koncerata, zvali su četiri benda da im gostuju po tim koncertima, a pomenuo sam na koja tri će biti Fiskalni račun. Želja svakog benda je da uradi bilo kakvu turneju, a eto nama je to više nije san.
Kolege ste, prijatelji, a i donekle muzički bliski sa bendovima iz Novog Sada kao što su The Bayonets, Bomber, Detonators… Svi oni su bili na turnejama po Evropi, a i Nemačkoj konkretno. No pesme tih bendova su uglavnom na engleskom. Kakva su vaša očekivanja od publike uzimajući to u obzir, a i generalno?
Sale: Ja do sada nisam bio sa svojim bendom na turneji, ali sam bio sa drugim bendovima i sretao sa drugarske bendove kada sam bio u Nemačkoj za sebe i koliko sam skontao masa se tamo loži na nešto drugačije. Bio to srpski, italijanski, ruski ili koji god jezik. Ali razlika od nas i pomenutih bendova i većine drugih koja peva na engleskom je što su svi ti bendovi i ciljali da idu na turneju. Mi smo sa druge strane hteli da sviramo u Bečeju, Novom Sadu i ostatku Vojvodine, ali eto desilo se da se nekome iz Nemačke to svidelo i da im se svidelo naše gostoprimstvo pre pet i više godina i sada su u prilici da nam to vrate šestostruko. U svakom slučaju mislim da će nam biti super!
Na sceni, pre svega u Vojvodini, ali i šire si eto od 2008. godine kao učesnik, a i ranije kao slušalac. Hajde mi za kraj reci kako vidiš scenu kod nas danas? Recimo ovu koja obuhvata Kretene u akciji.
Sale: Scena danas kod nas definitivno čine Kreteni u akciji. Ljudi brkaju malo stvari pa misle da je ta pesma „Cretini in Azione“ o našem bendu, a zapravo je o svim ljudima koji dolaze na svirke i ponašaju se u skladu sa datim atributom. Scena kao onakva kakva bi trebala da bude danas ne postoje i to što su koncerti posećeni i lepo ispraćeni se uglavnom zasniva na drugarskoj osnovi. Koliko vidim, ljudi se danas manje više okupljaju oko flaše, niko više ne ide na koncert da bi išao na koncert. Da budem iskren, to nije više to, dođeš kod drugara na svirku, popićemo, popričaćemo, odslušaćemo i nastavićemo da pijemo. To nije scena. Platiš ulaz, ali zato što to hoćeš, a ne zato što te njih petoro posmatra kada prolaziš pored kutije… ne kradeš iz te kutije… to bi bila scena. Matori su ljudi, nadrkani, depresivni, ni ne možeš da imaš nove bendove, već se sve vrti oko flaše.
Sada se vraćamo na ono ‘da li treba regrutovati nove klince’.
Sale: Ne treba! Ako se nekome to sviđa on će sam doći na svirke. A tog koji dođe svojom voljom, e njemu treba prići pa mu ponuditi sve, muziku za početak, nekako da ga motivišeš, vodiš ga na svirke… I onda u jednom trenutku skontaš da li je mali debil ili pravi igrač, trećeg nema. Zašto nema klinaca? Pa kontam idu vataj cice po tim lokalima gde ih ima, možda je to i bolje nego da pijanče sa nama. Bila je scena u Bečeju, dolazi neki lik kao „Šta vi svirate punk? To je glupavo…“ i onda ga ja pitam šta on sluša, a on sav ponosan kaže „Metal!“. Pa dobro gde ti je bend? „Pa nemam sa kim da sviram.“ Pa to je zato što si glupav! Zato što ne slušaš jednu od najboljih muzika na svetu. Punk jeste jedan od najboljih žanrova, možeš da sviraš sa bilo kim, možeš da se zajebavaš, možeš da kažeš šta hoćeš i možeš da napišeš najbolju pesmu na svetu. Sa druge strane možeš da napišeš i najgoru pesmu na svetu, ali daje ti toliko mogućnosti koliko ni jedan drugi žanr ne daje. Ti možeš da voliš jazz, ali nećeš svirati jazz osim ako ne provedeš 90 godina drndajući instrument, a do tada već postaneš nadrndani deda. Ja ustvari volim kada na svirke dođu ljudi koji ne slušaju punk pa se zgroze divljačkim ponašanjem. Kada krenu šutke i polivanje pivom, a oni pobegnu napolje, e onda se osećaš najjače.
Intervju prirpemio Feđa Popov
