Uključujući Word, sve je namešteno na engleski jezik. Tužno. Ali, to je realnost.
Slušajući dotične bendove – bilo je savim suprotno. Konačno. Srbija ima šta da ponudi, Srbija ima čemu da se nada. U kontri Zapadu.
Ne. Ovako je, Srbija je – govno. Groteska. Mrlja na mapi sveta. I svi znamo zašto. I ćuitmo. Ali, ne jedan bend koji se dere, koji upozorava, koji vapi za pažnju pojedinca.
Ritam Nereda uživo u Beogradu 2015. godine, photo Marko Ristić
Skoro trideset godina prošlo je za tili čas. Koncertno uvek dominantni, danas su još veći. Jači. Glasniji. Direktniji, a da su jedan od najprofesionalnijih bendova u Srbiji. Da, „mi smo RITAM NEREDA“ savršeno oslikava nastup u Domu omladine, baš kao i njihovu celu karijeru. Oni su slavili, da – i mi zajedno s njima, skoro tri decenije rada – a da opet, širi krug „države“ ne zna za njih. No, to je put koji su ti Novosađani prihvatili, a mnogi fanovi prepoznali.
Ritam Nereda uživo u Beogradu 2015. godine, photo Marko Ristić
Ređale su se i stare nove pesme; no, da li je to bitno?! Imali smo prilike da RN gledamo u Beogradu. A mi, fanovi znamo da je to prava retkost. Prošavši, faktički, kroz celu diskografiju, bend je pokazao da, iako je iza njega dobrih (skoro pa) 30 godina rada, ima snage da dovede koncert do vrhunca. Kada neki bend ima pesme kao što sui „Put beznađa“, “Deset godina“, „Heroj“, jasno je da nije reč o tek običnom koncertu. Naprotiv, čekali smo toliko dugo, a dobili smo rasprodat koncert, sa osvrtom na celu karijeru benda. I tokom tog osvrta, svale su šutke na sve strane, pevale su se doslovno sve pesme. Ako to nije dovoljno, ponoviće, i biće još bolje. RN je možda i jedni bend koji je uspeo da ujedni sve moguće muzičke ukuse u jedan – u RN. Zato ih toliko i volimo. Iskreni su, uporni, tvrdoglavi i beskompromisni.
Ritam Nereda uživo u Beogradu 2015. godine, photo Marko Ristić
Možda i malo čudno zvuči – srpski bend je rasprodao Ameikana salu u Domu omladine. To je ta snaga; Čuli smo stare stvari poput „Ne“, čuli smo novije stvari, a da su jednu i drugu „grupaciju“ pevali isti ljudi. Primera radi, „Put beznađa“ nije zvučala perfektno, ali Ritam Nerada ne mora više nikad da je svira, i opet će ta pesma ostati kultna. Koliko bendova može da se pohvali time?
Alen (Goblini) i Boban (Ritam Nereda) uživo u Beogradu 2015. godine, photo Marko Ristić
Zato su oni i Ritam Nereda, nemerljivo bitni za samu scenu. Oni su istrajni, dosledni i – beskompromisni. Takva je bila i sama svirka, uz dodatak – razaračka, kako samo oni umeju. Ovom svirkom, bile su zadovoljne matore prdonje poput mene, kao i „klinci“ koji odrastaju na RN pesmama.
Cane (Partibrejkers) i Ritam Nereda uživo u Beogradu 2015. godine, photo Marko Ristić
Momci su znalački šarali po repertoru, tako da smo mogli da čujemo i „novije“ i „starije“ pesme, dok jedina istina leži u tom da su Novosađani mogli da dovedu atmosferu do ključanja, makar svirali i „najnepopularnije“ pesme. Bilo kako bilo, nažalost koncert nije mogao da prođe bez nacističkih „pozdrava“, iako je bend u više navrata napomenuo da ne pripada tom „miljeu“.
Zaista je glupo napominjati šta su sve RN svirali, jer je taj bend toliko veliki da nadmašuje sopstveno ime. Da, bilo je tu starih pesama. Da, bilo je tu novih pesama. Koju god fazu benda neko da voli, mogao je itekako da uživa. Ovo je jedan od retkih domaćih bendova koji, bez obzira ne sve – živi!
Ritam Nereda uživo u Beogradu 2015. godine, photo Marko Ristić
Da li ovde imamo jedan odgovor, a nakon ovog koncerta u Domu omladine – Da, ovo je jedan od najboljih live bendova ikada. Na kraju krajeva, sam Cane je podelio binu s njima, što dovoljno govori o njihovoj veličini, a znajući njihovu prošlost, ne znajući našu budućnost – zaključak je „Ne“!
