Sve već znamo, fašizam je loš. Koštao je života milione ljudi, i unesrećio još mnogostruko više njih. Fašizam je zlo. Kancer. Slepa ulica društva u koju više nikada niko ne bi trebalo da skrene. Dakle sve to znamo, ali nje zgoreg ponoviti. Ove godine, prošle godine, sledeće godine. Svake godine. I tako dokle god ima potrebe, a nažalost, još uvek je ima. I kako stoje stvari, to se neće uskoro promeniti.
Baš ovakvi događaji zog toga imaju veliku važnost. Veliki koncerti, zabavni sadržaji i ovakvi skupovi pored toga što slave pobedu i civilizacijske vrednosti, predstvljaju odličan, dopunski vid edukacije pored onog glavnog – obrazovnog. Ovo je još jedan način da se dopre do mladih ljudi, onih koji uče, otkrivaju svet, i koji su najpodložniji uticajima, dobrim, ili onim drugim.
Del Arno Bend uživo u Novom Sadu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Ovogodišnje izdanje festivala na centralnom novosadskom trgu, otvorio je reggae sastav Del Arno Bend. U tom trenutku sam poželeo da se pored mene nalazi kolega Pekez koji je mnogo više upoznat sa ovim pravcem i bendom na bini, pa bi mogao mnogo bolje da prenese utiske sa njihovog nastupa. Ipak, radni dan i rani termin doneli su drugačije planove.
Del Arno Bend su se pokazali kao odličan izbor za prvi bend, pre svega zbog svog mirnijeg, često plesnog zvuka i pozitivne atmosfere koju šire. Pored njihovoh fanova kojih je bilo nekoliko stotina, privukli su veliki broj prolaznika i publike koja nije planski došla na ovaj koncert, a među okupljenima je bilo i mnogo dece svih uzrasta.
Bend se pokazao kao iskusan, odlično uigran, i čulo se da su dugo zajedno. Takođe videlo se i da imaju odličnu povezanost sa novosadskom publikom, kao i da itekako znaju značaj ove manifestacije, i cene to što su njen deo. Sat vremena kvalitetne svirke, kojom verujem da su ljubitelji ovakvog zvuka bili više nego zadovoljni.
Marčelo i napeti qvintet uživo u Novom Sadu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Drugi termin bio je rezervisan za još jednog muzičara sa žestoko angažovanom muzikom, najvećeg pankera među reperima – Marčela. Kao i u poslednjih godinu dana, stigao je u paketu sa svojim novim bendom – Napetim Kvintetom. Ova postavka sada se već ustalila, i zvuči odlično, te daje njegovim pesmama novo ruho, i drugačiji doživljaj. Ipak, ono što jeste pomalo čudno u ovakvim kombinacijama, jeste setlista.
Ovakva izvođenja odlično leže nekim pesmama, mahom oni sam poslednja dva albuma, i tom prilikom ceo nastup dobija mnogo teatralniji ton više klizeći ka performansu nego koncertu u klasičnom smislu reči. Pesme kao što su “Muk“, “Laž“, ili “Otkucaji“ savršeno “dišu“ sa bendom, dok “Pozerištu“ možda ipak fali još malo agresije.Naravno, u onakvom sastavu neizbežne su bile “Bube“, “Baba“, kao i “Tunel“.
Marčelo i napeti qvintet uživo u Novom Sadu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Pomenuo sam setlistu. Ono što jeste bilo pomalo čudno jeste ubacivanje pesama poput “2 (Bol i Revolt)“ koja nije u pratnji benda, i pomalo kidanje niti i koncepta samog nastupa. Ipak, pesma je imala svoje mesto da koncertu sa ovakvim povodom, kao “Pegla“. Ipak, meni se za nijansu više svodeo koncept poput onog na samostalnim nastupima, sa podelom na dva dela.
Naravno, ni Marčelo nije propustio šansu da ukaže na probleme u društvu, kao i bitnost ovakvih skupova. Njegova poruka pored jasnog antifašističkog stava govorila je o borbi protiv svih oblika mržnje, pa sve do krajnje poruke – “Ne mrzite čak ni fašistu, naučite ga bolje“. Tradiocionalno, za kraj nastupa ostalo je “Sunce“.
Hladno Pivo uživo u Novom Sadu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Na samom kraju, na bini su se našli stari poznanici novosadske publike – zagrebačko Hladno Pivo. Možemo mi da se priključimo popularnim debatama – da li su punk ili ne, da li su komercijala ili nisu, da li su valjali do “Desetke“, “Knjige žalbe“, “Šamara“ ili kog već izdanja, ali jedno je neosporno – ovaj bend grmi uživo. Do njihovog nastupa trg se u potpunosti popunio, a gužva se prostirala skroz do Crkve imena Marijog (netačno poznate kao “Katedrala“). Ako se dobro sećam, to bi značilo da je na trgu bilo oko deset hiljada ljudi.
Ono što je glavna snaga ovog bedan jeste fenomenalna uvežanost, tačnost i usviranost, kao i vanvremenske pesme kojih imaju na pretrek. Bend je više nego uspešno prolazio kroz sve faze karijere, bazirajući se kako na novi album, sa kog je odsviran značajan broj pesama, tako i na sva ranija izdanja. Publika je kao i uvek bila raznolika, pa je tako bilo manje-više svejedno da li iz razglasa dopire “Supermen“, “Šamar“, “Pravo ja“ ili “Trening za umiranje“, svaka je bila ispraćena horskim pevanjem.
Hladno Pivo uživo u Novom Sadu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Bilo bi zaista nepotrebno nabrajati pesme koje su odsvirali tokom nešto manje od dva sata nastupa, ali moramd a napomenem da su se više puta trudili da se zahvale na pozivu, i da istaknu važnost ovakve manifestacije i antifašističke borbe. Da sve ne ostane samo na rečima, pobrinuli su se i pesmama, a neke od njih, poput “Na ovim prostorima“ dobile su svoje puno značenje.
Kraj koncerta doneo je “Pitala si me“ kao i “Nije sve tako sivo“, naravno, horski otpevane, da bi se uz paljenje svetala, sad već tradiocionalno za kraj njihovog nastupa začula “Kad sunce opet zađe…“ kultnih KUD Idijota. Ova pesma je već postala integralni deo nastupa Hladnog piva, a tako je prihvatila i publika koja se nadovezala pevanjem.
Još jedan Ritam Evrope je uspešno priveden kraju, trijumfalnim koncertom na prepunom centralnom gradskom trgu. Poruka je još jednom poslata, vrlo jasno i glasno. Nema stajanja. Nema predaje.
Piše Miljan Milekić
