Ritam Evrope je tradicionalna manifestacija koja se svake godine obeležava u mnogim evropskim gradovima, i promoviše ideje mira i zajedništva. Kao datum, uzima se 9.maj koji predstavlja dan pobede na fašizmom, a predstavlja i zvaničan „Dan Evrope“. Od gradova u Srbiji, u obeležavanju ovog dana prednjači Novi Sad, čiji Studentski Kulturni Centar već sedam godina za redom organizuje posebne tribine, izložbe, predavanja i mnoge druge aktivnosti. Završnu proslavu predstavlja veliki besplatni koncert na glavnom gradskom, uz smenjivanje bendova iz regiona, ali i svih delova sveta.
Prvi bend večeri bila je bečejska EVA BRAUN. Ne znam za ostale, ali meni je kombinacija imena ovog benda i imena i datuma manifestacije bila stvarno simpatična. U svojih pedesetak minuta Bečejci su nam doneli brit pop na vojvođanski način, i predstavljali svojevrsni romantičarski uvod u ostatak večeri. Otvarajući koncert hitovima poput „Sasvim običan dan„, „Meg Ryan Blues„, nizali su „Jagodna polja„, „Aljasku„, „Malu prodavnicu duša„, „Zmajeve„, „Lavirint“ i druge, da bi završili odličnom „Odvedi me iz ovog grada„. Meni je možda malo falila još „Bečej noću„, ali neka ona ostane za drugi put. Ono što je bilo evidentno sve vreme, jeste da se bend mučio sa zvukom na bini, da nije sve funkcionisali kako treba, te je bila primetna tenzija i nervoza među članovima. Na svu sreću to se nije odrazilo na publiku. Trg je bio već tada solidno popunjen, ali neka veća reakcija je izostala. Bilo je ljudi koji su plesali, i pevali sa bendom, ali je većina ljudi ipak bila rezervisanija. Meni iskreno muzika ovog benda mnogo više leži u nekom intimnijem prostoru, nego na velikm festivalima sa mešovitom publikom, a verujem da i samom bendu takvo okruženje mnogo više odgovara.
Eva Braun uživo na Ritmu Evrope 2013. godine, photo Nataša Salai
Ono što je prethodnom bendu bila najveća slabost, narednom je bio najjači adut. Upravao su velike bine, i mešovita publika teren na kom se ST!LNESS osećaju kao u svojoj dnevnoj sobi. Prošli put kada sam ih gledao, na manifestaciji „Ulice protiv fašizma„, nisu me previše dojmili. Da li zbog kasnog termina, umora publike, ili nečeg trećeg, njihov koncert mi nije ostavio neki veći utisak, ali ovog puta stvari su stajale potpuno drugačije. Iako nisam fan dub i reggae muzike, momci su me sinoć oduvali. Odličan zvuk, odlična svirka, i sjajna reakcija publike. Frontmen Yuri, ni jednog trenutka nije imao mira na bini, čak sam više puta čuo fotografe kako se žale da ga je prosto nemoguće „uhvatiti“. Publika se svojski potrudila da ga isprati, tako da su ruke konstantno bile u vazduhu, a skakanje ni jednom momenta nije prestajalo. Kombinacija ska, reagge, dub, hiphop, zvuka sa jakim distorziranim gitarama i sjajno odabranim semplovima, pokazala se kao prava formula za „paljenje“ trga. A posebno mi je drago što su ST!llness dokazali da ovakav zvuk mnogo jače udara kada nema koketiranja sa „narodnjačkim“ melosom. Kad smo već kod pomenutog melosa, ST!llness su ga prepustili bendu koji je usledio, a ja sam se povukao na „bezbednu“ udaljenost, prepustivši štafetu kolegi Viktoru.
Stillness uživo na Ritmu Evrope 2013. godine, photo Jovana Milovanović
KULTUR SHOCK je bend koji ljudi obožavaju ili preziru, nema sredine. Specifičnom fuzijom panka, metala, balkanske etno muzike i romske muzike stvorili su široku ciljnu grupu fanova. Kako je i sam bend šarenolik, odnosno multietnički, njihovi obožavaoci su rasuti po celom svetu. Naravno, najveći broj njih je na našim prostorima. Svoj nastup počeli su energično pesmama „God is Busy“ i „Tamni vilajet“ gde se već iskristalisana publika stapala u jedno. Dan pobede nad fašizmom svakako se savršeno uklopio u repertoar i poruke ljubavi i sloge koje bend siri. Od prvih tonova pesme „Zumbul“ masa pada u sevhad, nakon čega kreću i prva kola uz „Dunu“ i „Tuti Fruti“. Za kraj ostavljaju „Sarajevo“, zatim jedan blic bis i poklon ovog čudnog kolektiva. Nedovoljno vremena da se pročeslja čitava diskografija, ali lepo probrana set lista sigurno nije razočarala prisutne.
Kultur Shock uživo na Ritmu Evrope 2013. godine, photo Jovana Milovanović
Zvezda večeri MARKY RAMONE, zajedno sa svoji bendom, popeo se na binu nešto pre nego što je sat na katedrali otkucao jedanaest sati. Bez obzira na činjenicu da mnogi fanovi RAMONES-a smatraju da bubnjar iskorišćava legendarni status svog nekadašnjeg benda, trg u centru Novog Sada se skoro sasvim popunio. Koncert su otpočeli pesmom „Rockaway Beach“, a za njom su se nanizale pesme poput „Teenage Lobotomy“, „Psychotherapy“ i „Now I Wanna Sniff Some Glue“, a nešto kasnije je publika imala priliku da čuje hitove poput „The KKK Took My Baby Away“, „Sheena Is a Punk Rocker“, „Beat on the Brat“, „Rock ‘n’ Roll High school“ itd. Za neke je bilo veliko razočarenje što nastup nije upotpunio vokal MICHAEL-a GRAVES-a, koji je sa Marky-jem svirao sve do prošlog meseca, nakon čega ga je zamenio ANDREW W.K., koji je pevao na sinoćnom koncertu. Iako je trg bio pun, samo nekoliko prvih redova pravili su dobru atmosferu, dok je ostatak publike statično posmatrao nastup. Međutim, što je više odmicao koncert, više ljudi se uključivalo u zabavu, a pred sam kraj koncerta, Andrew-u je uručena rođendanska torta u obliku sata na Petrovaradinskoj tvrđavi. Za prvi bis su sačuvali pesme poput „Rock ‘n’ Roll Radio“, a drugi put kad su izašli na binu, oduševili su publiku svojom verzijom Joey Ramone-ove verzije pesme „What a Wonderful World“ i koncert zatvorili legendrnom numerom „Blitzkrieg Bop“.
Pripremili Viktor Nagradić i Milica Trifković, fotografi Jovana Milovanović i Nataša Salai
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu
Marky Ramone Shock uživo na Ritmu Evrope 2013. godine
