TOOL
„Fear Inoculum“
Progressive Rock/ Metal
Volcano Entertainment, RCA Records
Ovo je vrlo važna ploča za ovu godinu i po mom kriterijumu će biti visoko na lestvici albuma koji su obeležili ovu godinu. Ne samo po kvalitetu koji poseduje, već i po svemu onome što tražim od jednog albuma.
Trinaest godina je vrlo dug period. U tom periodu svašta može da se desi. I što je vreme više prolazilo, svi oni koji vole ovaj bend su se pitali šta mogu da očekuju od novog albuma. Znali smo da će doći, ali ne i kada. No, „Fear Inoculum“ je tu. I šta sad?
Pre nego što sam se usudio da poslušam ovaj album koji je do mene došao pre zvaničnog izlaska, nisam znao šta da očekujem. Imao sam ja tu više nekih teorija o tome šta mogu da očekujem. Promenu? Ne, previše bi bilo očigledno. Remek delo? Pa… nisam baš siguran da će to da se desi. Loš album? To nikako. Hajde da ja pustim ovo toliko iščekivano čudo, pa da vidim šta će se desiti posle deset pesama.
Ok, ovo je možda recenzija koju ću pisati u etapama, jer sam se svojski potrudio da malo više poslušam album pre no što dam svoj konačan sud. I da vam ne da prazne redove, tek da kažem kako smo napisali recenziju albuma benda Tool. Dosta toga smo preskakali, ali to je naših 13 godina problema, a i daleko je od ove teme.
Budimo realni, više smo znali o vinogradima koje Maynard poseduje u prethodnom vremenu nego o ovom albumu. U prethodnih nekoliko meseci, tu i tamo ste imali prilike da čitate o tome šta će možda biti. Verujem da ste svi prestali i da se nadate i da očekujete. Ako se desi – super, ako ne – biće još koji dobar meme. Biće više onih loših. Sva sreća desio se.
Šta se tu desilo. Desio se album koji zvuči kao da nije zapravo prošlo 13 godina. Kao da su nastavili baš tamo gde su stali. Za tih 13 godina između se ništa nije promenilo. A prosto je prirodno da se promeni. Možda za nekog drugog. Za Tool nije.
U vreme kada ćete čitati ovu recenziju, izlišno je da ja sad tu nešto analiziram album, jer ste već kreirali svoje mišljenje. Recenzije su nekada služile kako bi čitaoci mogli da na osnovu mišljenja recenzenta odluče da li je album za kupovinu ili nije. Da li će naći neki bend koji će im se svideti itd. Danas je to potpuno izgubilo smisao. Pogotovo u slučaju kada imate bend striktno podeljene publike. Ljudi ih ili obožavaju ili mrze. Nisam upoznao nikog ravnodušnog po pitanju ovog benda.
Da li smo dobili još jedan dobar album? Jesmo. Da li smo dobili remek-delo? Nismo. Realno je to danas teško. Po mom skromnom mišljenju, ovaj album ima fenomenalnih delova. Neću ih nabrajati. Isto tako, ima i onih koji su se previše krčkali, pa su nekada i dosadni i sigurno su mogli biti drugačiji (neću rezbariti ovo objašnjenje). No, ponovo se vraćamo na subjentivni dojam, jer bilo koja recenzija je sve samo ne objektivna. Ne može rođaci biti objektivno nešto što je potpisano imenom i prezimenom. Nikada neće ni biti.
Ovo je vrlo važna ploča za ovu godinu i po mom kriterijumu će biti visoko na lestvici albuma koji su obeležili ovu godinu. Ne samo po kvalitetu koji poseduje, već i po svemu onome što tražim od jednog albuma. Odlična produkcija, odlični aranžamni, pomalo blesavi, ali to je bilo i za očekivati. Definitivno nemamo album koji ćemo zaboraviti čim preslušamo nekoliko puta, već ćemo mu se tu i tamo vraćati. Danas uraditi takav album je enorman uspeh. Bili Tool ili Bombarder iz Male Moštanice. Uživajte dok imamo ovakvih stvari za uživanje. Biće jebeno kada ih ne bude.
Piše Marko Ristić
Spisak pesama:
1. Fear Inoculum
2. Pneuma
3. Litanie contre La Peur
4. Invincible
5. Legion Inoculant
6. Descending
7. Culling Voices
8. Chocolate Chip Trip
9. 7empest
10. Mockingbeat
Ovo je vrlo važna ploča za ovu godinu i po mom kriterijumu će biti visoko na lestvici albuma koji su obeležili ovu godinu. Ne samo po kvalitetu koji poseduje, već i po svemu onome što tražim od jednog albuma.
