Recenzija: OPETH – „Sorceress“ (2016)

OPETH
„Sorceress“
Prog Rock
Nuclear Blast Records (2016)

Mikael i kompanija su sa dva poslednja studijska albuma zapravo pokazali put kojim će se ovaj bend kretati u budućnosti. Interesovanje za prog rock sedamdesetih godina prošlog veka i za metal kao žanr sa druge strane donosi zaista zanimljive albume. Još ako iole volite prog-rock zvuk, ovo izdanje će vam biti vrlo zanimljivo za slušanje. I da, nema growl pevanja. Uopšte.

Mikael i kompanija su sa dva poslednja studijska albuma zapravo pokazali put kojim će se ovaj bend kretati u budućnosti. Interesovanje za prog rock sedamdesetih godina prošlog veka i za metal kao žanr sa druge strane donosi zaista zanimljive albume. Još ako iole volite prog-rock zvuk, ovo izdanje će vam biti vrlo zanimljivo za slušanje. I da, nema growl pevanja. Uopšte. Ako vam je to vodilja, odmah preskočite i čitanje i preslušavanje.

Evolucija od vrlo oporih distorzija do vrlo pitkih pesama sigurno nije bila ničim izazvana. Nakon 65 minuta i nešto malo preko potpuno je jasno da su Jethro Tull, Camel, Goblin i bendovi sličnog usmerenja izvršili veliki uticaj na ovo što Opeth donose u ovih 11 numera. Saradnja sa Tom Dalgety-jem donosi potpuno logičan nastavak onoga što su uradili na „Pale Communion“ albumu, stim da mi je već posle par preslušavanja ovaj album za nijansu lakše legao nego pomenuti prethodnik.

Već sa prvim singlom „Sorceress“ ste imali prilike da shvatite da vas ne čeka nešto gde će Mikael poderati svoje glasne žice i zaurlati kako je to radio ranije. Varijacije na temu metala, prog-rock zvuka i ozbiljnih upliva jazz momenata o kojima i je bend pričao tokom snimanja albuma su vrlo skladno povezale sve numere u jednu celinu, i ako se ne radi o albumu koji priča jednu priču, mada svaka za sebe donosi nešto posve drugačije. To je upravo ono što ovakve bendove čini sprecifičnim, jer će u svakom momentu imati to nešto svoje po čemu ćete uvek moći da ih prepoznate.

Album ima par sjajnih momenata koji su vredni pomena, a to su svakako instrumental „The Seven Sojourn“ koji uz uticaj muzike sa Bliskog Istoka stvara odličnu uvertiru za potpuno iznenađenje koje će vam doneti „Strange Brew“. Numera koja iz laganog akustičnog uvoda eksplodira u potpuno blesavo putovanje ispunjeno space rock momentima. Ostatak ću vam ostaviti na degustiranje, jer poenta recenzije nije da vam prepričam film koji sam gledao, već da vas možda nagnem da date šansu albumu o kojem pišem. Ovaj je svakako zaslužuje.

Činjenica je da je Opeth bend koji je nemoguće uporediti sa nekim drugim i to je u biti ono što ih čini  takvim kakvi jesu. Puni iznenađenja i vrlo reski. Da su otišli daleko od metala, i nisu. Kada preslušate album biće vam jasno zašto. Da nema death metal momenata više, nema. Da imamo dobar album – imamo. A to je jedino bitno.

Lista pesama:

01. Persephone
02. Sorceress
03. The Wilde Flowers
04. Will O The Wisp
05. Chrysalis
06. Sorceress 2
07. The Seventh Sojourn
08. Strange Brew
09. A Fleeting Glance
10. Era
11. Persephone (Slight Return)