Koliko se samo čekalo na ovaj 11. jun? Pre nekoliko meseci, kada je najavljeno da u Srbiju stižu veliki QUEENS OF THE STONE AGE, odmah je počelo medijsko, međuljudsko i najviše ono „društvenomrežno“ građenje atmosfere koje okružuje ovako velike koncerte. Umotano u tanak omot iščekivanja koji je sve više i više popuštao i, svakim od četiri benda koja su nastupila pre zvezda večeri, pretio da se rascepa pre vremena.
Repetitor uživo na Rock@EXIT 2014. godine, photo Marko Ristić
Satnica, koju su organizatori ispoštovali u minut, za početak je na veliku binu Exit festivala donela bend Repetitor kao prvog predstavnika domaće podrške gostima iz Kalifornije. Kako je ulaz na Rock@Exitotvoren u 18 sati, tek oko 20 minuta pre njihovog nastupa, nije bilo mnogo publike, što se u neku ruku i očekivalo zbog sunca koje je nemilosrdno pržilo. Svoj polusatni set Repetitor su odsvirali energično, glasno i sigurno, a podigli su na noge i one koji su sedeli okolo na travi i odmarali. Ovo je prvi put da sam ih čuo uživo i iznenađen sam količinom energije koju pruža ovaj trojac, pogotovo Milena Milutinović za bubnjevima. Striktna satnica najavila je mali odmor, a publika je, uz vrisak Borisa Vlastelice i ples sa basom Ane-Marije Cupin koji su još odzvanjali u ušima, jurila da nađe hladno osveženje na šankovima.
Ritam Nereda uživo na Rock@EXIT 2014. godine, photo Marko Ristić
Posle kratkog predaha na binu su izleteli Ritam Nereda i odmah počeli agresivno, što je publika snažno pozdravila trčeći u prve redove. Dobili su za nijansu više vremena za nastup od prethodnih mlađih kolega, a ono što ih je izdvojilo jeste najsnažniji zvuk tokom večeri. Pretpostavljam da je sve nastupe radila ista ekipa tonaca, ali su nekako uspeli da njih naštimaju da zvuče veoma zaokruženo, snažno i direktno. Publika je naravno na to sve odgovorila glasnim urlanjem skoro svih pesama, dok su na poslednju dobro poznatu „Put beznađa“ potpuno odlepili i ispratili Nerede horskim pevanjem.
Eyesburn uživo na Rock@EXIT 2014. godine, photo Marko Ristić
Tačno u 20 sati je na red došao takođe dobro poznati beogradski bend Eyesburn, a tada je već brojnost publike delovala ozbiljnije. Svi su se fantastično zabavljati uz simpatične zvuke trombona, saksofona i mešavinu reggae tonova sa žešćim gitarama i ponekim hardcore scream-om pevača Kojota. Njihov nastup delovao je osvežavajuće i šarenije, donoseći drugačiju vrstu energije od prethodna dva benda, a za to se pobrinuo i frontmen sa zanimljivom majicom lava. Naime, ona mu je poslužila da dodatno pokrene publiku koja je sve vreme zaneseno skakala.
Partibrejkers uživo na Rock@EXIT 2014. godine, photo Marko Ristić
Ubrzo posle njih su na binu ležerno izašli veterani domaće scene Partibrejkers, koji su odmah dodatno zapalili suton koji je već uveliko prelazio u noć. U oko sat vremena nastupa ponudili su svima prepoznatljiv zvuk, energiju i duhovite doskočice pevača Caneta, koji nije propustio da proćaska sa publikom jer mu je delovala pomalo nezainteresovano. „Šta vam je? Jeste nadrogirani? Što se štedite? Živimo u ovakvom poremećenom svetu, pa ajde da se malo zabavimo“, bila su samo neka od dobacivanja koja su izgleda urodila plodom pošto je publika do kraja nastupa skakala i pevala sve pesme.
Konačno je došao trenutak kada je onaj omotač iščekivanja mogao da pukne i rasprši se kroz tonove „You Think I Ain’t Worth A Dollar, But I Feel Like A Millionaire“, „No One Knows“, „Avon“ i „Burn The Witch“, dobrih starih Queens Of The Stone Age pesama. Bend je na početku delovao pomalo stidljivo i one nisu dobile dovoljno energije koliko zaslužuju, koliko publika zaslužuje. Kako je koncert odmicao postajali su opušteniji i prirodniji, te su se „otkravili“ mešajući pesme sa novog albuma „...Like Clockwork“, kojeg i promovišu ovom turnejom, i starijih izdanja.
Queens Of The Stone Age uživo na Rock@EXIT 2014. godine, photo Marko Ristić
Vizuelno je sve bilo fenomenalno i na momente opčinjavajuće, binu i prostor su presecali raznobojni laseri i svetlosni efekti, a mirnije trenutke su upotpunjavala jednako smirujuća prigušena svetla. Jedna od većih zamerki ide na sam zvuk, pošto je dobar deo nastupa vokal Josh-a Homme-a bio tih, dok su ga žešće deonice potpuno progutale. Kasnije je sve dobilo bolju boju pa su „My God Is The Sun“, „Sick, Sick, Sick“ i „Better Living Through Chemistry“ odzvonile pravom snagom, a publika je u isti glas gromoglasno ispratila simpatičnu „Make It Wit Chu“.
Svirački su momci ponudili prvoklasan koncert. Gitarista Troy Van Leeuven je bio fantastičan, prateći vokali prelepi, a novi bubnjar Jon Theodore, koji je prošle godine došao u QOTSA nakon što je njegov The Mars Voltaprestao sa radom, pokazao je koliko je velik ovaj bend i koliko dobro se on tu uklapa. Publika je dobila i bis, laganu i meditirajuću „The Vampyre Of Time And Memory“, pogodnu za ples „I Never Came“ i dva potpuna ludila za kraj „Feel Good Hit Of The Summer“ i „A Song For The Dead“, koje su na savršeno energičan način završile ovo dugoočekivano veče.
Queens Of The Stone Age uživo na Rock@EXIT 2014. godine, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA NASTUPA BENDA QUEENS OF THE STONE AGE ***
Uz nekoliko zamerki, paralelno sa dobrim vibracijama i set listom, nešto je ipak nedostajalo da ovo bude zaista vrhunski koncert dostojan velikih svetskih festivala. Bilo je tu svega, odlične muzike, energije, dobrog odnosa sa publikom, solo deonica na bubnjevima i instrumentalnih izleta, ali kao da je bila potrebna još neka neobična sitnica, delić večeri, rečenica kojom bi Homme oborio publiku, nešto zbog čega bi svi otišli kući sa osmehom na licu i sanjali ovaj koncert. Uprkos tome, kada se ispod svega podvuče crta, verujem da ga mnogi jesu sanjali.
Pripremio Boris Džinić
