Treći dan festivala, doneo je raznovrstan program, našoj ekipi možda i najzanimljiviji. Lepo vreme i sunce koje je nadvladalo oblake konačno je obećavalo festival onakvim kakvim ga znamo. Zanimljivo za današnji dan bilo je to da su svi bendovi, imali veliku publiku, ali ni jednog momenta gužva nije bila toliko velika kao što je to bilo na nekim nastupima prethodnih dana.
Such Gold na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Prvi bend koji nam je bio obavezan na listi onih koje želimo da vidimo bio je američki SUCH GOLD. Skate punk sastav pod uticajem bendova Strung Out i A Wilhelm Scream zauzeo je svoje mesto na maloj bini nešto posle 17h, a šator na plaži bio je krcat. Iako je sunce dobilo bitku sa oblacima, vreme je ostalo svežije, pa tako nije bilo one prepoznatljive vrućine u šatoru, što je dodatno doprinelo atmosferi.
Bend je bio oduševljem prijemom, kao i samim festivalom, što se videlo kako po njihovom ponašanju, tako i po energiji koju su uložili u svoj nastup. Iako su po veličini i kvalitetu zaslužili mesto na velikoj bini, njihova muzika je veoma prisna i najbolje funcioniše u klibovima gde su lice u lice sa publikom, a ova bina im je dala upravo taj osećaj. U svojih četrdesetak minuta dokatli su se gotovo svih faza karijere, uključujući i neke pesme koje ne sviraju toliko često, ali i najavili novi album koji se očekuje uskoro putem izdavačke kuće Bird Attack.
Malo dužu pauzu između poslednjeg nastupa na maloj bini, i početka nastupa na velikoj iskoristili smo da obiđemo prijatelje iz Monster Energy, i skate rampu koja je bila postavljena uz njihov štand. Uz odličnu muziku sa DJ pulta videli smo vožnje nekoliko ljudi iz njihovog tima u Sloveniji, a svoje umeće mogli su da pokaži u posetioci koji su to želeli. Nekoliko momaka iz Holandije je svakako prednjačilo u tome.
The Rumjacks na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Glavnu binu otvorio je australijski celtic punk sastav THE RUMJACKS koji je drugi deo naše ekipe ispratio na Exit Festivalu pre nekoliko sedmica, a nedavno smo sa njima uradili i intervju. Ovaj višečlani sastav stiže iz Australije i donosi muziku koja se negde savršeno uklapa na pola puta između Flogging Molly i Dropkick Murphys. Energični, željni svirke i zadovoljni velikim odzivom publike pružili su odličan set za sve fanove ovakvog zvuka, a i one koji su samo želeli zagrevanje za ono što sledi. Očekivano, najveću reakciju publike izazvale su “Irish Pub Song” i singl sa nadolazećeg albuma “A Fist Full O’Roses”.
Deez Nuts na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Bend koji je usledio žanrovski odskače od ostatka programa ovog dana, ali je našao svoju publiku. DEEZ NUTSsu bend koji prilično deli publiku, pre svega zbog mešanja hardcore zvuka sa jeftinim tekstovima o alkoholu, žurkama i drogama. Dok ih deo mrzi, deo ih obožava, ali ipak najveći je broj onih koji ih ne shvataju ozbiljno, što je valjda i poenta. Čvrsta uvežbana svirka, pomalo na autopilotu zadovoljila je one u prvim redovima, dok su ostali uglavnom neutralno gledali koncert. Naravno, sam kraj i “Band of Brothers” dočekane su sa oduševljenjem fanova, a deo njih je zaposeo i binu, te otpevao pesmu zajedno sa bendom.
The Flatliners na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Pomalo neočekivano, barem za mene, najveću posećenost trećeg dana imali su američki THE FLATLINERS. Američki sastav već nekoliko godina privlači veliku pažnju unutar punk rock krugova, a očigledno je da imaju veliku bazu fanova u Evropi. “Midwest punk” koji se donekle naslanja na Hot Water Music odlično je prihvaćen, a veći deo publike je pratio svaki njihov pokret na bini i pevao svaku reč.
Četvorka je u početku delovala pomalo zbunjeno brojem ljudi i prijemom, ali su se vrlo brzo adaptirali, i pokazali zašto su tu gde jesu. “Protrčavši” kroz sve faze karijere, ispaljivali su “Birds of England”, “Count Your Bruises”, “Caskets Full”, a kako se nastup približavao kraju, tako je i publika postajala sve luđa. Vrhunac je stigao na kraju uz “Eulogy” i “Shithawks”.
Autority Zero na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Možda i najbolju svirku večeri pružili su AUTHORITY ZERO. Bend sam imao prilike da vidim na istom ovom festivalu pre dve godine kada su bili odlični, ali sada su to podigli na još viši nivo. Fantastična svirka, fenomenalne reakcije publike i mnogo, mnogo energije. Od prvih tonova “A Passage in Time” bend je bio nezaustavljiv, a publika je napravila potpuno ludilo. “Revolution”, “No Regrets”, “Wake Up Call” praćene su ogromnim šutkama, a u jednoj od njih učestvovao je i pevač koji se našao u centru, dok se ogroman “circle pit”vrteo oko njega.
Nešto mirniji deo koncerta usledio je sa pesmom “Today We Heard the News”, pevanom toliko glasno da “Tony Sly može da je čuje”, dok je publika u prvim redovima posedala na zemlju, u polukrugu oko bine kao oko ogromne logorske vatre. Slično je protekla i “Big Bad World”, dok je haos nastavljen sa “12:34” i pogotovo fenomenalnom “Lift One Up”. Za sam kraj ostale su “Sky’s The Limit” koju su pevač i gitarista proveli na rukama publike, i “Ratllin’ Bog”.
Bend je pružio jedan od najboljih nastupa dosadašnjeg dela festivala, a njihova posvećenost publici i povezanost sa njom je fenomenalna. Početkom nastupa, izveli su iz publike momka u invalidskim kolicima koji je čitav nastup proveo sa njima na bini, a gotovo sve vreme bend i publika su proveli zajedno, na bini ili oko nje. Uz više puta ponovljene reči zahvalnosti, bend je prepustio binu bendovima koji slede.
Donots na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Pored tri australijska benda i četiri američka benda na današnjem programu jedno od glavnih mesta pripalo je gostima iz Nemačke. Veliko ime u svojoj zemlji, i na odličnom putu da to postanu i u Evropi, nastupili su sjajni DONOTS. Ovaj bend ima dugu karijeru iza sebe, ali sa nekoliko poslednjih albuma napravili su proboj i van Nemačke, a razumljivo, put ih je doveo i na ovaj festival. Ipak, očekivano, prve redove zauzeli su fanovi upravo iz te zemlje, a bend se postarao da i oni budu zadovoljni, pa smo dobili podeljenu setlistu između pesama na nemačkom i onih na engleskom jeziku.
Bend pratim poslednjih nekoliko godina, i recimo dva ili tri albuma, ali moram da priznam da nisam upoznato sa njihovim radovima na maternjem jeziku jer me prosto nisu previše zanimali. Po najavama i reakcijama, među tim pesmama nalazi se i nekoliko većih hitova, ali i pesama koje predstavljaju “srednji prst” fašizmu, nacizmu, i svima koji se pronalaze u tim idejama.
Donots na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Od pesama na engleskom čuli smo furiozne “Dead Man Walking” praćenu ogromnom šutkom, “Wake the Dogs”dočekanu kolektivnim skakanjem u ritmu, dok je “Pick Up the Pieces” praćena najavom da su Authority Zerorasturili binu, te da oni sada moraju da pokupe neke deliće. Čuli smo i obradu “Pet Semetary” kao posvetu uzorima, legendarnim Ramones, ali i posvetu Donald-u Trump-u, u vidu obrade “We’re Not Gonna Take It”sastava Twisted Sister, koju je pomenuti neovlašćeno koristio u svojoj kampanji. Za sam kraj ostala je “So Long” koju sa bendom peva i Frank Turner, a posvećena Tony-ju Sly-ju.
Bend zvuči iskusno i moćno, pritom se u njihovom nastupu ne vide naznake umora, ili zasićenja. Gotovo sve vreme bilo ih je svida na bini, ali i oko nje. Nisu se libili da je podele sa fanovima, a jedan momak sa gumenom gitarom na naduvavanje dobio je čak i svoje mesto, pa i mikrofon. Takođe, i sam pevač se više puta napao na rukama ljudi iz publike, ali i u centru velike šutke. Uz kombinaciju punk rock, alternativnog i indie rock zvuka, pokazali su se kao odličan izbor, i sjajan festivalski bend koji može da zapali publiku.
Jello Biafra and The Guantanamo School of Medicine na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Kao hedlajner pretposlednjeg dana nastupio je legendarni frontmen benda Dead Kennedys Jello Biafra sa svojim pratećim bendom The Guantanamo School of Medicine. Donekle očekivano, ovo je bio najslabije posećeni nastup nekog od hedlajnera do sada, ali svakako je bilo sasvim dovoljno ljudi da isprate ovaj nastup. Lično, njegovi radovi sa ovim bendom su mi suviše nemelodični, hermetični i teško svarljivi, pa je tako bilo i na ovom nastupu. Ipak, ono što je neosporno jeste da bend prosto grmi uživo. Iskusni muzičari doneli su post punk zvuk u toliko bučnom izdanju, da bih smeo da potpišem da su bili najglasniji bend na festivalu.
Jello je samouvereno vladao binom, uz agresiju koja je izbijala kako iz njegovih stihova, tako i iz same pojave. Bend se dotakao većeg dela svog opusa, koji za sada uključuje samo jedan album, uz obradu pesme “Forkboy”sastava Lard, posvećenu američkom predsedničkom kandidatu, već pominjanom ove večeri. Dotakli su se i opusa benda Dead Kennedys, a očekivano, ove pesme izazvale su i najveće reakcije publike. Dobili smo “Holiday in Cambodia”, “California Uber Alles”, kao i “Nazi Punks Fuck Off” uz promenu teksta u “Nazi Trumps”. Iako ne toliko posećen, nastup je opravdao svoje mesto na festivalu i doneo toliko puta pomenutu raznovrsnost koja ovaj festival čini toliko dobrim.
Pripremio Miljan Milekić
