Antillectual su uveliko privodili svoj set kraju kada smo se spustili u festivalski prostor drugog dana. Ipak, oni nam se nisu našli na listi prioriteta dok smo se pripremali za ono što je usledilo tog dana. Kao da se u vazduhu osetilo zbog čega su svi, ili bar većina okupljenih ovde. Mnoštvo Descendents majica, zastave na svakom koraku, pa čak i ogroman baner na merch štandu upućivali su na bend koji je vhunac večeri. Ili je bar trebalo da bude. Pljusak koji se spustio tokom njihovog koncerta i fantastičan koncert koji su odsvirali, učinili su da The Bouncing Souls neočekivano ukradu šou prvog dana.
Flag na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Prvi bend večeri koji smo ispratili bio je FLAG. Hardcore petorka bila je vidno željna svirke, a jedina briga bila je sama bina, odnosno da li je u stanju da izdrži težinu toliko legendi na bini. Lično, imam averziju prema “cover”bendovima, kao i bendovima sastavljenim od ljudi koji putuju po svetu svirajući pesme svojih starih bendova. Ipak, FLAG ne doživljavam kao bend, FLAG su veliki srednji prst i podjednako gabaritni “Fuck You” posvećen Greg-u Ginn-u, gitaristi koji polaže pravo na ime Black Flag i koji je sa grupom plaćenih muzičara, koje je na nekoliko meseci ili čak nedelja menjao, pokušao da unovči zaostavštinu tog benda, pa čak i da snimi novi album.
Sa druge strane, petorka koju čine Keith Morris, Chuck Dukowski, Bill Stevenson, Stephen Egerton i Dez Cadena, a koja je ostavila mnogo dublji trag u pomenutom bendu spremila je odgovor u vidu ovog sastava koji su fanovi dočekali raširenih ruku. Uz smenjivanje Morris-a i Cadena-e na mestu vokala i u nešto ranijem terminu zbog duplih smena koje su očekivali već pedesetogodišnjaci Stevenson i Egerton, FLAG su pružili odličnu, energičnu i sirovu hardcore svirku pred gotovo popunjenim prostorom glavne bine. Verujem da bend sada zvuči bolje nego što su Black Flag ikada zvučali, ali isto tako, verujem da ovo ne može da se poredi sa onim udarom i značajem koji je bend imao kada se pojavio, dok je menjao punk istoriju.
Ipak, toga su bili svesni i svi okupjeni. Niti je bend sa bine pokušavao da na bilo koji način pokušavao da se vrati u period od pre mnogo godina, niti je to bilo ko od njih očekivao. Publika je spremno dočekivala svaku pesmu, “Fix Me”, “Wasted”, “Jelous Again” orile su se šumom, dok je “Nervous Breakdown” dobila zanimljiv uvod, porukom benda da su “matore seronje koje će do kraja života, a možda i duže biti prinuđeni da sviraju tu, i još nekoliko pesama”. Sve u svemu, odlična svirka, makar za nas koji smo rođeni mnogo nakon vremena u kom su Black Flag bili na vrhuncu, a ako su oni stariji mogli makar na trenutak da se vrate i neko drugo vreme, srećan sam zbog njih.
Iron Reagan na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Jedna od najboljih osobina ovog festivala jeste njegova raznovrsnost. Punk i hardcore imaju mnogo podvrsta, a organizatori se trude da svaka od njih dobije makar po jednog predstavnika, pa tako ni crossover thrash nije zanemare, a kao ambasador ovog zvuka izabran je sastav IRON REAGAN. Nastup ovog sastava zadržao je dobar broj okupljenih ispred bine, dok su prvi redovi bili rezervisani za fanove. Očekivano, pored Iron Reagan obeležja, bila su vidljiva i ona sastava Mucipal Waste, dok je atmosfera bila prilično divlja. Ipak, većina publike koja nije odlučila da predahne pred hedlajnere, relativno mirno je ispratila ovaj nastup.
The Toasters na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Sličnu sudbinu podelili su i ska veterani THE TOASTERS, već dobro poznati publici na ovom festivalu, gde se rado vraćaju. Publika se ponovo okupila u velikom broju, dok je podela publike između fanova i “neutralaca” i ovde bila jasno vidljiva. Ipak, reč je o potpuno drugačijoj energiji u odnosu na prethodnike. Prvi redovi su bili rasplesani, na ska i reggae zvuke koji su dopirali sa bine, dok je većina ipak pratila nastup nešto mirnije, lagano se njišući u ritmu. Pomalo čudna odluka organizatora da ih “ukline” između bendova koji nude mnogo agresivniji zvuk, ali sa druge strane, jasno mi je da bi raniji termin bendu sa toliko godina iza sebe i toliko velikom imenu bio neprimeren.
Nakon doze ska zvuka, binu preuzimaju neočekivani hedlajneri večeri – četvorka iz Nju Džersija koja se krije iza imena THE BOUNCING SOULS. East Coast punk koji ova ekipa svira poslednjih godina doživeo je veliku ekspanziju i sve je popularniji što se i ovde pokazalo. Prostor ispred bine bio je dupke pun, a ludilo je počelo već sa prvim taktovima. Nešto sporiji tempo, sa dosta uticaja rock zvuka i ogromnim, himničnim refrenima ekspresno je “zapalio” publiku koja ni jednog jedinog momenta nije stajala. Bend je nizao hit za hitom, uz povremene preseke pesmama sa novog albuma “Simplicity” koji je izašao pre samo nekoliko dana.
The Bouncing Souls na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Režeća gitara, kotrljajuća grmljavina basa odjekivale su festivalskim prostorom, dok je četvorka na bini izgledala kao da u ovom trenutku ne želi da bude ni na jednom drugom mestu na svetu, niti da radi bilo šta drugo. Pevač, Greg Attonito, sa glaščinom kakva se reteko sreće u ovim žanrovima lako je ostvario komunikaciju sa publikom, pa je silazio sa bine, pomagao fanovima da se na nju popnu, i prešao zavidnu kilometražu na istoj. Bilo da je reč o “That Song”, “Late Bloomer” ili “Sing Along Forever”, publika je pevala svaku reč, dok su se samo smenjivali ljudi koji su se penjali na binu, sa onima koji su sa nje silazili.
Kako je tokom ovog nastupa počelo da se nazire nevreme, dobili smo i opaske benda kako je jesen ove godine poranila, dok je lišće sa okolnog drveća letelo na sve strane, dok im je ipak trebalo malo duže da shvate da pada i kiša. Za sam kraj koncerta bend je ostavio tri najveća razarača koja ima u opusu, a uprkos, sada već pljusku, imao sam osećaj da svaka, ali doslovno svaka osoba u publici urla “Kids and Heroes”, “Hopeless Romantics” i “True Believers”.
Kiša je na kratko stala, taman dovoljno da se ponadamo da je bila privremenog karaktera, i da se vratimo u prve redove kako bismo dočekali legendarne DESCENDENTS. Bend koji se smatra osnivačima skate punk i pop punk zvuka, kao i jednim od pionira punk rock pravce uopšte ne svira često, još ređe je diskografski aktivan, pa je tako šansa da se pogleda njihov koncert nešto što se ne propušta. Pogotovo ako imaju svež materija, kao što je slučaj sada.
Descendents na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Ploče su još vruće od prese, a već su našle svoje mesto na velikom štandu na festivalu, kao i u rukama velikog broja fanova, dok bi neko neupućem lagano mogao da pomisli da su majice benda bile obavezna uniforma ovog događaja. Žestoko, furiozno, odmah po izlasku na binu ispaljuju “Everything Sux”, i haos je mogao da krene.
Iako uveliko u svojim pedesetim godinama, možda baš zato što sviraju onda kada oni to žele, i snimaju onda kada za tim osete potrebu, bend je bio prepun energije, zvučao fenomenalno, i što je najvažnije, izgledali su kao da su jedva čekali da se nađu na toj bini. Bez previše priče između pesama, nizale su se kultne numera, uz dosta osvrta na novi album “Hypercaffium Spazzinate” u koji očigledno imaju poverenja. Sudeći po reakcijama – sa punim pravom.
Ipak, nedugo nakon početka nastupa počela je kiša, koja se postepeno pretvarala u pljusak, pa u potop. Iako u početku niko nije pokazivao znake odustajanja, u drugoj polovini nastupa, blato, kišurina, vetar i planinska hladnoća počeli su da proređuju publiku. Bend se nije previše bunio, kao ni veći broj okupljenih, pa je “sipanje”hitova kao što su “Hope”, “Nothing With You”, “Talking”, “I Don’t Wanna Grow Up”, “I’m The One” i drugih praćeno horskim pevanjem i skakanjem sa bine. Do samog kraja većina nije posustala, dok su oni malo manje uporni lagano napuštali prostor prepuštajući ga blatu.
Uprkos kiši koja je padala gotovo ceo nastup, Descendents su opravdali svoj kultni status. The Bouncing Souls, iako smo očekivali odličan nastup, priredili su iznanađenje večeri, dok su FLAG poslužili kao vremeplov i podsetnik na na period od pre tridesetak godina. Ostali bendovi su sasvim solidno popunili program učinivši ovaj dan više nego uspešnim. Iako je kiša nastavila da pada i tokom noći, pa i većeg dela dana, od srede ipak očekujemo uspešan nastavak. Bendovi na spisku svakako obećavaju tako nešto.
Pripremio Miljan Milekić
