Drugi dan festivala postarao se da uništi gotovo sve ranije napravljene planove, ali to mu ipak nije sasvim pošlo za rukom. Naš planirani obilazak bine na plaži, kao i skate rampe koja je postavljena na festivalu propao je zbog kiše koja je neumorno pljuštala do kasnog popodneva. Prestanak padavina i blago razvedravanje dočekali smo tek uveče, a na samom festivalu osim nekoliko zatvorenih štandova i promene satnica na maloj bini, najvažnija promena bila je promena termina hedlajnera festivala, sastava NOFX koji su zamenili mesto sa hardcore sastavom Agnostic Front.
Apologies, I Have None na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Prvi bend, i bend oko čijeg nastupa smo organizovali dolazak bio je britanski APOLOGIES, I HAVE NONE. Zahvaljujući svojim promo majicama sa natpisom “We wish you an East London weather” mogli su da se nazovu glavnim krivcima za kišu koja je padala gotovo ceo dan, ali ironično, baš za vreme njihovog nastupa kroz oblake i planinske vrhove počelo je da se probija zalazeće sunce.
Bend sam imao priliku da gledam u klupksom okruženju pre tri godine, i ubeđen sam da im te okolnosti još uvek više odgovaraju. Iako je reč o bendu koji ima odličnu muziku, reč je o specifičnoj grani punk rock žanra koja nikada nije okupljala veliku publiku, a ako imamo u vidu i da je reč o mladom bendu sa tek jednim albumom, i drugim koji se očekuje za koji dan. Iako pomalo zbunjeni velikom binom i velikom publikom koja ih je dočekala, sama svirka bila je odlična, upravo onakva kakva se očekuje.
Pijani, sirovi, tmurni britanski punk zvuk, prepun emocija i dalje pogađa na prava mesta, a prvi redovi su itekako znali zbog čega su tu. Sjajni debi, “London” činio je okosnicu nastupa sa pesmama poput “Sat In Vicky Park”, “Clapton Pond”, “Long Gone”, “60 Miles” ili “Concrete Feet” dok je EP izdanje “All Black” predstavljeno pesmama“Coffee, Cigarettes, Codeine, Repeat” i moćnom “Raging Through The Thick And Heavy Darkness Of A Bloodlust”. Nešto duži set od onog na koji su navikli, iskoristili su za nadolazeći album “Pharmacie” sa kog su predstavili dve pesme.
A Wilheim Scream na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Ako je emocija reč koja opisuje nastup prethodnog benda, onda je reč koja opisuje A WILHELM SCREAM – zabava. Bend zvuči moćno, energično, a njihov metalizirani skate punk sposoban je da pokrene svaku osobu koja joj se nađe na putu. Tehnički superiorni, uvežbani do karjnjih granica, iskusni i željni svirke predstavljali su jednog od skrivenih favorita festivala. Makar u teoriji. U praksi, sve je tu bilo jasno, što je pokazao i gotovo sasvim ispunjen prostor ispred bine, i to ne samo zato što su ljudi čekali NOFX.
Furiozni nastup, uz mnogo energije sa bine, brzo je zapalio publiku koja do samog kraja nije posustajala. Šutke, stage divig, pevanje i sve ostalo iz repertoara vrhunskog punk rock koncerta bilo je tu. Vokal, Nuno Pereira u potpunosti je prihvatio ulogu zabavljača, pa osim toga što ga je bilo svuda na bini, a i oko nje, konstanto je komunicirao sa publikom. Zanimljiv detalj bio je i kada je u prvim redovima video dvojicu malih dečaka i potrudio se da dožive svoj prvi stage dive, kao i da na kraju pesme budu bezbedno vraćeni svojim roditeljima. Pozitivna atmosfera trajala je do samog kraja nastupa, kada se bend povukao i prepustio binu bendovima koji slede.
NOFX na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Činjenica je da su NOFX apsolutni hedlajner ovog festivala. Činjenica je da su jedan od najvećih punk rock bendova ikada. Činjenica je i da se njihova baza fanova po količini obožavanja graniči sa kultom, kao i da su na ovom festivalu uvek rado viđeni gosti. Isto tako činjenica je da sa ovim bendom imam love-hate odnos koji verovatno nikada neću prevazići.
U momentima kada su ozbiljni, kada odluče da su punk rock bend i ispaljuju neke od svojih razarača poput “Kill All the White Men”, “Murder the Government”, “Idiots are Taking Over”, “Franco Un-American”, “Leave it Alone”, “Linoleum”, “Lory Meyers”, NOFX su sila koja ruši sve pred sobom. U tim momentima, malo je onih koji mogu da im pariraju, i to je još jedna nepobitna činjenica. Sa druge strane, setliste su im prepune ska i reggae sprdnji, besciljnih početaka pesama koji ne vude nikuda i pesama o alkoholu, drogama i brljavljenju kojima ne vidim previše smisla. Ipak, što se tiče publike, jasno je zaključiti šta njima više odgovara. Pogotovo u atmosferi ovakvog festivala.
NOFX na Punk Rock Holiday festivalu 2016. godine, photo Tamara Samardžić
Ipak, ono što NOFX nastupe čini toliko kultnim jeste sama komunikacija članova na bini i sa publikom. Uz mnogo, mnogo toilet humora, i prepucavanja na političkoj/nacionalnoj/svakoj mogućoj osnovi, nastupi benda se pretvaraju u stand up comedy tačke. Politički vrlo nekorektne. Bilo da pita Slovence da li imaju svoj jezik ili pričaju ruski, da ih podseća na vreme kada su “oni bili Rusija”, gde sutradan imaju koncert, objašnjava ljudima da bi zbog takve jakne dobili batina u Los Anđelesu, ili nudi ljudima 5$ za oralni seks na drvetu, Fat Mike je u stanju da nasmeje publiku koja ga prosto obožava.
Daleko od glupog i neobrazovanog, Mike nastoji da se dotakne sve i jednog stereotipa o Amerikancima, Evropljanima, kao i da “čačne” publiku tamo gde je najviše boli. Valjda upravo zbog toga, svaki koncert je poseban, a fanovi se sliju sa svih strana da ih vide. Gužva na ovom nastupu bile je teško opisiva, sa rekama ljudi koje su se slivale ka bini, dok je kretanje u bilo kom pravcu unutar festivlaskog prostora bilo gotovo nemoguće. Sa ovim nastupom završena je i naša misija drugog dana, te smo se vratili na punjenje baterija za treći dan.
Pripremio Miljan Milekić
