IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

Punk Rock Holiday 2015 (treći dan) – Pesnice i baloni

less-than-jake-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic
Written by Hardwired Crew

Treći dan festivala odlučili smo da započnemo nastupom jedinog benda iz Srbije na festivalu. Na maloj bini nastupio je beogradski The Brigde. U malo okrnjenoj postavi, bez jednog gitariste u pola sata koliko su imali na raspolaganju solidno su se predstavili publici na festivalu. Raniji termin in nije bio previše od koristi, pa tako nisu imali previše publike, ali oni koji su došli sa pažnjoj su ispratili nastup. Ovo je ipak bilo tek upoznavanje, pa je tako izostala i neka veća reakcija. Bend je napravio presek starih i novih pesama, a očekivano, set su zatvorili sa “No Spirits, No Hearts”.

the-bridge-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

The Bridge na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Nakon Beograđana, binu preuzimaju naši stari znanci, ruski Siberian Meat Grinder. Trashcore na ruski način i dalje zvuči energično i zanimljivo kao i prvi put kada sam ih slušao, a ništa nisu izgubili ni na zanimljivosti. Dva vokala sa maskama na licu, preko režećih gitara i mnogo, mnogo energije. Uprkos vrućini, šator male bine bio je gotovo potpuno ispunjen, a napred se odvijala velika šutka u kojoj je prednjačilo nekoliko momaka sa fantomkama. Nizale su se “Still In the Game”“From Dust Returned”“Walking Tall”“Hail to the Tzar”… Ovo je bio treći put da imam priliku da ih slušam, i još jednom su me ubedili da ih poslušam kad god mi se ukaže prilika.

siberian-meat-grinder-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

Siberian Meat Grinder na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Žurku na velikoj bini započeli su američki Death by Stereo, end koji je nekako nesećno ostao “uklinjen” između punk rock i hardcore žanrova, ali tako da ih ni jedna ni druga publika nisu u potpunosti prihvatile. Ipak uspeli su da okupe nekoliko desetina, pa možda i stotina ljudi odmah na početku, dok se taj broj uvećevao. Bend je pružio odličnu svirku, ispoljili su veliku količinu energije, a deo seta pevač je proveo u šutkama sa publikom. Pomalo neočekivano, bar za mene, najveće reakcije usledile su na obradu “Raining in Blood” velikih Slayer.

john-coffey-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

John Coffey na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Glavno iznenađenje festivala, i bend koji je umalo ukrao dan bio je holandski John Coffey. Poznatiji po “onom” snimku na kom pevač hvata pivo u letu i ispija ga, nego po svojoj muzici, privukli su par desetina svojih fanova, i nekoliko puta više znatiželjnika, u koje smo spadali i mi. Malo je reći da je bend bilo uživanje gledati. Pevač David Achter de Molen je definitivno lud. Doduše ovog puta nije hvatao čaše, ali se penjao po zvučnicima, bubnjevima, publici, praktično svemu na šta je naišao. Skako je sa bine, on i gitarista seu deo koncerta i odsvirali odatle i generalno imali su sjajnu komunikaciju sa ljudima koji su došli da ih gledaju.

Priredili su ogroman “wall of death” koji se prostirao skroz od bine do miks pulta, a jedan od zanimljivih momenata bio je kada su kompletnu publiku prebacili na jednu stranu i ubedili ih da trče do drugog kraja njihovog prostora i nazad. Komična situacija bila je i prilikom “prozivke”. Na pitanje koliko u publici ima Slovenaca, tek nekoliko ljudi je podiglo ruku, dok je Nemaca i Holanđana bilo neuporedivo više. Priznajem da ne znam ni jednu pesmu ovog benda, niti ću nastavili da ih slušam nakon festivala, ali ovo je jedan od onih nastupa koji bi svako trebalo da pogleda.

ratos-de-poaro-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

Ratos De Poaro na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Ratos de Porao i The Exploited su bendovi koje sam želeo da vidim više iz poštovanja nego što ih slušam, ali na žalost zbog nekih drugih obaveza nismo uspeli da ih ispratio na način na koji smo želeli. Doduše u nekoliko minuta koliko smo gledali Brazilce, nisam stekao utisak ni da želim da ostanem. Pevač se teturao na bini nerazgovetno mumlajući između pesama, dok je samo pevanje bilo neslušljivo. Ni ostatak benda nije odavao nešto bolji utisak, a čak ni fanovi benda nisu bili zadovoljni onim što je stizalo sa bine.

the-exploited-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

The Explited na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Sa druge strane, uvhatili smo drugu polovinu nastupa The Exploited, i slika je bila potpuno drugačija. Band je zvučao odlično, energija je bila na nivou, dok je prostor ispred bine bio poprište velikih šutki. Wattie Buchan, iako u godinama, konstantno se kretao po bini, skako i pozdravljao sa publikom. Moram da priznam da sam očekivao tezgu, ali sam stekao utisak da bend i dalje veruje u to što radi i to me je posebno obradovalo. Uprkos tome što su izgubili na aktuenosti i što im je poslednjih album izašao pre 12 godina, bend je i dalje u odličnoj koncertnoj formi. A ja sam stavio još jedan iksić kod kultnih bendova koje sam pogledao uživo.

Prošle godine, Raised Fist su izazvali tektonske pokrete u Tolminu, dok su ove godine stigli dodatno pojačani. Uz novi album stigao je i novi baner, kao i nova, bela strob svetla koja samo dodatno doprinose osećaju mraka i hladnoće koji nosi njihova muzika. Uz nešto manje tehničke probleme i slabije razumljiv vokal tokom prve pesme, mislim “Sound of Republic”, stvari dolaze na svoje mesto, i bend počinje da grmi. “Flow”“Chaos”, “Man & Earth”, “In Circles”, bend je pokazao da ima puno poverenje u novi album, i to sa pravom. Publika je svaku pesmu ispratila masovnim šutkama i vrištanjem i Alexander-a i ekipu.

raised-fist-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

Raised Fist na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Naravno, nisu zapostavili ni raniji materijal, osim možda albuma “Veil of Ignorance” sa kog su mi falile neke pesme koje baš volim, ali su zato ispalili neke starije razarače poput “Killing It” ili “Some of These Times”. Bend je zaslužio i bis, tokom kog su izvedene prvo “Perfectly Broken”, nakon čega je stigla i himna “Friends and Traitors” tokom koje je nastao potpuni haos. Nešto slično se dogodilo prošle godine tokom H2O nastupa kada je publika potpuno okupirala binu, dok je ovde bilo još luđe. Sam Hagman je skočio sa pojačala na ruke publike na bini, te dobar deo pesme otpevao nošen na rukama. Trijumfalni kraj i još jedan dokaz da su Raised Fist jedan od najboljih koncertnih bendova današnjice.

Kao i prošle godine, kada su nakon Šveđana na binu izašli Reel Big Fish, i ove godine ih je pratio ska bend. Ovog puta, Less Than Jake. Ekipa sa Floride je već dobar poznanik slovenačke publike, što se videlo od prvih taktova. Bend je bio odlučan da napravi žurku, te su odmah krenuli žestoko sa “Sugar in a Gas Tank”“Happyman” i “9th at Pine” što publika spremno prihvata plesom, pogom i skakanjem sa bine. Ako nešto volim kod ska bendova, to je pozivina atmosfera koja vlada na njihovim koncertima, pa je tako dobar deo koncerta bilo nemoguće videti bend od ljudi koji su bili sa njima na bini.

less-than-jake-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

Less Than Jake na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Bend je nizao hitove poput “The Ghost of You and Me”, “Good Enough”, dok su kroz publiku letelo baloni, lopte za plažu, pa čak i momak obučen kao maskota benda koji je prskao okupljene pištoljem na vodu. Bend je fenomemanlno uigran, sa dvadeset godina iskustva iza sebe, a tandem frontmena Chris – Roger konstantno dobacivao ljudima u publici.

Kultna “Johny Quest Think We’re Sellouts” praćena je ogromnom šutkom, da bi kolektivni sing-along ispratio narednu, ništa manje legendarnu “The Science of Selling Yourself Short”. Kada je Chris u publici namirisao Slayerfana sa dredovima i ajlajnerom, znali smo da sledi “All My Best Friends are Metalheads”. Kolektivno ludilo stiglo je na kraju uz “Look What Happened”“Give Me Something to Believe In” i “Plastic Cup Politics”.

less-than-jake-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

Less Than Jake na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Znali smo da tu nije kraj, a najbolji momenat koncerta stigao je na samom početku bisa. Chris DeMakes izlazi sam na binu, i kreće jednu od pesama koje retko sviraju, pre svega zbog toga što se razlikuje od ostatka materijala, ali i jednu od najboljih pesama u karijeri. “The Rest of My Life”. Nakon horskog pevanja na strofama, sa uključivanjem celog benda na drugom refrenu kreće kolektivna šutka.

Za sam kraj očekivano ostaju “History of a Boring Town” i “Gainesville Rock City” koja je završena zajedno od strane benda i publike koja je bila sa njima na bini. Less Than Jake su još jedan bend koji savršeno može da se uklopi u svaki festival i napravi sjajnu atmosferu. Ipak, nak ovakvom mestu, oni se osećaju kao kod kuće, i to se videlo kako po osmesima, tako i po njihovim kometarima. Festival lagano ulazi u svoj poslednji dan, dok skupljamo snagu za ono što predstoji.

O autoru

Hardwired Crew

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.