Ne sećam se da sam ikada na nekom festivalu, a bio sam na mnogo njih, video tri ovako jaka hedlajnera u jednom danu. Tri koncerta kakve su u nizu priredili Against Me!, Anti-Flag i Flogging Molly teško da će skorije vreme neko uspeti da nadmaši. Ali, to nije sve što smo imali prilike da vidimo prvog dana…
Not On Tour na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
Prva stvar koju moram da napomenem jeste da je nemoguće ispratiti sve bendove na festivalu, iako nema preklapanja. Prosto, koncerti počinju tokom prepodneva i traju do kasno u noć, tako da je selekcija sastavni deo festivalskih planova. Prvi bend koji smo odlučili da pogledamo bio je izraelski Not on Tour. Predvođeni simpatičnom pevačicom, ovaj bend zvuči moćno i uigrano uz mnogo, mnogo energije.
Uprkos ranom terminu okupili su solidan broj ljudi, a u svojih dvadesetak minuta uspeli su da strpaju gotovo celu diskografiju koja uključuje albume “All this Time” i “Bad Habits”, sa prosečnim trajanjem pesma od oko minut. Pevačica Sima je sjajno animirala publiku što je izazivalo odličnu povratnu reakciju. Not on Tour su bend o kom se poslednjih godina mnogo priča u punk rock zajednici. Nakon preslušanih albuma bilo mi je jasno zašto. Nastupom su samo potvrdili to.
Misconduct na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
Zbog planiranih petnaestak minuta u razgovoru sa Chris-om iz Anti-Flag, a koji su se razvukli na duplo toliko, propustili smo početak Šveđana iz Misconduct. U trenutku kada smo prišli glavnoj bini, sa nje su dopirali poznati zvuci “Blood on my Heands”. Bend je uspeo da okupi solidan broj ljudi, iako je činjenica da nisu baš svi bili tamo zbog njih. Ali hej, tome služe festivali. Šveđani su doneli čvrstu i uvežbanu svirku, dobru komunikaciju sa publikom, i stalak za mikrofon koji ispušta vatromet. Do kraja smo uspeli da čujemo još par peesama poput “Family”, “Peace Love and Unity” ili “Never Going Down”. Sve u svemu odlična svirka i sjajno zagrevanje za trio koji sledi, i zbog kog je realno većina okupljenih i bila tu.
Against Me! na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
Nakon Šveđana red je došao američko-švedsku kombinaciju Against Me! Iako na poslednja dva albuma ne zvuče toliko energično i agresivno, uživo je to potpuno druga priča. Laura Jane Grace sa “Gender is over”porukom na majici zauzela je centralno mesto na bini, praćena fenomenalnom ritam sekcijom koju čine Adam “Atom” Wilard (Social Distortion, The Offspring, Angels and Airwaves) i Inge Johansson (The International Noise Conspiracy). Gruv koji ovaj bend ima na bini je fantastičan, dok Laura iznova priživljava svaki otpevani stih.
Bend je protrčao kroz sve faze karijere, i zanimljivo, svaka pesma je praćena pevanjem od strane publike. Bilo da su svirali “Unconditional Love”, “True Trans Soul Rebel”, “White Crosses” ili “Trash Unreal” reakcije su bile fenomenalne. Gotovo bez pauze među pesmama i sa tek dva ili tri obraćanja publici, bend je nizao “Drinking With the Jocks”, “FuckMyLife666”, produženu, gotovo hipnotišuću verziju “The Ocean” , “Transgender Dysphoria Blues”, “Bamboo Bones”…
Svaka pesma zvučala je moćno, veliko i jako. Videlo se da bend uživa na bini u svakom momentu nastupa, i to je ono što je dalo posebu čar nastupu. Ovo sigurno nije najveći koncert na kom su svirali, ali je bilo vidljivo da, uprkos određenom mainstream uspehu ovaj bend pripada tu, uz ovakav ambijent i ovakvu publiku. Za sam kraj ostavljene su himne “I Was a Teenage Anarchist” i “Black Me Out”, praćene rukama u vazduhu i masovnim kidanjem glasnica.
Against Me! na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
U nedavnoj recenziji poslednjeg albuma sastava Anti-Flag napisao sam da su trenutno verovatno najbolji punk rock bend na planeti. Nakon ovog nastupa, ono “verovatno” brišem iz prethodne rečenice. Pored toga što je bend na kreativnom vrhuncu, uživo prosto razbijaju. Neposredno pre koncerta saznali smo da je bendu prilikom leta iz Barselone zaostao prtljag, te da je deo opreme na kojoj sviraju pozajmljen od drugih bendova, pa smo stoga lako mogli da im oprostimo petnaestak minuta kašnjenja. Čak je i publika videla zabavu u podužem nameštanju, pa je tako bend dočekan ovacijama “Check! One-two” – vrlo dobro poznatom poviku redovnim posetiocima koncerata i tonskih proba.
Od prvog momenta kada su izašli na binu, Anti-Flag kreću da melju. “Turncoat! Killer! Liar! Thief!” – nije moralo mnogo da prođe pre masovnih šutki i gomile ljudi koja je poletela sa bine (ovde je stage diving dozvolje, sećate se?) Bend je nizao razarače poput “Fabled World”, “Sky Is Falling Down”, “Broken Bones”, “Death of a Nation” dok je publika sve pratima masovnim šutkama, “circle pit-ovima” i pevanjem. Ovo je treći put da bend nastupa na festivalu, i u svakom momentu je bilo vidljivo da ih publika itekako dobro poznaje. Bend je odašiljao ogromnu količinu eneregije sa bine, pre svega pevač Justin Sane i basista Chris #2 koji su i centralne figure benda.
Anti-Flag na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
Kroz komunikaciju sa publikom, bend je konstantno zahtevao njeno aktivno učešče, što je samo dodatno doprinosilo fenomenalnoj razmeni energije. Sa druge strane, band ima toliko moćnih pesama u opusu da gotovo sa svakom može da napravi haos u publici. “Fuck Police Brutality” je tako praćena visoko podignutim srednjim prstom, odnosno nekoliko hiljada njih, “This Machine Kills Fascist” je obeležena pesnicama, dok horsko pevanje “The Press Corpse”, “1 Trillion $” i pogotovo “This is the End” može da se svrsta u red momenata za koje se živi.
Nakon izliva agresije, bend je odlučio da pozove sve okupljene na ples, pa tako stižu “Brandenburg Gate” i obrada kultne “Should I Stay or Should I Go”. Sam kraj donosi ludilo u vidu “Die For Your Government” koja izaziva “pokolj” u publici, i koju, spojenu sa minijaturom “Drink Drunk Punk” bubnjar i basista sviraju iz publike. O tome koliko su Anti-Flag dosegli visok nivo možda i najbolje govori da su lagano sa setliste izostavili razarače poput “The New Sound”, “Sodom, Gomorrah, Washington D.C.” ili “Economy is Suffering”, a da se to ne primeti. Takođe, ništa manje teško nije bilo ni ukrasti šou bendovima kakvi su Against Me! i Flogging Molly, a četvorka iz Pitsburga je upravo to uradila.
Anti-Flag na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
Glavni utisak koji su Flogging Molly ostavili na ovoj bini jeste da je ona premala za njih. Figurativno i doslovno. Videlo se da su navikli na veće prostore, te im je bilo “tesno”, a u par navrata su se gotovo i sudarali međusobno. Čak je i baner bio podignut samo do pola jer više nije bilo mesta. Svakako simpatična situacija, ali to nije smetali ni bendu, a pogotovo ne publici.
Flogging Molly se često potcenjiju kao još jedan od raspevanih irskih bendova koji služi za napijanje i šutke, ali oni imaju da ponude mnogo, mnogo više od toga. Na sreću, ima mnogo onih koji to shvataju, pa su tako sporije pesme poput “Float”, “If I Ever Leave This World Alive” ili “What’s Left of a Flag for Me” spadale u same vrhunce koncerta, te bile iz sveg glasa otpevane od strane publike. Ovu poslednju je Dave posebno emotivno obeležio budući da je posvetio svojoj majci u Irskoj koja je nedavno napunila 94 godine, ali se poslednjih dana ne oseća baš najbolje.
Flogging Molly na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
Bend je nizao hitove iz svih faza karijere, pa smo imali prilike da čujemo “Saints and Sinners”, “Swagger”, “Devil’s Dance Floor”, “Rebels of the Sacret Heart”, “Requiem for a Dying Song”, mahom praćene ogromnim šutkama, što smo osetili i na svojoj koži. Zanimljivo, već negde pri početku ispalili su legendarnu “Drunken Lullabies” prilikom koje me je jedan krupiniji momak nakon skoka sa bine “zalepio” za patos. Možda i najluđe bilo je pred “oproštajnu” “Seven Deadly Sins” nakon koje se bend povukao sa bine, da bi se ipak vratili i odsvirali još dve pesme, i još bitnije – najavili novi album. Koncert je završen trijumfalno uz “Always Look on the Bright Side of the Life” sa razglasa, a Dave svoju fascinaciju “Pajtonovcima” nije krio,, budući da je u nekoliko navrata tokom koncerta citirao njihove replike.
Bend je održao odličan koncert, ali imam osećaj da bi bili još efektniji da su nastupili po danu i u nešto ranijem terminu. Ovako, nakon mnogo agresivnijih Against Me! i pogotovo Anti-Flag koji su razorili binu, ipak su ostali malo u senci. Pritom ovo kaže neko kome je baš njihov nastup bio najiščekivaniji na festivalu. U svakom slučaju, prvo veče je bilo više nego uspešno, ostaje da sačekamo šta donosi nastavak.
Flogging Molly na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić
