IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

Punk Rock Holiday 2015 (drugi dan) – Sudar agresije i plesa

beatsteaks-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic
Written by Hardwired Crew

Drugi dan festivala odlučili smo da započnemo što ranije moguće, kako bismo obišli plažu i malu binu, a još jedan od nezanemarljivih razloga bio je nastup mađarskog pop punk sastava Have No Clue. Jedna od stvari koje volim kod punk rock zajednice jeste međusobno poštovanje i sticanje prijatelja bilo gde na svetu, što dovodi do ovakvih susreta.

have-no-clue-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

Have No Clue na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Članove ovog benda upoznao sam na koncertu Make do and Mend u Budimpešti, da bismo nakon toga ostali u kontaktu i zajedno posetili još neke koncerte po tom gradu. Tada sam se i upoznao sa njihovim radom i moram da priznam da mi se svideo, te sam odlučio da čujem kako to sve zvuči uživo. Ironično, priliku za to nisam dobio ni u Srbiji, ni u Mađarskoj, već eto, u Sloveniji. Kako bend nema mnogo toga iza sebe, tridesetak minuta im je bilo sasvim dovoljno da protrče kroz svoj debi EP i ubace po koji novu pesmu, pa smo tako čuli “Unsent Letter”“Frames”“Shadows at Sunset”“Only Hate the Road When You’re Missing Home”… Primetno je da je bend tek na početku karijere, te da im predstoji još mnogo, mnogo rada da dostignu nivo pravog koncertnog benda, ali s obzirom na količinu truda koji u sve to ulažu, verujem da prostora za napredak itekako ima.

the-decline-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

The Decline na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

The Decline stižu iz Perta u Australiji, a trenutno se nalaze na turneji sa Teenage Bottlerocket i na kojoj promovišu novi album “Resister”. Ono što mi je zanimljivo kod njih jeste da su svirali sa gotovo svim većim imenima punk rock žanra, da sami nikako ne uspevaju da probiju barijeru i postanu planetarno poznati u tim krugovima, iako definitivno imaju kvalitet za to. Njihov skate punk zvuči baš onako kako treba – brzo, agresivno, energično i melodično, ali imam osećaj da im fali poneki hit koji će uspeti da pokrene lavinu. Na žalost, zbog intervjua sa drugim australijskom bendom, bili smo prinuđeni da skratimo gledanje ovog nastupa, kao i da propustimo Get Dead, tako da se naš pohod na plažu i malu binu za drugog dana ovde završio.

born-from-pain-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

Bon From Pain na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Priliku da otvore veliku binu drugog dana dobili su Holanđani iz benda Born From Pain. U momentima dok su se nameštali, ispred bine još uvek nije bilo gotovo nikoga, ali već nakon prve pesme ljudi su počeli da pristižu sa svih strana tako da su relativno brzo skupili nekoliko desetina ljudi. Njihov zvuk je težak, agresivan, i možda je prosto došao prerano, jer je večina publike uglavnom mirno pratila nastup dok se tek nekolicina najhrabrijih u prvim redovima ohrabrila na šutke. Bend je u svakom slučaju pružio odličnu i energičnu svirku, i ko je odlučio da ih isprati, nije pogrešio.

have-no-clue-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

Jaya The Cat na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Nakon njih stiže nešto potpuno drugačije – amsterdamski reggae, ska, dub, štasvene sastav Jaya the Cat. Holanđani su jedan od bendova za koji znam dugo, ali me osim nekoliko pesama nisu previše dojmili. Doduše jednu baš volim, ali baš nju nisu svirali. Na prvi prosto je nemoguće ne zapitati se kako su oni opšte završili zajedno u istom bendu, pre svega zbog basiste sa The Ghost Inside majicom, pevača sa jamajčanskom kapom i raskopčanom belom košuljom, i gitariste u uzanim crnim pantalonama i košulji, kao da je malopre ispao iz kombija benda The Hives.

Muzički bend je kombinovao ska i reagge zvuke sa nešto čvršćim punk pasažima, dub elementa sa hardcore ritmovima, i to je sve fukcionisalo sjajno. Moram da priznam da mi je ovakav zvuk mnogo bolje legao u popodnevnim časovima i na trideset stepeni Celzijusa nego onaj benda pre njih, a veliki deo publike se složio sa mnom. Do ovog nastupa okupilo se već nekoliko stotina ljudi koji su plesali i pevali uz “Hello Hangover” ili “El Camino”, uz obavezne čaše, i neretko “cigarete disko” u rukama.

the-smith-street-band-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

The Smith Street Band na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

The Smith Street Band su trenutno u neobičnoj fazi karijere. U rodnoj Australiji su obeleženi kao “the next big thing”, potrali i članovi drugih bendova već neko vreme pričaju o njima kao o nečemu novom i svežem, a stekli su i veliku bazu fanova u Britaniji, kao i na Američkom kontinentu. Sa druge strane, u ostatku Evrope još uvek nisu to uspeli, te im je svaki nastup van poznate teritorije nova šansa za to.

Kako sam oduševljen njihovim sirovim i emotivnim pristupom, nije bilo šanse da prospustimo njihov nastup. Očekivano, četvorka se držala mahom pesama sa poslednjeg albuma “Throw Me In the River”, pa smo tako osim naslovne čuli još i “I Don’t Wanna Die Anymore”, hit “Surrender”“Get High, See No One” tokom koje je pevač Will Wagner podelio “nešto” sa fanovima iz prvog reda, ili “I Love Live”. Očekivano, bend je set završio sa “Young Drunk”  na čijem kraju se Wagner spustio na platformu za publiku, ostavio im svoju gitaru, i onako velik uspeo da padne vraćajući se na binu.

The Smith Street Band su jedan divan, divan bend, na tragu nove emo škole. Ovo je bend za one sa istančanim ukusom, i fanove bendova kao što su Apologies, I Have None, Elway, ili Nothington. Nisu agresivni, nisu bend za šutke, ali svojim pesmama i nastupima prenose iskrenu emociju. A ono što im dalje posebnu čar jeste ta sirovost, spontanost, pa na momente i smotanost na bini. Hrabri što ima mnogo onih koji baš to prepoznaju.

P.S. Zašto lopte za plažu tako vrljavo lete?

teenage-bottlerocket-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

Teenage Bottlerocket na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Jedan od bendova koji me nikad nisu “ukačili” je i Teenage Bottlerocket. Taj ramonescore ili three-chord punk mi nikad nije davao previše toga za šta mogu da se uhvatim, ali sam svakako želeo da im dam šansu, makar uživo. Ne bi bio prvi put da me neki bend ubedi da se predomislim, ali Teenage Bottlerocket to baš i nisu uspeli. Sam nastup je bio više nego solidan, bend ima mnogo, mnogo svirki iza sebe, znaju kako sa publikom, iako je bilo primetno da bi im više legao neki manji prostor i manja bina sa prisnijim kontaktom.

Energično su nizali pesmu za pesmom, što je publika lepo pratila. Ono što mi je bilo posebno zanimljivo jeste potpuna okupacija prvih redova od strane Italijana. Znao sam i ranije da oni vole ovakakv zvuk, uostalom, uz američku, imaju najjaču scenu na svetu kada je ovakav zvuk u pitanju.

madball-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

Madball na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Nakon prošlogodišnjeg ludila koje su priredili Sick of it All i pogotovo H2O, pozivanje benda kakav je Madball je bila sasvim logična odluka. Na moje iznenađenje, reakcije nisu bile ni blizu takve. Kako festival nema fotopit, sve nastupe smo pratili mahom iz “grotla” ispred bine, što je često bio naporan fizički posao. Ovde to nije bio slučaj. Iako je prostor ispred bine bio pun, atmosfera je bila pomalo mlaka. Da bilo je šutki, bilo je stage divinga, i svega što se očekuje, ali u manjoj meri i manjim intenzitetom, a i sam Freddy je u nekoliko navrata doslovno zamolio publiku da uzme više učešća.

Sa druge strane, bend je zvučao perfektno. Jako, bučno, i bez greške. Nizali su se hitovi poput “Set it Off”“Hardcore Lives”“Smell the Bacon”“Can’t Stop, Won’t Stop”“DNA”“For My Enemies”. Iskreno, ovaj bend mi se nikada nije preterano sviđao, oduvek su mi bili naporni, i svaka pesma mi je ličila jedna na drugu, a tog utiska nisam uspeo da se oslobodim čak ni na koncertu. Ono što moram da im priznam jeste energija koju ne gube ni nakon toliko godina na sceni, i to što se u njihovom nastupu ne primete znaci zamora. Očekivano, vrhunac koncerta došao je na kraju uz “Pride” i “Heavenhell”.

beatsteaks-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

Beatsteaks na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Sve ono što Madball nisu, Beatsteaks su uspeli sa lakoćom. Nemačke punk rock / alternative rock gromade predstavljaju pravi festivalski bend, po definiciji. Iako mi studijski nisu previše legli, i ne volim više od nekoliko pesama, pravo je uživanje gledati ih uživo. Dve gitare i dva basa, daju mnogo jači gruv bendu, dok im klavijature, matalofon, i sempler daju dodatnu dozu diverziteta u zvuku. U Nemačkoj, bend je na gotovo stadionskom nivou, što se itekako primeti u svakom tonu i svakom pokretu na bini. Sa takvom lakoćom vladaju njom i komuniciraju sa publikom da je to prosto neverovatno.

Arnim Teutoburg-Weiß je rođeni frontmen, a od prve pesme publika mu je “jela iz ruke“. U momentima kada nije svirao gitaru, plesao je sa njima, silazio sa bine, penjao se po konstrukciji, sve vreme držeći šeširić na glavi. Osim u momentu kada je zamenio kape sa Super Mariom. Bend je zvučao moćno, enegrično i prosto gazio sve pred sobom.

beatsteaks-2-punk-rock-holiday-2015-photo-tamara-samardzic

Beatsteaks na Punk Rock Holiday festivalu 2015. godine, photo Tamara Samardžić

Moram da priznam da sam bio iznenađen publikom koja je znala svaku pesmu od reči do reči, a nizale su se “Summer““Milk & Honey““DNA““Automatic““Gentlemen of the the Year“… Očekivano, udarci koji ostavljaju najveće modrice usledili su na kraju. Fenomenlana “Let Me In“ zvučala je ogromno, a Teutoburg-Weiß, nakon što je izveo nekoliko desetina ljudi na binu, spustio se dole zajedno sa njima, i da bi refren bio dočekan na kolenima uz sjajan “go-low“ momenat. Ništa manje burno nije ispraćena ni odlična “I Don’t Care As Long As You Sing“, da bi potpuni haos nastao obradom “Sabotage“ legendarnih The Beastie Boys, i to baš na dan kada bi Adam Yauchnapunio 51. godinu. Do samog kraja, bend je samouvereno vladao binom. Moram da priznam da sam bio iznenađen njihovim izborom za hedlajnere ovog festivala, ali nakon nastupa, sve mi je mnogo, mnogo jasnije. Bend je definitivno imao nastup dana, i uspešno predao štafetu onima koji slede.

O autoru

Hardwired Crew

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.