IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

Punk Rock Holiday 2014 (četvrti dan) – Hedlajner koji to nije

punk-rock-holiday-2014-day-4-featured
Written by Hardwired Crew

Posldenji dani festivala uvek nose neki poludepresivni osećaj sa sobom. Znali smo da nas očekuje još nekoliko odličnih nastupa, ali osećaj da se nešto fenomenalno privodi kraju ostavljao je blago gorki ukus u ustima. Naravno nedovoljno da pokvari sjajno raspoloženje u najavi.

local-resident-failure-punk-rock-holiday-2014-photo-marko-ristic

Local Resident Failure na Punk Rock Holiday festivalu 2014. godine, photo Marko Ristić

Prvi bend na meniju dolazio je iz Australije, ili sobe pored naše – LOCAL RESIDENT FAILURE. Poznati pre svega po svom bubnjaru koji je proteklim meseci postao youtube senzacija svojim obradama lengendarnih punk rock albuma, bili su predviđeni za malu binu ali su zbog nekih otkazivanja pred festival avanzovali do glavne pozornice. Ako se izuzme bubnjar koji je vrhunski, ostatak benda je još uvek neiskusan na profesionalnom nivou, pa iako energični i zanimljivi nisu uspeli dugo da zadrže pažnju publike. Solidna svirka, ali ispod standarda koji su zadali bendovi u danima pre njih uz nešto dužu satnicu. Bend je još uvek veoma mlad i nema dovoljno kvalitetnog materijala za 45 minuta svirke na visokom nivou, pa im je tako mala bina, ili barem kraći temin bio mnogo primereniji. Kako su najavili, po povratku u Australiju ulaze u studio i snimaju svoj drugi album, pa verujem da će uskoro i ova stavka da se promeni.

templeton-pek-punk-rock-holiday-2014-photo-marko-ristic

Temptetion Pek na Punk Rock Holiday festivalu 2014. godine, photo Marko Ristić

Slična priča važi i za Britance iz TEMPLETON PEK, ali iz nekih drugih razloga. Ovaj bend je bio mnogo usviraniji, na momente su zvučali fenomenalno, i generalno su ostavljali utisak kao da ih ima mnogo više od trojice na bini. Problem je u tome što je reč o lokalnoj publici potpuno nepoznatom, i pre svega bendu bez ikakve reputacije u punk rock svetu. Australijanci su imali nekoliko desetina svojih fanova koji su napravili solidnu atmosferu u prvim redovima, dok su Templeton Pek ostali uskraćeni i za to. Najslabije posećen nastup na ovoj bini bio je upravo njihov, iako to svojom svirkom nisu zaslužili. Bend na koji svakako vredi obratiti pažnju.

talco-punk-rock-holiday-2014-photo-marko-ristic

Talco na Punk Rock Holiday festivalu 2014. godine, photo Marko Ristić

U 21 čas došao je red na italijanske ska pankere, TALCO, da zauzmu svoja mesta na glavnoj bini. Raspoložen bend i još bolje raspoložena publika pobrinuli su se za odlčnu atmosferu poslednjeg festivalskog dana. Razloga za slavlje je bilo – bend je ove godine obeležio deceniju od izlaska debi albuma “Tutti Assolti“, pa se logično i veliki broj pesama sa istog našao na setlisti.

Umesto 45 minuta, bend je dobio petnaest minuta više, pa su se u jednočasovnom nastupu našle numere poput “L’Odore della Morte““60 Anni““Signor Presidente“, kao i nezaobilazne “St. Pauli“ “Bella Ciao“. Posle pet studijskih albuma i nebrojeno mnogo koncerata po celom svetu, Talco zvuči bolje nego ikad, energičnije i vizuelno primamljivije. Volim koncerte koji nateraju publiku da jedva čeka sledeću priliku da čuje bend, a verujem da ćemo ovaj sa nestrpljenjem čekati.

leftover-crack-punk-rock-holiday-2014-photo-marko-ristic

Leftover Crack na Punk Rock Holiday festivalu 2014. godine, photo Marko Ristić

Organizatorima mora da se skine kapa na raznovrsnosti bendova i podžanrova koji su bili zastupljeni, pa su tako i krasteri dobili svojih pet, ili četrdeset i pet minuta. Kao četvrti bend večeri nastupili su LEFTOVER CRACK. Odlično usvirani doneli su energičnu svirku koja je zahvaljujući pevaču uspevala više puta u samo jednoj pesmi da pređe put od fantastičnog do očajnog. Obično se ne “kačim” za takve stvari, ali vokal je na momente bio gotovo neslušljiv, što se nikako nije uklapalo sa ostatkom benda koji je prosto grmeo na bini.

Još jedna stvar koja me je užasno iziritirala jeste momenat pokušaja obračuna sa jednom od sponzora festivala. Naime, jedan od sponzora, bio je i Monster Energy čiji su baneri bili savijeni za ovu priliku, a i sam Stzaje jednog momenta izjavio kako se ceo život bori protiv velikih kompanije, te da će to nastaviti da radi i na dalje. Poštujem antiglobalizam i antikorporativni aktivizam, i ova izjava mi ne bi toliko zaparala uši da nije odmah za njom najavio pesmu posvećenu svojim prijateljima koji su umrli od droge.

Daleko od toga da je Monster savršen, ili da nisu imali ispada poput onih na prošlogodišnjem Groezrockfestivalu, ali popularna “kandža” se danas vezuje za ljude kao što su Ken BlockDan LaceyNyjah HustonAdam Kun, Kevin Peraza, Lewis Hamilton, Valentino Rossi, kao i mnoge druge vrhunske sportiste, dok su im protivteža ljudi koji su svoje živote okončali drogom. Zaista nisam siguran u kom sistemu vrednosti “zeleno M” predstavlja negativce, i nisam siguran da to želim da saznam.

Sa druge strane, sa takvim stavom, licemerno je samo pojavljivanje benda na ovakvom festivalu. Ukoliko su želeli da pokažu svoju borbu ličnim primerom, mogli su da se odreknu honorara, istog onog koji im je pomenuta kompanija obezbedila. Mogli su prosto da odbiju nastup na sponzorisanom događaju kao što to već godinama rade PropagandhiTouche Amore ili Nine Eleven koji ne sviraju na sponzorisanim. Mogli su mnogo toga, ali nisu. Sve je ostalo na praznim rečima.

a-wilhelm-scream-punk-rock-holiday-2014-photo-marko-ristic

A Wilhelm Scream na Punk Rock Holiday festivalu 2014. godine, photo Marko Ristić

POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA
SA NASTUPA BENDA A WILHELM SCREAM

Nakon asimpatičnih krastera, na binu se penje melodični hardcore bend, A WILHELM SCREAM. Već smo pisali o tome koliko su ovogodišnji festival osvojili hardcore i ska punk bendovi. Pokazali su se kao fenomenalna kombinacija, i nadamo se da će ovaj recept biti primenjivan i u budućnosti. Dan ranije pokazalo se kako se hardcore bes posle koncerta pretvori u pozitivnu energiju i sreću kada se veče završi uz ska notu. Danas je ska punk poslužio kao zagrevanje za ono što je sledilo.

Momci iz Masačusetsa poznati su po tehničkoj potkovanosti i tačnosti koja odlikuje njihove nastupe, i željno sam iščekivao da ih čujem uživo i sam se uverim. Ređale su se “The Kids Can Eat A Bag Of Dicks““Get Mad, You Son of a Bitch!““Die While We’re Young“, i shvatio sam da su ljudi bili u pravu – ovaj bend je hardcore mašina, koja je u najmanju ruku pokazala koliko i njihove kolege protekla tri dana.

Ono šta me je posebno fasciniralo jeste reakcija publike, koja je posle četiri dana festivala i 25 bendova pravila haos u prvim redovima s jednakom kolicinom energije kao prvog dana kada se na binu popeo Bane. Ni sam bend nije krio oduševljenje, ističući pritom, kao i svoje kolege, ovaj festival kao unikatan, uz nadu da će takav i ostati. A Wilhelm Scream su posle sat vremena nastupa binu prepustili hedlajnerima, ispraćeni kao da su oni to bili.

ignite-punk-rock-holiday-2014-photo-marko-ristic

Ignite na Punk Rock Holiday festivalu 2014. godine, photo Marko Ristić

POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA
SA NASTUPA BENDA IGNITE

Još jedan od paradoksa ovog festivala, ali i dokaz njegove raznolikosti jeste činjenica da su isti dan na istoj bini nastupili prokomunistički Talco i izrazito anti-komunistički IGNITE, koji su bili i hedlajner poslednjeg dana. Ovo je jedan od bendova koji jasno izražavaju svoje stavove i zbog toga imaju jasno podeljenu publiku na one koji ih vole, i one koji ih ne vole, što je bio slučaj i ove. Za razliku od NOFX-a i Reel Big Fish koji su se zbog svoje univerzalnosti pokazali kao idealni hedlajneri, Ignite su doživeli sličnu sudbinu kao i Sick Of It All sa nešto manjom posetom i slabijim reakcijama publike, i verujem da je to nešto na šta će organizatori na dalje obratiti pažnju.

Ono po čemu su Ignite bili posebni jeste da smo po prvi put čuli lošiji zvuk na festivalu. Na većem delu koncertnog prostora gitare su uglavnom bile pretihe, mnogo tiše od vokala i bubnja, te je bend konstantno zvučao mlako i nije “udarao” onako kako zna. Sa druge strane, ni sam bend nije pokazao previše entuzijazma na bini, a izuzeci su gitarista Nik Hill i basista Brett Rassmunsen kojih je bilo svuda. Sa druge strane Teglas nije izgledao kao da ima jedan od najboljih dana.

ignite-punk-rock-holiday-2014-photo-marko-ristic

Ignite na Punk Rock Holiday festivalu 2014. godine, photo Marko Ristić

POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA
SA NASTUPA BENDA IGNITE

Koncert su otvorili snažno, sa “Let it Burn”, da bi se nastavile uglavnom pesme sa legendarnog “Our Darkest Days” iz 2006. i za sada poslednjeg studijskog albuma benda, te smo tako čuli i “Bleeding”“My Jugement Day”“Three Years”, za devojku iz prvih redova, “Know Your History”, “Fear is Our Tradition”“Sunday Bloody Sunday” ili fenomenalnu “Poverty for All”. Između njih svoje mesto su uspele da nađu i nešto starije pesme poput “Run” ili “A Place Called Home” sa istoimenog albuma, otpevana pola na engleskom, a pola na mađarksom jeziku. Odvirali su i dve nove pesme sa albuma na kom trenutno rade, od kojih jedna nosi ime “War Against You”dok druga još uvek čeka svoju englesku verziju, i za ovu priliku je otpevana na mađarskom. Za sam kraj ostavljene su “Live for Better Days” “Veteran” koje su izazvale ludilo u prim redovima, i na samoj bini. Ostali su mi dužni “Slowdown”, te mi ne preostaje ništa drugo osim da ih gledam ponovo.

Kao zaista ogroman fan ovog benda, koji je imao ogroman uticaj na moj život, očekivao sam više od ovog koncerta. Nisam siguran šta, ali nešto mi je falilo da se sve kockice poklope. Ignite možda nisu dostigli nivu ostalih hedlajnera ili nekih drugih bendova koji su prijatno iznenadili, ali jesu pružili dobru svirku. Ono što su neki prigovarali jesu brojni govori između pesama koje je Teglas koristio za slanje antiratnih poruka, kritika aktuelnog i bivših američkih režima, kao i komunističkih diktatura u Evropi, uključujući i bivšu Jugoslaviju. Bilo je reči i o američkoj agresiji na Irak i Avganistan, uticaju američkih vlasti na rasplamsavanje sukoba na području Gazi, ili aktuelnoj situaciji u Ukrajini uz želje da se ne pretvori u još jedno žarište. Prosto, Ignite su politički bend, i od njih je nerealno očekivati da ćute, ili da svedu koncerte na puko sviranje pesama. Uostalom, niko nije primoran da prisustvuje koncertu.

publika-punk-rock-holiday-2014-photo-marko-ristic

Publika na Punk Rock Holiday festivalu 2014. godine, photo Marko Ristić

Sam festival zatvoren je na Beach bini uz punk rock karaoke žurku sa “živim“ bendom, ali na žalost njoj nismo mogli da prisustvujemo. To naravno nije moglo da pokvari utisak koji je vrhunski. Punk Rock Holiday je festival koji svako ko je nekada imao dodira sa punk zvukom prosto mora da poseti. Tokom trajanja festivala kompletan grad se pretvori u svetsku prestonicu ovog zvuka. Na ulicama, u kafićima, hamburgerijama, restoranima, gotovo svuda može da se čuje samo punk rock, što dodatno doprinosi atmosferi.

Sam festival donosi neverovatnu različitost podžanrova, i zemalja iz kojih bendovi dolaze, pa smo osim gotovo svih zemalja regiona mogli da vidimo bendove iz SAD, Kanade, Australije, Italije, Švedske, i drugih evropskih zemalja. Jedna od najboljih stvari jeste odsustvo ograde između publike i bendova što daje mnogo prisniju atmosferu i bliži kontakt. Takođe sve pohvale idu fenomenalnom obezbeđenju koje je svoj posao obavljalo savršeno, bez i jednog jedinog incidenta, a bilo je bezbroj prilika za to. Za sam kraj, ostaje mi da konstatujem da će mi biti potreban mnogo jak razlog da ne posetim ovaj festival sledeće godine. Mnogo jak. Vidimo se.

Pripremili Miljan Milekić Marko Ranisavljev
fotografije Marko Ristić

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.