Kako bi rekao trenurtno najpoznatiji Slalninar i najpopularniji stanovnik Pejićevih Salaša ikad, glavni arhivator Đorđe Čvarkov – “U ovoj zemlji, kada se nešto ili neko dovuče do 100 godina, to je svetsko čudo.” Upravo to su dočekali navijači i simpatizeri Stare dame srpskog fudbala – njihov voljeni klub proslavio je 100 godina.
U tu čast, organizovana je višednevna proslava, započeta spektakularnom bakljadom na Petrovaradinskoj tvrđavi noć ranije, da bi se nastavila i anrednog dan. Na platou SPENS-a, sa strane koja “gleda” na severnu tribinu stadiona “Karađorđe”, održan je koncert bendovima kojima je ovaj klub u srcu. Pored samih koncerata, publici su se obraćali mnogi ljudi povezani sa klubom. Od odbojkaša Vase Mijića, preko legendi fudbalskog kluba, bivših, a još uvek aktivnih fudbalera koji su se obraćali putem video poruka, pa do predsednika kluba iz poslednje trofejne – 1989. godine.
Prvi na binu izašao je Toša Maletin u pratnji tamburaškog orkestra. Tipično vojvođanski, protrčali su kroz najpoznatije tamburaške pesme, da bi svoj nastup završili pesmom Garavog Sokaka, a sada već jednom od navijačkih himni – “Ćiribu Ćiriba”. Uz reči “Srećan rođendan, pozdravite Vašu mamu”, Toša se povukao sa bine i prepusitio je nešto alternativnijim izvođačima.
Drum’N’Zez na proslavi 100 godina FK Vojvodina, photo Jelena Aćin
Uvek razdragani, nasmejani i dobro raspoloženi članovi sastava DRUM’N’ZEZ pojavili su se na bini desetak minuta pre 20h i započeli svoj polučasovni repertoar. Sinoć su nažalost izostali duvačka sekcija i perkusije, ali i u tom krnjem sastavu većinu numera su uspeli da izvedu u prepoznatljivoj zabavnoj energiji. Skroman broj posetilaca koji se okupio imao je priliku da uživa u pesmama sa poslednjeg albuma kao što su “Tebi bi bi” i “Vizija”, pri čemu se sigurno najviše radovao i veselio onaj najmlađi deo publike. Najbolju reakciju celokupne publike izazvale su poslednje dve pesme koje su izveli: naravno, čuvena “Palačinka” koja je i proslavila ovaj sastav, a potom i ona posvećena FK Vojvodini “Voša le”. Drum’n’Zez su bili fina uvertira ovog velikog događaja, ali žanrovski poprilično kontradiktorni u odnosu na izvođače koji su usledili.
Fiskalni Račun na proslavi 100 godina FK Vojvodina, photo Jelena Aćin
Nakon nepunog minuta nastupa FISKALNOG RAČUNA, benda koji je u poslednji čaz zamenio banjalučko Istočno stajanje, bilo je jasno kao dan da je to jedan klasičan navijački bend. Prisutni uglavnom nisu bili upoznati sa radom ovog benda, ali su znali da cene to što su momci došli iz Bečeja da proslave jubilej FK Vojvodine sa Novosađanima, pa su se u skladu sa tim u više navrata pojavljivale i baklje u masi. Nekolicina je pevala sa Bečejcima, dok je većina pažljivo ispratila njihov nastup, a bend je uz “Duha ulice“ i “Ponosnu“predstavio i neke novije pesme.
S.O.K. 91 na proslavi 100 godina FK Vojvodina, photo Jelena Aćin
Iako su “supergrupa“ novosadske hardkor scene i među ljubiteljima iste su vrlo cenjen bend, mislim da S.O.K. 91 ipak nije najprikladniji bend za ovakve događaje, koji su za široke narodne mase. Sa druge strane, ovo je ipak bilo Vošino veče. Bez imalo odugovlačenja, oni su za svojih 30 minuta odsvirali dvadesetak pesama, vrlo direktnih, bez gubljenja vremena na estetiku i sporedne stvari. Nekolicina prisutnih su verni fanovi ovog benda, a to su i pokazali svojim nastupom u prvim redovima, dok je većina bila fascinirana dužinom i brzinom pesama S.O.K.-a, što se moglo čuti i u komentarima svaki put kada bi bend najavio “da sledi jedna sporija”.
Kada se postava Frontline-a koja je snimila prvi album razišla, jedan deo ekipe je nastavio kao Frontline, a drugi kao P2D. Nakon nekoliko promena postave u bendu je ostao bivši pevač benda Frontline, Goran, a P2D su promenili ime u U PRVIM REDOVIMA, i svoj debitantski nastup imali su na ovoj proslavi. Uprkos tome što bend još nije potpuno uvežban, energija je na visokom nivou, a ideja benda je i više nego jasna. Za vreme njihove svirke nastale su i prve šutke u toku večeri, dok je bend pevao pesme o Voši, voljenom Limanu i srodnim temama.
Proleće na proslavi 100 godina FK Vojvodina, photo Jelena Aćin
Zajednička stvar za zimu, kao godišnje doba, i za bend U prvo redovima, jeste to da nakon njih dolazi proleće. Ondnosno PROLEĆE. Kultni novosadski bend vrlo brzo je zagospodario binom, i sada već solidno okupljenom publikom. Vidno raspoloženi i srećni što su tu, svoji pola sata iskoristili su za pucanje samo iz teškog naoružanja. Publika je sjajno reagovala na nizanje stvari kao što su “So”, “Žene odlaze u svemir”, “Bojim nje”, “Od čega sit od toga i debeo”, “Sej”, da bi nezvanična punk himna Novog Sada, jednostavno nazvana “Novosadska”bila ispraćena horskim pevanjem, bakljama i potpunim haosom u prvim redovima.
Proleće gaji težak, ne baš svakome prijemčljiv zvuk, sa tekstovima koji nisu na prvo slušanje, ali ukoliko im se da šansa postaju veoma bliski sluocu. Zato i ne čudi da je bend uspeo drastično da podigne atmosferu u odnosu na sve bendove pre njih, ali kako se pokazalo, to je bila samo uvertira za sve ono što sledi.
Tokom pauze za nameštanje, dodatni podsrek publici pružio je bivši predsednik kluba, čiji je kratki govor obeležio simpatičan lapsus. Iako se slučajno pohvalio rekordnim brojem prodatih utakmica, umesto ulznica za utakmice, uspeo je da pankburašima ostavi neverovatno dobro raspoloženu publiku.
Ali pre samog benda neočekivani nastup imali su Čvarkov, Torbica i Boškić. Naime, organizatori su došli na genijalnu ideju da između dva benda na video bimovima emituju epizodu “Državnog Posla“ koja je posvećena stogodišnjici Vojvodine. Kako je većina navijača ovog kluba najpopularnijeg člana trojke već smatraju jednim od njih, ovakav potez bio je pun pogodak.
Zbogom Brus Li na proslavi 100 godina FK Vojvodina, photo Nataša Salai
Kako ništa nije vojvođanskije od tamburaša, i ništa novosadskije od punka, ZBOGOM BRUS LI definitivno je bio najbolja formula za ovakav događaj. Njihov veseli vajb dodatno je razdražio već prilično dobro raspoložene navijače, počevši koncert pesmom “Živeti Bogato “. Puna bina članova benda, skoro dovoljno za fudbalski tim, sa sve vojvodinaškim dresovima i šalovima, savršeno se uklopila u temu večeri. Usledila je uvek dobrodošla “Nikad Nemoj Plakati Zbog Ljubavi “, a na nju se nastavio hit “Krmena“ sa bendovog poslednjeg izdanja. U istom duhu, ali sa malo drugačijom porukom i opaskom o stanju na tribinama na Karađorđu, odsvirali su i “Kokainku“.
Negde oko sredine nastupa, na red je došao favorit publike zvani “Ladi Ladi Lom“. Ako je do tog trenutka nekome smetala hladnoća i pokoji kap kiše (ili piva) na glavi, u tom trenutku sve sitne neprijatnosti pale su u zaborav. Ipak, atmosfera nije dostigla vrhunac dok nisu zasvirali legendarnu “Legendu o Bužiju Fajteru“. Kako ova pesma ima obležja himne, a kako su himne uska specijalnost fudbalskih navijača, ta tri i po minuta izdvojila su se kao jedan od najupečatljivijih delova večeri.
Sledeća na redu bila je podjednako dinamična pesma “Život Je Lep“ i vrlo prikladna “I Baš Je Mokro Napolju “. Bend je svoj deo večeri završio izvedbom pesme “Zaseda Za Zvonka Bogdana “, nakon koje je, čini se, publika već bila spremna za sledeći bend.
Posle ZBL-a, na binu se penju legende novosadske navijačke i punk scene. U svom polučasovnom nastupu, RITAM NEREDA pokazao je da te dve stvari nikako ne idu odvojeno. Činjenica je da ovakva proslava bez njih nije mogla proći, s obzirom da već dvadeset i pet godina predstavljaju nezaobilaznu stanicu u životu svih onih koji žive za fudbal, šutke i oi!
Ritam Nereda na proslavi 100 godina FK Vojvodina, photo Nataša Salai
Momci su ređali himnu za himnom, smenjivale su se „Boje se“, „Ne“, „Sećanja“, „Heroj“, „Deset godina“, „Hiljade“, koje su s oduševljenjem ispraćene od strane publike i navijača. Na samom kraju, gde joj je i mesto, nastup je zaokružila „Put beznađa“, nakon koje je usledio spektakl – trenutak tišine, Boban prilazi mikrofonu i započinje pesmu „Novi Sad to je naš grad“. Brzo mu se pridružila i publika, kao i ostatak benda, a da sve ovo prođe kao nezaboravno iskustvo (kao što bi proslava Stogodišnjice i trebala biti) potrudila se Firma prelepom bakljadom na severnoj tribini Karađorđa i vatrometom. Uz rečenicu ‘’Sto godina, i još sto, mínimum.’’ Boban i ekipa povukli su se s bine, ispraćeni aplauzima, uz sve glasnije povike ‘’Uprava napolje!’’.
Priznajem da nakon onakvog nastupa Ritma, meni ne bi bilo svejedno da izađem na binu, ali četvorci iz benda FRONTLINE to nije bio problem. Otvaranje sa “Razlogom” i “To sam ja”, kratak osvrt na prvi album sa “Ovo je život moj”, da bi prvi deo seta završili sa najvećih hitom sa aktuelnog “Drugog dolaska” – “Prorocima”.
Frontline na proslavi 100 godina FK Vojvodina, photo Nataša Salai
Od tog trenutka, Frontline prestaju da budu Frontline, na bini im se piključuje Međa iz benda Boy Band Rejects, i postaju prateći bend okupljenim navijačima. Prva stiže “Moj Novi Sad (Vošina)” koja izaziva potpuno ludilo, praćeno ogromnim šutkama i bakljama gotovo svuda. “Napred Vojvodina”, “Tribine tvoje”, “Vojvodino ja te volim”, jedna za drugom nizale su se pesme sa severene tribine, dok je prostor isped bine goreo. Znoj, barut i pivo.
Za sam kraj ostavljena je nova pesma – nezvanična himna proslave stogodišnjice, a za koju su zaslužni upravo momci na bini. “Čitav vek” je vrlo brzo, za samo nekoliko dana uspela da se uvuče pod kožu ljudima kojima je Vojvodina u srcu, što se ogledalo i u horskom pevanju svih okupljenih.
Bakljada na proslavi 100 godina FK Vojvodina, photo Jelena Aćin
Jedan od lajtmotiva večeri bio je i sukob navijača sa upravom kluba, te se tako tokom svakog koncerta, barem jednom skandiralo čuveno “Uprava napolje”, kako ispred bine, tako i sa nje, te je stav Novosađana jasno pokazan. Možda i najbolje je sveden u poruci uz su se Frontline povukli sa bine: “Vi ste FKV! Niko drugi, ni uprava, ni funkcioneri. Igrači dođu i odu, uprave dolaze i prolaze, ali vi ostajete. Vi ste ti koji su Vojvodina! Samo vi!”
Za sam kraj ostalo je samo da se raziđemo. Premoreni, mokri, progoreni i u modricama. Ali ništa više nije bilo bitno. Ništa osim nje. Jedne jedine. Pola bele, pola crvene.
