Uvek je nezahvalno kada hedlajner otkaže svoj nastup na događaju, a pogotovo kada se to dogodi jedva dan pred nastup. Organizator bude stavljen u prilično nezavidnu poziciju, sa samo tri izbora – da događaj otkaže, da nastavi bez pomenutog imena, ili da pokuša da pronađe zamenu. Prvo rešenje donosi najveću štetu, drugo prosto nije pošteno prema fanovima, a treće može da donese prilično nezadovoljstvo fanova.
Drop Sensei našli su se upravo u takvoj situaciji kada su jedva 24 časa pred početak događaja morali da objave kako InsideInfo neće uspeti da nastupi u Novom Sadu, te da će kao zamena nastupiti Prolix. Sreća u nesreći bila je prilika da se bukira ime koje je sličnog ranga i neguje sličan zvuk. Splet okolnosti koji pokazuje da čak i Marfi ponekad zadrema.
Fanovi se nisu bunili, promena je prihvaćena sa lakoćom, i sve je moglo da počne. Što se mene lično tiče, hedlajner na ovom događaju bio mi je samo “kusur”, ovako ili onako. Ono zbog čega sam se ja nalazio u Fabrici, bili su Hybrid Minds. Sve ostalo bilo je u drugom planu.
Kako je Novi Sad po prvi put ugostio veliko liquid ime u klupskom izdanju, Fabrika se brzo punila. Za zagrevanje zaduženi su bili članovi Drop Sensei ekipe Leol i Rokster koji su sjajnim odabirom nešto mekšeg zvuka sjajno pripremali teren za gosta iz Britanije. Tenzija je lagano rasla kako se Fabrika punila, da bi oko ponoći sve došlo na svoje mesto.
Hybrid Minds su britanski dvojac koji je ove veči predstavljao Josh White. U proteklim godinama izgradili su se kao vodeće ime liquid d’n’b zvuka, a ovaj nastup je to samo dokazao. Fabrika možda nije bila rasprodata ovog puta, ali nije bila ni daleko od toga. White je vrlo lepo znao koga ima ispred sebe, pa je tako odličnim presekom karijere, sa največim oslanjanjem na aktuelni EP “Lifted”, kao i na hvaljeni album “Mountains”.
Na moje veliko iznenađenje, publika je veliku većinu pesama ispratila pevanjem od reči do reči, a posebno me je ohrabila fenomenalna reakcija pred sam kraj na remiks pesme “Young” indie sastava Daugter, a sa kojima ćete uskoro imati priliku da pročitate intervju na našim stranicama. Solidan posao ovde je odradio i “domaćin” M.C. Bo_JAH, ali mi je ostao utisak da bi umesto, ili uz njega nastupu doprineo “živi” ženski vokal, koji bi ovu muziku podigao na još viši nivo.
Kada je došao red na hedlajnera, bio sam u potpunosti “tabula rasa”. Do mi je InsideInfo bio donekle poznat, Prolix mi je bio potpuna nepoznanica. Znao sam za radove sa nekim drugim producentima, ali moja neobaveštenost nije dugo trajala. Iako svojom pojavom, visokim stasom, crnom odećom i dugom kosom, nikako nije odavao utisak da se radi o producentu elektronske muzike, već nakon prvih par taktova sve je bilo jasno.
Žestoki, na momente melodični neurofunk koji para bubne opne i gužva želudac krenuo je da se prostire kroz duvanski dim, laserska svetla i podignute ruke. Zvuk odavno poznat novosadskoj publici nije mogao da omane, i reakcije su od starta bile dobra, a nije prošlo mnogo do prvih šutki.
M.C. Bo_JAH se ovde mnogo bolje uklopio i sjajno je vodio šou i upravljao publikom dok su duboki tonovi stizali iz zvučnika. Na žalost, pred kraj njegovog nastupa morali smo da se zaputimo iz kluba, pa tako nismo bili u prilici da ispratimo set koji su za kraj doneli Bozne iz Drop Sesnsei tima i Kula iz vukovarske organizacije VuBass.
Drop Sensei su još jednom pokazali da znaju kako da organizuju događaj koji će biti posećen, a ne nužno komercijalno obojen, i u kompromisima sa onim što je popularno u Srbiji. Odabrali su duži i teži, ali ispravan put, što konačno daje rezultate.
