PRO-PAIN u Fabrici – Glas pobune u Novom Sadu

Znate li onaj osećaj kada nedeljama niste imali slobodan dan?! Ni dan kao takav niste videli dugo, dugo. Noćne smene. Jedva skupite snage i volje da ustanete iz kreveta. Shvatate da je ozloglašeni ponedeljak. Napolju je minus pingvin. U glavi haos. Obuvate nove čizme koje vas žuljaju, ubijaju prst po prst jer ste kupili broj manje. Ali morali ste baš te. Ljubav na prvi pogled jebi ga. Žene znaju zašto. Ipak, namontirate kez na lice. I krećete. Jer tamo negde, 40-ak kilometara od vas svira neko. Ali ne bilo ko. I ne bilo gde. Samo kod nas. Novi Sad od celog Balkana. I znate da nemate izbora. Ljubav prema muzici jača je od „mržnje“ prema bilo kom ponedeljku.

Don Gatto @ SKCNS Fabrika, photo Marko Ristić

Sve se to zaboravilo onog momenta kada su vrata Fabrike otvorena. Stotine nasmejanih lica iza kojih se krije verovatno milion i jedna briga. Ni jedna od njih nije sprečila mene, ili bilo koga od prisutnih da dođu na najglasniju hardcore žurku na Balkanu. Iz pesme u pesmu mađarskih komšija DON GATTO taj osmeh je bio sve širi, ljudi sve više a buka sve veća. Brige nestaju i bitno je samo ono što se dešava u datom momentu, na bini i oko nje.

Pro-Pain @ SKCNS Fabrika, photo Marko Ristić

POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA
SA NASTUPA BENDA PRO-PAIN

Svi smo jako dobro znali zašto smo tu i šta možemo očekivati. PRO-PAIN i posle skoro 30 godina karijere, 15 albuma, nikada neće prestati da bude gnevan, žestok i da izdaje dobru muziku. Njihovo ime je sinonim za vrhunsku metal žurku, i svako ko ih je bar jednom gledao uživo zna da ovo nije puko fanovsko naklapanje već činjenica. Gary Meskil i ekipa su pred punom Fabrikom ovo još jednom potvrdili. Energija ovog benda ne jenjava.

Pro-Pain @ SKCNS Fabrika, photo Marko Ristić

Istom je publika i uzvratila. Od prve do poslednje bombe da li u vidu „Unrestrained“, „Deathwish“, „Shine“, „State of Mind“, „Don’t Kill Yourself To Live“, „Stand Tall“, manje je važno, jer je svaka od izvedenih hit, svaka je ispraćena isto. Povicima, poklicima, šutkama, circle pit-om. Sve smo videli i sve doživeli u tih sat i po. Prosipanje piva po prisutnima (uz večito pitanje zašto bi neko pobogu prosipao pivo?!) do bacanja ljudi (bukvalnog), ništa nije izostalo. Ništa nije falilo. Nagrađeni smo sa dva bisa jednog od najvećih majstora svog zanata, i hvala im beskrajno na tome.

Pro-Pain @ SKCNS Fabrika, photo Marko Ristić

I zaboravili smo da je ponedeljak. Što smo možda došli premoreni, direktno s’ posla. I što za par sati moramo ponovo na isti. Što ćemo loše spavati. I nema veze što smo popili možda malo više nego što smo smeli, i planirali. Što kada se ohladimo boleće svaka kost u telu. Što ćemo sutra možda malo zakasniti. Naljutiti šefa. Iako se od nečega mora živeti, to je samo posao. Život je ono između. To plaća račune ali ne puni baterije i ne ispunjava dušu. Pro-Pain su se pobrinuli da ovaj utorak bude vredan celodnevnog bauljanja danas. Za bolove tu je brufen. I jedva čekam neki sledeći. Jer se za ovakve ponedeljke i onaj „dan posle“ živi.

piše Jadranka Balaš