Samo nekoliko godina nakon spleta nesrećnih okolnosti zbog kojih je Syd Barrett bio prinuđen da se povuče iz benda, Waters, Gilmour, Mason i Wright su radili na moćnom albumu, spojivši tada psihodeliju koja je karakterisala Barrett-ov Pink Floyd sa empatijom, politikom i filozofijom koje su ubacili u tekstove. Tako je 1. marta 1973. nastao „The Dark Side Of The Moon“, zvanično treći najprodavaniji album svih vremena sa više od 50 miliona prodatih kopija i rekorder koji je 15 godina proveo na vrhu Billboard-ove liste. Ipak, vrednost ovog albuma nije u brojevima već u tome što je zauvek promenio način na koji se sluša muzika čineći svako sledeće slušanje novim, svojevrsnim doživljajem.
Nakon albuma „Meddle“ propraćenog turnejom, PINK FLOYD su imali samo jedan prioritet – rad na novom materijalu. Na sastanku u kući Nick-a Mason-a u Londonu, Roger Waters je izložio prve ideje: da album bude deo nadolazeće turneje i da bude fokusiran na „stvari koje ljude čine ludima“ inspirisan situacijom koja je zadesila njihovog bivšeg kolegu. Takođe je smatrao da su prethodna ostvarenja benda bila previše apstraktna te da bi ovog puta tekstovi pesama na predstojećem albumu trebalo da budu direktniji i jasniji. Složivši se da je ideja dobra, četiri muzičara su počela da pišu tekstove i muziku pa je Waters stvorio prvi demo snimak u svom domu, u malom studiju koji je napravio u kolibi u dvorištu. Za neke delove novog albuma je uzet neiskorišćen materijal za soundtrack „The Body“ dok je za pesmu „Us and Them“ preuzet deo prvenstveno napisan za film „Zabriskie Point“.
Prvo izvođenje album pod imenom „The Dark Side Of The Moon: A Piece for Assorted Lunatics“, imao je više od godinu dana pre nego što je izdat, u februaru 1972. godine kada je predstavljen u Rainbow teatru i izazvao oduševljenje prisutnih novinara i kritičara. Međutim, nakon saznanja da je to ime već iskoristio drugi bend, Medicine Head, ime albuma je privremeno promenjeno u „Eclipse“, ali je ubrzo zatim pomenuti projekat doživeo finansijski neuspeh pa su Flojdi svom albumu vratili originalni naziv. Snimanje novog materijala kratkotrajno je prekinuto putovanjem u Francusku, zbog snimanja „Obscured by Clouds“ za potrebe filma „La Vallée“ a zatim i nastavkom turneje u Japanu, Severnoj Americi i Evropi koja im je samo omogućila da unaprede svoje izvođenje novih pesama. Vratili su se u studio tek početkom 1973. godine kako bi konačno završili rad na najznačajnijem albumu u karijeri.
Osmi studijski album svoju premijeru je imao 1. marta 1973. godine. Reč je o konceptualnom albumu, baziranom na idejama koje je bend već otkrio na svojim live nastupima i u ranijim pesmama. Teme kojima se bavi su sukobi, pohlepa, prolaznost vremena, smrt i psihičke bolesti, na šta je naravno velikim delom uticalo Barrett-ovo psihičko stanje. Sniman je u Abbey Road studiju u Londonu a u njegovoj realizaciji su korišćene neke od najmodernijih tehnika tog doba, korišćeni su višekanalno snimanje i magnetne trake a zvuk je upotpunjen sintisajzerima. Po mišljenju mnogih, na albumu su izostali dugi instrumentali koji su bili karakteristični za bend nakon što ih je napustio Barrett, ali su ovoga puta odustali od njih. Gilmour ih je kasnije opisao kao „psihodelične i glupe stvari“.
„The Dark Side Of The Moon“ je postao popularan odmah po izdavanju a zadržao se na listama 741 nedelju, od 1973. do 1988., duže nego bilo koji drugi album u istoriji. Sa preko 50 miliona prodatih kopija, postao je najuspešniji album grupe i jedan od najprodavanijih na svetu, odmah posle albuma „Thriller“ Michael-a Jackson-a i „Back In Black“ benda AC/DC. Predstavljena su dva singla i to „Money“ i „Time“ a osim komercijalnog uspeha i brojki koji mu idu u korist, jedan je od retkih za koji su se kritičari širom sveta složili i dali mu titulu jednog od najboljih rock albuma svih vremena. Omot albuma koji je uradio norveški dizajner Storm Thorgerson (koji je imao saradnju i sa imenima poput Led Zeppelin, Black Sabbath, Peter Gabriel, Genesis, Bruce Dickinson) definitivno je i dan danas najprepoznatljiviji artwork svih vremena, dok umetnici i fanovi širom sveta neprestano stvaraju nove bazirane upravo na njemu.
„And if the band you’re in starts playing different tunes
I’ll see you on the dark side of the Moon“
U 43 minuta smešteno je 10 pesama koje su podeljene u dve celine. U prvoj celini, svaka od pesama odražava različitu fazu ljudskog života, počevši i završivši otkukucajima srca, istražuje prirodu ljudskog iskustva i empatiju. „Speak to Me“ i „Breathe“ zajedno opisuju obične životne situacije. „On the Run“ izražava stres i nervozu usled putovanja, pogotovo Wright-ov strah od letenja. „Time“ se bavi problematikom vremena i prolaznošću života. Celinu zaokružuje pesma „The Great Gig in the Sky“ kao metafora za smrt.
Druga celina počinje zvukom blagajne i kovanica, uvodnim delom pesme „Money“, koja je kritika pohlepi. Ona je i komercijalno najuspešnija, s čak nekoliko cover-verzija. „Us and Them“ se bavi problemom konflikta, a „Brain Damage“ dočarava ludilo izazvano slavom i uspehom. U stihu „and if the band you’re in starts playing different tunes“ upućuju na njihovog bivšeg kolegu Syd-a. Album završava s „Eclipse“ koja je nastala da bi naterala slušaoca da prepozna one osobine koje su zajedničke čitavom čovečanstvu.
Ovo remek-delo o smrti, ludilu, pohlepi i ljudima uopšte je nastalo pre više od četiri decenije ali uprkos tome oslikava i vreme u kojem sada živimo, pa je tako obradivši stvari koje odlikuju savremeni život, „The Dark Side Of The Moon“ danas i više nego aktuelan, kako za slušanje tako i za poštovanje.
Piše Aleksandra Prodanović
