Pauline Black (THE SELECTER)
„Black by Design: A 2-Tone Memoir“
(Serpent’s Tail, 2012)
Pauline je definicija 2-Tone pokreta i jednom kada pročitate ovu knjigu biće vam kristalno jasno zašto.
Kako se bliži novi Exit festival, samim tim i prvi nastup legendarnog benda THE SELECTER kod nas, bio je red da malo više saznam o ovom sastavu. Iako jesam 2-Tone ljubitelj i poštovalac, nekako mi je ovaj sastav uvek izmicao do sada.
Što više razmišljam o autobiografiji Pauline Black, glavnom vokalu benda, to mi teže pada da odredim da li se onaj deo naslova „2-Tone Memoar“ korektno uklapa u ono o čemu se zapravo u knjizi radi. Oni koji očekuju da saznaju više o samoj 2-Tone sceni i dođu do insajderskih detalja o tome šta se zbivalo iza zavesa, tu je središnji deo knjige i nekoliko poglavlja u kojima Pauline prepričava svoja iskustva iz inicijalnog perioda benda The Selecter. Verujem da će ti detalji biti zadovoljavajući do određene mere za najveći broj 2-Tone fanova. Mera zadovoljstva će jednostavno zavisiti od vašeg prethodnog znanja o ovoj sceni, ali sam siguran i da će oni najtvrdokorniji ljubitelji pronaći nešto novo i zanimljivo. Ima tu svakakvih „prljavih“ detalja koji se tiču kompletne scene, uključujući i Madness, Bad Manners i Specials, sa kojima su The Selecter bili u tesnoj vezi u samim počecima. Količina informacija možda ipak nekima neće biti dovoljna.
Verujem da je fanovima bitno da razumeju kako su njihovi omiljeni muzičari, nekima čak i heroji, postali takvi kakvi su, koji i kakvi aspekti života su ih definisali. U tom smislu je ova knjiga pun pogodak, jer jednom kada saznate detalje o Paulinom odrastanju u beloj porodici koja ju je usvojila i svemu onome čime je bila okružena, u potpunosti ćete razumeti zašto je završila u 2-Tone bendu i bila (i još uvek jeste) tako strastvena u vezi sa tim pokretom.
Ništa manje 2-Tone nije ni deo knjige u kojima Pauline prepričava šta se zbivalo nakon izlaska iz benda, jer ju je zadesila ista sudbina drugih 2-Tone pripadnika koji su se morali suočiti sa naglim promenama u društvu. Tu pre svega mislim na nagli pad popularnosti pokreta i pojavu nekih novih, komercijalnijih stilova koji su 2-Tone u potpunosti (bar u tom periodu) sklonili iz prvog plana. Opis njenih snalaženja u drugim vidovima umetnosti u tom periodu mi je bio najmanje zanimljiv, ali je podjednako bitan za kompletnu priču.
Sada, ipak priznajem da je deo „2-Tone“ u naslovu opravdan, ali sam želeo da naznačim da oni koji zbog toga očekuju više od nekoliko poglavlja o samoj sceni, mogu na to da zaborave. Pauline je zapravo definicija 2-Tone pokreta u svakom smislu, ne samo zbog svojih stavova i životnih odluka, već i fizički – rude girl meleskinja.
Oni koji vole 2-Tone, čak iako nisu do sada bili upoznati s ovim bendom (kao u mom slučaju), neka ne razmišljaju puno, nabave knjigu i jednostavno ju je pročitaju. Stil i jezik su krajnje pojednostavljeni, tako da nema izgovora da se ova knjiga propusti. Nakon čitanja mogu da kažem da sam se više nego ikad zainteresovao za bend, a da nastup na Exit iščekujem više nego bilo koji drugi.
Pauline je definicija 2-Tone pokreta i jednom kada pročitate ovu knjigu biće vam kristalno jasno zašto.
