PARKWAY DRIVE
„Atlas“
Metalcore
(Epitaph Records, 2012)
Njihov prethodni album „Deep Blue“ ostavio je bendu pozamašan domaći zadatak: Nadmašiti visoko postavljenu lestvicu. Možda je Atlas-om nisu preskočili, ali su joj svakako stali rame uz rame!
Na pomen Australije prve asocijacije ili bolje rečeno stereotipi na ovaj izolovani kontinent bili bi kenguri i koale gde god da pogledaš, ljudi koji žive naglavačke provodeći dane na plaži i voda u WC šolji koja se vrti u pogrešnom smeru. Muzički gledano do skoro jedini izvođač poreklom iz najzabačenijeg kutka sveta koji je potresao globalno selo u kome živimo bio je AC/DC… Do skoro! Neko se setio da spusti pogled na dole i iskočiše bendovi poput Karnivool, I Killed the Prom Queen, Butterfly Effect i naravno PARKWAY DRIVE. Metalkoraši koji su za jako kratko vreme zahvaljujući svojoj energičnoj muzici od kućnih svirki u rodnom im Byron Bay-u dospeli na bine širom sveta svirajući pred morem fanova.
Ono što je Parkway Drive odvojilo od konkurencije i postavilo ih u sam vrh metalcore scene jeste velika doza kreativnosti koju su uneli u manje više šablonsku muziku i svakako jedan od najboljih (ako ne i najbolji) growl vokal današnjice. Njihovo proputovanje planetom verovatno je bilo jedna od inspiracija za novi album koji je simbolično kršten „Atlas“. Od prvog preslušavanja Atlas-a primećuje se da su sada otišli još korak dalje u svom muzičkom istraživanju, tako da pored standardno brutalnih bubnjeva i brzih gitara mogu se čuti i gudački instrumenti, akustične gitare, trube, pa čak i skreč ploče. Okorelim fanovima ovog žanra Atlas možda neće biti svarljiv iz prve, ali daleko od toga da im se neće dopasti. Kompletan zvuk benda dosta je finiji, ali ne i suviše promenjen, praćen ostalim instrumentima i u pojedinim trenutcima ženskim vokalima on samo podiže Parkway Drive na viši muzički nivo. Sve ove inovacije nisu ni najmanje spustile tempo benda tako da će uz pesme „Wild Eyes“, „Old Ghost/New Regrets“, „Dream Run“, „Dark Days“ i „Snake Oil and Holy Water“ mase itekako praviti haos. Stvar koja jako privlači pažnju jeste dosta deonica horskog „pevanja“ koje ježe i prosto teraju njihovo glasno ponavljanje što će nastupe siguno učiniti prisnijim i visoko interaktivnim. Na uvodnoj numeri „Sparks“ i pesmama „The River“, „Atlas“ i „Blue and the Gray“ australijanci su pokazali kako se spajanjem kontrasta u celinu dolazi do genijalnog umetničkog dela.
Iako su svojom muzikom koja izuva iz cipela zaradili mesto koje danas sa punim pravom zauzimaju novim ostvarenjem sigurno nikoga neće razočarati, šta više, verujem da će novinama privući i one koji imaju skeptičan stav o metalcore-u kao žanru vrednom slušanja. Njihov prethodni album „Deep Blue“ ostavio je bendu pozamašan domaći zadatak: Nadmašiti visoko postavljenu lestvicu. Možda je ovim albumom nisu preskočili, ali su joj svakako stali rame uz rame!
Piše Viktor Nagradić
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu
Lista pesama:
01. Sparks
02. Old Ghost / New Regrets
03. Dream Run
04. Wild Eyes
05. Dark Days
06. The River
07. Swing
08. The Slow Surrender
09. Atlas
10. Sleight of Hand
11. Snake Oil and Holy Water
12. Blue and the Grey
Njihov prethodni album „Deep Blue“ ostavio je bendu pozamašan domaći zadatak: Nadmašiti visoko postavljenu lestvicu. Možda je Atlas-om nisu preskočili, ali su joj svakako stali rame uz rame!