RECENZIJE ALBUMA

PARADISE LOST – „Medusa“ (2017)

Written by Jadranka Balaš

PARADISE LOST
„Medusa“
Death-Doom / Gothic Metal
(Nuclear Blast, 2017)

Sporo, teško i sa mnoštvom doom elemenata, „Medusa“ je zver koja donosi pravu severnjačku mizeriju.

Ako nas je istorija ičemu naučila to je onda da se uvek ponavlja. Ako se u obzir uzmu više od tri decenije karijere i 15 albuma, PARADISE LOST su pravi primer toga u muzičkom svetu. Prilikom razgovora pred prošlogodišnji Exit festival, Nick Holmes je rekao kako neki albumi nisu smeli da se dese, bar ne pod imenom Paradise Lost, i da to stvarno misli pokazali su na nekoliko prethodnih albuma. Remek-delo „The Plague Within“ iz 2015. godine bio je povratak korenima ali sa modernim idejama dok je novi album „Medusa“ još dublje zaronio u prošlost.

Inspiraciju za album Paradise Lost preuzeli su iz Grčke mitologije i priče o istoimenom čudovištu, a tema se bavi nihilizmom i opstankom. Tešku priču prati baš takva muzika budući da bend na ovom albumu zvuči teže nego ikad. Sporo, teško i sa mnoštvom doom elemenata, „Medusa“ je zver koja donosi pravu severnjačku mizeriju, kako su ga sami i opisali. Mračno i depresivno izdanje, fokusirano na gitarskom radu mnogo više od svog prethodnika.

Album hrabro otvara najduža pesma u opusu benda. „Fearless Sky“ u nešto više od osam minuta donosi nam mnoštvo distorzije, melanholije i mračne energije koja nastaje kao kontrast same muzike i Holmes-ovih growl vokala. Verovatno je i jedna od najtežih koje je bend ikada napisao i pravi je uvod u ponor u koji nas uvlače. Iako za nijansu vedrija „Gods Of Ancient“ ipak ne napušta mračnu stazu kojom nas bend vodi tokom celog albuma. Singl „The Longest Winter“ jeste jedna od najsvetlijih tačaka i odskače od ostalih traka u prvom delu albuma. Elegantna kombinacija sludge ritmova, fantastičnih bubnjeva i bas gitara, kombincije growl i melodičnih vokala koji daju na poetičnosti. Brilijantna naslovna numera odiše nekom posebnom energijom zahvaljujući proganjajućim vokalima. Nick Holems na celom albumu zvuči kao da je u životnoj formi. „Blood and Chaos“ sadrži najviše goth elemenata a još jedan talas očaja donosi „Symbolic Virtue“ za sam kraj.

Nepisano je pravilo da bendovi s godinama smekšaju, Paradise Lost su i njega prekršili. Sa prethodnih nekoliko albuma bend se vratio zvuku iz svoje mladosti ali sa dodatkom zrelosti i muzičkih veština koju su stekli tokom bogate karije i sve to slili u album „Medusa“. Ono što je prethodnik imao a što nedostaje na albumu „Medusa“ je diverzitet i originalnost. Ipak, novi album je više nego vredan dodatak njihovoj diskografiji a jedinstven koncept i mistika kojom odiše još jednom stavljaju Paradise Lost u sam vrh top lista i kandidata za izdanje godine.

Piše Jadranka Balaš

Lista pesama:
01. Fearless Sky
02. Gods Of Ancient
03. From The Gallows
04. The Longest Winter
05. Medusa
06. No Passage For The Dead
07. Blood & Chaos
08. Until The Grave

4

Sporo, teško i sa mnoštvom doom elemenata, „Medusa“ je zver koja donosi pravu severnjačku mizeriju.

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.