Kao i prošle godine, i ove sam odlučio da prvi i drugi dan spojim zajedno u izveštaju. Prosto, prvi dan donosi opuštenu atmosferu bez mnogo zvaničnih dešavanja, te kao takav ne donosi previše materijala za pisanj, ali itekako donosi pregršt stvari za pogledati. Tokom većeg dela dana, u samom skejtparku se održavaju slobodni treninzi za sve deiscipline, dok je veče rezervisano za otvaranje izložbe fotografija.
photo Zoran Osijek
I ove godine izložba je smeštena u HDLU ili popularni Kazamat, a pored fotografija za koje su bili zaduženi Tin Hadolin i Samir Kurtagić, kao i izložba pod nazivom SC Pool koju kao autori potpisuju Knežević, Predović, Krkači Smok. Prikazan je i film “Barcelona or Bust” Rope ekipe. Za soničnu zabavu nekoliko desetina okupljenih bio je zadužen DJ Omer svojim izborom svega i svačega, a žurka je potrajala do ranih jutarnjih sati.
photo Zoran Osijek
Drugi dan je rezervisan za inline, ali na žalost ove godine nije uspešno priveden kraju. Kiša koja je pretila tokom celog dana, ipak je odlučila da potopi skejtpark, te je tako takmičenje u konkurenciji profesionalaca, kao i best trick takmičenje otkazano.
Na njihovu sreću, amateri su ipak uspeli da odvoze svoje ranove, a poredak na kraju bio je – László Fazekas, na drugom se našao Morris Grobéty, dok je treće zauzeo Mark Simonyi. Kako je kiša bila neumorna, nikakvih šansi za nastavak programa nije bilo, a čak je i muzički deo jednog momenta doveden u pitanje. Na sreću vreme se tokom večeri stabilizovalo, te je koncertni deo mogao da počne.
photo Zoran Osijek
Prvi na binu, ravno u 22h izlaze Amerikanci iz benda KOFFIN KATS donoseći svoj psychobilly zvuk. Kombinacija kiše, blata, hladnog vremena i poslovično lenje osječke publike, kao i ogromne pauze između sportskog i muzičkog dela učinila je da bend svira pred nekoliko desetina okupljenih iako su svojom izvedbom zaslužili mnogo više.
Odličan nastup, bend koji je fenomenalno usviran uz sjajne vokale basiste Vic-a Victor-a bili su dovoljni da zabave okupljene, a najbolju reakciju izazvala je obrada kultne pesme “Meneater” dua Daryl Hall & John Oates. Drago mi je što se Pannonian ekipa ponovo upustila u dovođenje i stranih imena na festival, a iako Koffin Katsmožda nisu savršen izbor za ovakav festival, sasvom lepo su se uklopili.
Koffin Kats, photo Zoran Osijek
Drugi bend večeri takođe nije baš ono što bismo imali u vidu kada bi se pominjala muzika koja ide uz ekstremne sportove, ali kako je reč o lokalnim punk herojima GUŽVI U 16-ERCU, njihovo prisustvo je razumljivo i opravdano. Do njihovog nastupa skupio se već ozbiljniji broj ljudi i svi uslovi za dobru žurku su bili tu.
Gužva u 16-ercu,, photo Zoran Osijek
Kako je Gužva domaći bend u Osijeku, svaka pesma je ispraćena uz horsko pevanje većeg dela publike, a nizale su se “Sebe vidim samo u raju”, “Stare Stvari”, “McDonald’s”, “Zapad”, “Mene više nema”, “Vođa plemena” i druge, da bi koncert bio završen “Kiflom”. Gužva ima neki svoj specifično stil koji ljude vole ili ne, ali činjenica je da imaju svoju bazu fanova koja ih prati i koja zna da napravi atmosferu na njihovim nastupima. Tako je bilo i ovog puta, što i nije bilo neko iznenađenje. Bilo bi čudno da nije.
Treći bend večeri bio je beogradski REPETITOR, koji se pokazao kao potpuni promašaj festivala. Ako izuzmemo blago iritantni rockstar pristup Borisa Vlastelice prilikom komunikacije sa publikom i osobljem oko bine, bend je pružio korektnu svirku, ali kao da nije imao za koga. Prilično dosadni i statični na bini, nisu uspeli da dobiju gotovo nikakvu reakciju od nekoliko stotina okupljenih posetilaca.
Repetitor, photo Zoran Osijek
Basistkinja Ana-Marija je čitav koncert presedela na stolici, ne znam iz kojih razloga, ali nadam se da nije u pitanju neka povreda, ili makar da nije ništa ozbiljno. To svakako nije uticalo na zvuk benda, ali u vizuelnom svakako jeste, naravno ne njenom krivicom. Ostatak benda nije uspeo to da nadomesti tek od one čuvene energičnosti na bini o kojoj se uveliko priča bend nije pokazao ništa. Prosto, nakon prvih nekoliko pesama, ne računajući one u prvim redovima ostatk publike je delovao potpuno nezainteresovano i kao da jedva čeka kraj nastupa.
U jedan sat nakon ponoći bina je bila rezervisana za domaćine festivala – osječki bend DEBELI PRECJEDNIK. Ovde je reč o bendu koji gledam već peti put ove godine, i nikad ne mogu da mi dosade. Bend sa sobom nosi ogromnu eneregju, a iako je setlista gotovo identična sa onima koje sam čuo nekoliko puta, uvek se potrude da donesu nešto novo. Koncert je otvoren sa “Heroes of Today” posvećenom svim ljudima koji pokušavaju da žive svoj život i svoje snove, a za ovu priliku posebno i za tragično preminulog Antu Simonelija bivšeg skejtera i prijatelja festivala koji je nedavno doživeo nesreću na ronjenju. Nakon nje nizale su se “Drowning”, “Enemies/Music Saves”, “Peter Pan Syndrom”, “Against the Opposite”…
Debeli Precjednik, photo Zoran Osijek
Bend je odsvirao i pesmu “Dumb Luck” koja se očekuje na narednom EP izdanju, kao i “Still Breathing” koja se takođe odomaćila u setlisti. Čuli smo još i “Marionette”, kao “Guilty Conscience” ovog puta ispraćenu samo jednom bakljom. Kao posebno iznenađenje dobili smo pesmu “Niste za nas” premujeru sa novog EP-a, a kako se za nju snima i spot na koncertima benda, publika je zamoljena da ne obraća previše pažnju na kamermane koji šetaju binom. “Zaboravi” je donela transparent “Panonska Unija” u publici, a koji je vrlo brzo razvijen na bini od strane Koce i prijatelja benda iz Novog Sada. Ovu priliku je bend iskoristio da se zahvali svima koji ih prate, a koji su tu noć došli iz raznih drugih mesta.
Za sam kraj tradicionalno stižu “Puška ne ubija ljude”, “Moja su koljena umorna od moljenja” i “Farmersko srce”koje po običaju izazivaju ludilo u publici. Tokom poslednje pojavila se i baklja, a umesto najave kako to nije navijaka pesma, Koca je mirno prokomentarisao kako ovog puta neće ništa reći jer sve znamo. Petnaest godina traju Pannonian i Debeli na njemu, red je bio i da naučimo.
Za kraj večeri ostavljeni su ROOTS IN SESSION iz Slovenije koji su na svojim miksetama doneli reggae zvuk, i omogućili onima sa još energije da nastave da plešu do ranog jutra. Mi nismo dočekali kraj njihovog nastupa. Ostajanje do pet sati ujutru nije baš najpametnija ideja pogotovo zato što nas sutra ponovo očekuje bogat program, uz nadamo se lepše vreme.
