IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

Pannonian Challenge XIV (treći dan) – Nemoguća misija

debeli-precjednik-pannonian-challenge-xiv-natasa-salai
Written by Hardwired Crew

Treći takmičarski dan doneo je ubedljivo najviše sadržaja i najkvalitetniji program, kako u sportskom, tako i muzičkom delu. Pored takmičenja u BMX disciplini u kom su učestvovali neki od najboljih svetskih vozača, imali smo priliku da vidimo čak sedam bendova, mahom punk usmerenja. Ostaje žal zbog otkazivanja Strung Out-a, ali i onakav kakav je bio, muzički program je ostao veoma atraktivan. Kako  se kasnije ispostavilo, bila je nemoguća misija ispratiti ga u celosti.

Dan je počeo standarnim treninzima u skate parku, ali naša ekipa se ipak odlučila da isprati dešavanje u tržnom centru Portanova nedaleko od Osijeka, gde su u svrhu promocije festivala BMX vozači Daniel Dhers i Senad Grošić, MTB vozač i današnji sudija Mislav Mironović i skejter Boaz Aquino imali zakazano druženje sa fanovima uz deljenje autograma. Tamo smo uspeli da uradimo i kraće intervjue sa njima, koje ćete imati prilike da čitate u narednom periodu. Zbog ovoga, na žalost, nismo uspeli da ispratimo takmičenje amatera, a stigli smo u park tik pred početak kvalifikacija u profesionalnoj konkurenciji.

pannonian-challenge-dan3--photo-natasa-salai-1

photo Nataša Salai

Već u kvalifikacionim rundama bilo je jasno da se niko neće štedeti, pa smo tako videli i nekoliko ozbiljnijih padova i ošećenja na biciklovima. Na sreću težih povreda nije bilo. Čak je i Daniel Dhers, svetski prvak i višestruki uzastopni pobednik X-Games takmičenja pao već na prvom triku, a ostatak „run“-a odvezao je sa oštećenom pedalom, uz manju povredu noge. Na njegovu sreću, uspeo je da pokaže taman toliko da se po mišljenju sudijske trojke Brad Simms (SAD), Mislav Mironović (Hrvatska) i Luka Kovič (Slovenia) nađe u najboljih 12. Najviše u kvalifikacijama pokazao je Victor Salazar iz Kalifornije. Zanimljivo, sam Dhers je bio toliko ljut i razočaran svojim vožnjom da je čak razmišljao i o odustajanju i prepuštanju mesta u finalu, ali je nakon malo ubeđivanja odlučio da izađe na kors i opravda poverenje sudija i ogromnu podršku osiječke publike.

pannonian-challenge-dan3--photo-natasa-salai-2

photo Nataša Salai

U pauzi između kvalifikacija i finala imali smo priliku da vidimo i flatland BMX šou lokalnih vozača, a nakon tridesetak minuta nastupilo je čitanje imena finalista, kao i poslednje ovogodišnje vožnje. Savršeno vreme, više od 2000 gledalaca, glasna muzika; sve je bilo spremno za finiš – dvanaest kvalifikanata iz pro kategorije uz tri najbolje plasirana amatera. A upravo od njih je i krenulo – Kristijan Rojs iz Slovenije i Csepel Cservenak iz Mađarske pokazali su da ih u najskorije vreme treba očekivati i u profesionalnom rangu, dok je Osiječanin Jakov Petrinec morao da propusti svoju vožnju zbog tehničkih problema. Tehnički problemi nisu obišli ni ostale vozače, pa je tako posle gotovo savršenog ulaska Marinu Rantešu pukla guma, te je zbog toga propustio prvi „run“ iako je Dhers gotovo momentalno doleteo do njega, ponudivši mu svoj bicikl.

Odlične vožnje su imali i Daniel Wedemeijer iz Amsterdama, Amerikanac Spencer Bass, ponovo Salazar, dok je Dhers je konačno odvezao onako kako zna. Meni lično najzanimljiviju vožnju, u prvom izlasku uz „Pretender“Foo Fighters-a sa razglasa, pokazao je Austrijanac Senad Grošić, jedan od miljenika osiječke publike. Još jedan od miljenika publike, najbolji osiječki i jedan od najboljih hrvatskih vozača – Igor Poki Vukadinović definitivno nije imao svoj dan, i prosto mu ništa nije polazilo za rukom.

pannonian-challenge-dan3--photo-natasa-salai-3

photo Nataša Salai

Drugi krug donosi momenat odluke. Ponovo „Pretender“ i ponovo odlična vožnja Senada Grošića, ponovo Skrillex-ov „Breakin’ a Sweat“ i odlični Victor Salazar, i još jedna sjajna vožnja za Spencer-a Bass-a. Dvojica koji su pokazali najviše u drugom krugu su osamnaestogodišnji Marin Ranteš, kog je ovog puta poslužila sreća, i fenomenalni Daniel Dhers koji je prosto „razneo“ drugi run.

Kako su mislile sudije,  prvo mesto i nagrada od 2000e je otišla upravo u njegove ruke. Na drugom mestu našao se Senad Grošić sa samo bodom manje od pobednika, dok je treće mesto osvojio Spencer Bass. O tome kolika je bila konkurencija govori i činjenica da je žiri odlučio da nagradi i četvrtog i petog takmičara – Marina Rantešai Daniel-a Wedemeijer-a. Ono što je bilo primetno jeste razočaranje dela publike zato što se Salazar nije našao na postolju, ali sudije su te koje odlučuju. U amaterskoj konkurenciji prva tri mesta odneli su Csepel CservenakJakov Petrinec i Kristijan Rojs. Ovo je značilo zatvaranje skate parka za taj dan, i pomeranje u drugi deo gde je sve bilo spremno za punk rock spektakl.

pannonian-challenge-dan3--photo-natasa-salai-4

photo Nataša Salai

Prvi bend večeri stigao je iz Mađarske – THE IDORU. Momci sviraju kombinaciju punk rock-a sa uplivima kalifornijskog hardcore zvuka, i to rade više nego dobro, međutim, neverovatno je koliko su iritantni kao pojava. Prosto… punk ne trpi zvezde, a jedina iritantnija stvar od njihovog „rockstar“ pristupa bile su glupe šale i pokušaji „toilet“ humora koji su davnih dana patentirali bendovi sa So-Cal scene. Imaju znanje, imaju solidan novi album „Time“ koju su ovom prilikom promovisali, i što pre shvate da nisu Ignite, a pogotovo ne NOFX,imaju veće šanse da budu ozbiljnije shvaćeni i od publike koju ne čine isključivo jedva punoletne devojke.

the-idoru-pannonian-challenge-xiv-natasa-salai-5

The Idoru, photo Nataša Salai

Nakon njih na binu izlaze strateški pozicionirani lokalci – GRUPA TVOG ŽIVOTA. Raniji termin ipak nije uspeo da privuče lokalnu publiku, pa je bend svoj set odsvirao pred nekoliko stotina ljudi, drastično više nego gosti iz Mađarske, ali svakako daleko od nivoa koji zaslužuju. Bend nije u najboljoj formi, ali je to vrlo lako nadoknadio iskustvom, tako da je ostvarena lepa komunikacija sa prisutnima, a verujem da ni manjih tehnički problemi i nešto lošiji zvuk nikome nisu smetali.

masinko-pannonian-challenge-xiv-photo-natasa-salai

Mašinko, photo Nataša Salai

Treći po redu bili su Zagrepčani koji se odazivaju na ime MAŠINKO. Tek za vreme njihovog koncerta publika se okupila u ozbiljnijem broju, a dobro raspoloženi bend je to iskoristio. Zaje*antski punk rock, koji meni nikako ne leži, ali bendu je bilo dobro i publici je bilo dobro, pa koga briga šta ja mislim. Za sam kraj bend uspeva da podigne atmosferu blizu tačke usijanja. Prvo obradom „Pobune“ Debelog Precjednika, jedne od najpopularnijih pesama Debelih koju ne sviraju već godinama, i u kojoj im se na vokalu pridružio upravo Koca, i sada već ozbiljnim koncertnim hitom „Kako je Poteh tražio rakiju“, tokom koje je nastao pravi raspašoj u publici. Odlično iskorištenih tridesetak minuta i odgovarajuće zagrevanje za ono što sledi.

Onda na binu izlazi DEBELI PRECJEDNIK. Iskreno, pre koncerta sam se dvoumio da li da se uopšte i upustim u pisanje o ovom bendu, budući da sam blizak prijatelj sa nekim od članova, ali ono što nam je petorka isporučila u svojih sat vremena je nešto što se mora doživeti. Do njihovog nastupa, koncertni prostor se gotovo potpuno napunio i sve je bilo spremno za ludilo. Mislim da je ludilo jedina reč koja može da dočara ovaj nastup. Bend je doslovno razorio binu. Sada već tradicionalno otvaranje sa „Enemies“ donosi lagano podizanje tenzije a odmah nakon nje na „Music Saves“ kreće horsko pevanje i prve šutke. A onda prva bomba – „Heroes of Today“.

debeli-precjednik-pannonian-challenge-xiv-natasa-salai

Debeli Precjednik, photo Nataša Salai

Momci su na ogradi, devojke na ramenima, uz ogroman oblak prašine koji gotovo onemogućuje disanje, a bend isporučuje još jedan razarač – „Marionette“. Režeće gitare, grmljavina basa, i Koca koji urla iz sveg glasa, dok kroz publiku lete čaše, patike, metle?!, majice i ko zna šta sve ne. Lagano spuštanje lopte sa „Bez mozga“pesmom sa prvog demo snimka, i jednom od onih koje mogu da sviraju jedino u Osijeku, „Drowning“ sa albuma „Fist from the East“ koji ove godine slavi desetogodišnjicu, i povratkom na aktuelni „Bruto Slavo“ (2012.) sa „Petar Pan Syndrome“ i „One Book“, nakon čega sledi potpuni haos.

debeli-precjednik-pannonian-challenge-xiv-natasa-salai

Debeli Precjednik, photo Nataša Salai

„Guilty Conscience“ – mračni uvod tokom kog Koca silazi u publiku, Igić ostavlja svoj bas i pridružuje mu se, a pesma eksplodira u razarač tokom kog zaštitna ograda počinje da popušta i samo zahvaljujući brzoj intervenciji redara nije bilo većih posledica. A onda momenat koji svaki fan ovog benda mora barem jednom da doživi. U stvari svako ko voli muziku mora ovo barem jednom da doživi. Na poznati stih „No place like home“ nekoliko hiljada ljudi odgovara horskim pevanjem uz svetlost desetak a možda i više baklji koje su obasjale park kao da je podne a ne ponoć.

Već sledeća – „Zaboravi“ donosi nove probleme sa ogradom, i nove oblake prašine, a „My Own Thing“ i „Against the Opposite“ ne prolaze ništa manje ispraćeno. Sledi novi udar – „Puška ne ubija ljude“ tokom koje je metla koja je „šetala“ prvim redovima bila zapaljena, dok su redari samo slegali ramenima u neverici, a po izrazima lica ljudi iz benda, ni njima nije bilo baš najjasnije šta se događa. Ipak to ih nije sprečilo u poslednjem „zakucavanju“ uz horski otpevanu „Moja su koljena umorna od moljenja“ i legendarno „Farmersko srce“ tokom koje je bend mogao komotno da siđe sa bine a da, verujem, niko ne primeti razliku.

debeli-precjednik-pannonian-challenge-xiv-natasa-salai

Debeli Precjednik, photo Nataša Salai

Prosto, Debeli Precjednik su Osijek, i Osijek je u njima, i to je simbioza koja se ostvaruje samo tu, i tom trenutku, pogotovo kada je reč o Pannonian-u. Festival raste uz njih i oni rastu uz festival, i to je neraskidiva veza koja traje već više od decenije. Gledao sam bend na drugim mestima, i bili su podjednako uvežbani, i podjednako usvirani, ali ovakva atmosfera i ovoliki broj ljudi koji doslovno urla svaku reč iz sveg glasa  nisam doživeo. Koncert Debelih, i koncert Debelih u Osijeku su dve potpuno različite stvari.

Koji god da je bend izašao na binu nakon ovog koncerta bio bi u užasno nezavidnom položaju, a koplja su se slomila na Makedoncima iz benda BERNAYS PROPAGANDA. Iako pozicionirani između dva hedlajnera, lagano mogu da ponesu titulu gubitnika večeri. U vreme kada su počinjali sa svirkom prostor ispred bine je bio gotovo prazan. Publika je bila raštkana po šahtovima i toaletima, a dvadesetak fotografa i snimatelja su ekspresno zauzeli mesta u press centru. Tek nekoliko fanova i po koji znatiželjnik okupirali su prvi red, dok se ostatak lagano popunjavao kako je koncert odmicao.

Bend je u svojih tridesetak minuta isporučio ogromnu količinu enegrije, iz odličnu svirku. Post punk kako i treba da zvuči – energično, bučno i hipnotišuće. Plesna i razularena ritam sekcija uz bas koji rovari po želucu, i gitaru koja dodaje nove slojeve buke čine odličnu podlogu za Kristinin vokal koji se uvlači pod kožu. Ovo mi je prvi susret sa bendom u „živom“ izdanju, i uspeli su potpuno da me oduvaju.

debeli-precjednik-pannonian-challenge-xiv-natasa-salai-4

photo Nataša Salai

Da je John Lydon kojim slučajem žensko, zvao bi se Kristina Gorovska. Prosto je neverovatno koliku harizmu poseduje ova devojka i koliko lako je u stanju da uvuče slušaoca u neki svoj svet. Svaka njena reč zvuči kao sublimirana poruka, a svaki njen pokret im daje dodatno značenje. Bilo da simulira vezivanje mikrofonskim kablom, smrt vešanjem, bacanje i hvatanje kostiju zubima ili koristi mikrofon kao kandilo, jasno daje do znanja o čemu koja pesma govori, i još jasnije prikazuje stav benda o tome.

U svojih tridesetak minuta uspeli su da protrče kroz nedavno objavljeni album „Zabraneta Planeta“ sa kog su predstavili pesme „Makedonski son“, „A bone to the Dog“„Pogrešno Zname“, i „Leb i igri“, dok su se ranijih izdanja dotakli sa „Bezbedno levo“„Jas“ i „Yuppie Dream“Odličan nastup, a ja ću iskoristiti prvu sledeću priliku da ih vidim ponovo. Po mogućstvu u klupskoj atmosferi.

Nakon Makedonaca stigao je red na novosadske pokvarenjake – ATHEIST RAP. Na žalost, usled premora posle više od 14 časova raznih aktivnosti, veći deo njihovog nastupa smo ispratili iz bekstejdža. Ono što je očigledno jeste da je osiječka publika vrlo dobro upoznata sa radom ovog benda, pa je tako prostor ispred bine vrlo brzo bio ponovo popunjen, a već uvodne „Fatamorgana“ „Više ništa nije isto“ otpevane su horski od strane svih prisutnih.

pannonian-challenge-dan3--photo-natasa-salai-5

photo Nataša Salai

Bend je bio fenomenalno rapoložen, pogorovo Dr. Pop koji je konstantno svojim komentarima zasmejavao publiku, i već posle par minuta uspeo u onome što su The Idoru bezuspešno pokušavali tokom celog nastupa. Bend je nizao hitove, uz poneko objašnjenje, od kojih je najduže trajalo ono pred pesmu „Sremac (Špricer Bojs)“,tokom kog su morali da objasne publici šta je F.K. Sremac, a nakon toga i šta je Čerević. Na svu sreću u Slavoniji znaju šta je špricer, pa ipak nisu morali da menjaju ime pesme u „Gemišt Bojs“.

Bakljada nije izostala ni na ovom koncertu i to za vreme „Kurajbera“, dok je tradicionalno najbolja atmosfera bila prilikom izvođenja hitova na četiri točka – „Wartburg“ i „Trabant“. Za kraj, „Ne bi bilo fer“„Igraš Grubo“ i „Doktor Pop“ uz horsko pevanje i ruke u vazduhu nakon čega se i oni povlače sa bine.

Za sam kraj ostao je bend PULLOVERali kako je njihov nastup počeo daleko iza tri časa posle ponoći, nismo bili u stanju da ispratimo. Ipak, uspeli smo da čujemo treš obradu „Kolačića“ Marine Perazić, uz nadu da ćemo već negde uhvatiti i ovaj bend u malo manje vampirskom terminu.

Piše Miljan Milekić
Ovaj članak je prvo objavljen naNocturne Magazine sajtu

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.