RECENZIJE ALBUMA

OPETH – „Deliverance“ and „Damnation“ (Remixed) (2015)

Written by Jadranka Balaš

OPETH
„Deliverance“ & „Damnation“ (Remixed)
Progressive Death Metal
Sony Music / The End / Music For Nations (2015)

Odvojeno nikada nisu dobili zasluženu pažnju, zajedno imaju savršenog smisla. Jedan postavlja pitanja, drugi daje odgovore. Melodija naspram brutalnosti. „Deliverance“ je besna nekontrolisana furija koja nosi sve pred sobom, „Damnation“ je zreliji i stabilniji. Dašak mira u nastalom haosu. Odraz u ogledalu.

U ovo moderno doba kada smo pretrpani bendovima i albumima čija popularnost traje koliko i dužina njihovog trajanja, mi, poštovaoci onog doba kada se do muzike dolazilo na mnogo teže (i slađe) načine hvatamo se za starija izdanja i ne puštamo ih u zaborav, ako ni zbog čega drugog onda iz nostalgije. Slično rade i bendovi starijeg kova reizdanjima koji su poslastica za prave fanove i koloekcionare. Ne, to nije „šlepanje na staru slavu“ i da „izmuzu još novca“. Bar ja nikad to nisam tako shvatala. Pogotovo kada su u pitanju bendovi kao što je OPETH. 

Koliko je ovo reizdanje bilo neophodno govori u prilog činjenica da ih je genijalni muzički um kakav je Mikael Åkerfeldt od samog početka zamislio kao dupli album. To se nije desilo pa su izdati odvojeno, „Deliverance“ 2002. a „Damnation“ 2003. godine. Odvojeno nikada nisu dobili zasluženu pažnju, zajedno imaju savršenog smisla. Jedan postavlja pitanja, drugi daje odgovore. Melodija naspram brutalnosti. „Deliverance“ je besna nekontrolisana furija koja nosi sve pred sobom, „Damnation“ je zreliji i stabilniji. Dašak mira u nastalom haosu. Odraz u ogledalu.

Trebalo mu je punih 15 godina da ih napravi i spoji u celinu, i konačno mu je uspelo. 2015. godina je bila velika za ovaj bend, proslavili su 25 godina postojanja i rođendan izdanja „Ghost Reveries“ i začinili njen kraj reizdanjem „Deliverance & Damnation“. Ovi albumi su naišli u prelaznom periodu benda, između „Blackwater Park“ (2001) kojim su se probili i „Ghost Reveries“ (2005) koji je postigao kolosalni uspeh i stavio ovaj bend na mapu metal scene. Ostalo je istorija. Postali su jedan od vodećih bendova progressive žanra. Remiks verzije albuma uradili su Bruce Soord – „Deliverance“ Steven Wilson – „Damnation“, dajući im novu dimenziju i moderan zvuk, sasvim novu perspektivu albumima koji su odigrali važnu ulogu u razvoju i uspehu benda. Zajedno, ova dva albuma nude ono najlepše od benda Opeth, brutalnost i melodičnost prikazujući svu širinu njihovog zvuka za koji se ponekad čini da nema granice.

„Deliverance“ je definitivno jedno od najžešćih i najintenzivnijih izdanja benda do danas. Na momente nekompromisno a sa druge strane poseduje lepotu i sofisticiranost prog rock žanra. Savršena blenda klasičnog death metala i progresivnih elemenata koje samo Opeth znaju da iznesu na tako dobar način. Koliko su ove kompozicije epskih razmera shvatićete odmah od uvodne „Wreath“. Naslovna u trajanju od nešto više od 13 minuta je remek-delo na koje nijedan fan neće ostati ravnodušan, verovatno jedna od najboljih pesama koju su ikada predstavili. Ako bih morala da odaberem jednu koja u potpunosti opisuje svu snagu i raskoš Opeth zvuka onda bi to bila „Deliverance“„A Fair Judgment“ počinje klavirskim solom koji izvodi niko drugi do sam Steven Wilson i nastavlja se intenzivno do samog kraja, menjajući tempo. Jazz instrumental „For Absent Friends“ uz prethodnu daje naznaku onoga što sledi na narednom albumu. Da su, kada to žele, žešći od većine pokazuju na „Master’s Apprentices“, dok završni udarac ne zada „By the Pain I See in Others“. Bruce Soord je ovom remiks verzijom uspeo da dodatno istakne dinamiku originalne ploče i da joj novi karakter.

Kada sav bes, frustraciju i nezadovoljstvo izbacite iz sebe, i ostanete sami sa svojim mislima, „Damnation“ je onaj glas u noći koji poručuje „sve će biti u redu“. Ovo je jedan od najčudnijih, najjedinstvenijih i najlepših albuma, ne benda Opeth, nego ikada. Potpisujem ovu tvrdnju. Postojan i fokusiran, odiše nekom čudnom srećom i mirnoćom stvarajući zavisnost i obsesiju kod svog slušaoca. Melodično prog savršenstvo. Steven Wilson još jednom obezbeđuje prelepe klavirske melodije što je i inspirisalo Åkerfeldt-a da uvrsti stalnog klavijaturistu u postavu benda. Uz dodatak dubine i malo više detalja, ovaj remiks ne odstupa mnogo od originalne verzije, ali Wilson je uradio tek toliko da dobar album zvuči fenomenalno. Uplovljavanje u mirne prog rock vode označile su „Windowpane“ „Death Whispered a Lullaby“, a taj trend je bend nastavio u narednim godinama, pogotovo na očaravajućem „Watershed“„In My Time of Need“ oduzima dah, mistična „Closure“ je još jedan pogled u budućnost dok „Hope Leaves“ predstavlja rastuću melanholiju. Ljuljaška emocija dolazi sa „To Rid the Disease“, još jednim draguljem koji upotpunjuje već bogatu kolekciju.

Kao plus i minus, dve suprotne sile koje se magnetski privlače, „Deliverance“ „Damnation“ predstavljaju drugačije strane benda Opeth. Odvojeno gledano, prvi je pogled u prošlost i black/death metal korene dok je drugi hrabar korak napred i pogled u budućnost, naginjanje ka prog rock zvuku, pa i samoj promeni u postavi i koncepciji benda. Zasebno ne mogu biti drugačiji, kao celina savršeno se uklapaju uprkos različitim stilovima. Iskusiti ih zajedno daje pravi uvid koliko su bili značajni za njihov razvoj stila. Kao dupli album ilustruju na pravi način prošlost i budućnost benda Opeth i opravdavaju njihov status najuticajnijeg i najneustrašivijeg sastava modernog metala.

Piše Jadranka Balaš

Spisak pesama:

„Deliverance“

01. Wreath
02. Deliverance
03. A Fair Judgment
04. For Absent Friends
05. Master’s Apprentices
06. By the Pain I See in Others

„Damnation“

01. Windowpane
02. In My Time of Need
03. Death Whispered a Lullaby
04. Closure
05. Hope Leaves
06. To Rid the Disease 
07. Ending Credits
08. Weakness

5

Odvojeno nikada nisu dobili zasluženu pažnju, zajedno imaju savršenog smisla. Jedan postavlja pitanja, drugi daje odgovore. Melodija naspram brutalnosti. „Deliverance“ je besna nekontrolisana furija koja nosi sve pred sobom, „Damnation“ je zreliji i stabilniji. Dašak mira u nastalom haosu. Odraz u ogledalu.