OCEANS OF SLUMBER
„The Banished Heart“
Progressive Metal
Century Media (2018)
„The Banished Heart“ je prelepo bolan album koji je u stanju da vas silinom emocija rastrgne i ostavi da krvarite sa osmehom na usnama.
Na OCEANS OF SLUMBER sam naletela sasvim slučajno pre nekoliko godina, neposredno pred izlazak njihovog drugog albuma „Winter“. Jedno preslušavanje samo jedne pesme bilo je dovoljno da ih upišem velikim crvenim slovima na svoj spisak bendova na koje treba obratiti pažnju. Album sam jedva dočekala kako bih između ostalog i napisala koji red o njemu u nadi da će neko, nekad, negde zapravo poslušati šta ovaj fantastičan sastav ima da kaže. Negde u sred tog slušanja i pisanja bezuslovno sam se zaljubila i u bend jer su sve ono što od muzike očekujem. Pucaju od strasti, emocija, posvećenosti i ljubavi prema onome što rade. A to se oseti. To ne može da vas ne dotakne. „Winter“ je došao i prošao i nisam prestala da ga slušam. I naravno da se našao na listi najboljih albuma 2016. godine. I to ne samo mojoj. A onda je stigao „The Banished Heart“.
„The Banished Heart“ je prelepo bolan album, i istina je da će vam trebati možda i nekoliko slušanja da bi uspeli da shvatite i prigrlite njegovu mračnu melanholiju i stopite se sa rastrzanim emocijama koje izaziva. Ili čak prepoznate u njima. Meni je izgleda naišao u pravom momentu. Srceparajuća mešavina mračnih tema, progressive, melodic, doom pa čak i death elemenata i naravno neverovatnog vokala. Kada Cammie pusti glas ledi se krv u žilama, vreme se zaustavlja i postoji samo glas koji slepo pratite i ne pitate kuda će vas odvesti. Da li će taknuti u one najmračnije dubine duše ili pak one svetlije od vas zavisi, ali je u stanju da vas silinom emocija rastrgne i ostavi da krvarite sa osmehom na usnama.
Album otvara „The Decay of Disregard“ koja postavlja mračno, melanholično raspoloženje koje se samo rasplamsava kako album odmiče. Centralno mesto ove pesme kao i celog albuma pripada Cammie. U kojem god pravcu poželi da vas odvede to će i uraditi i to sa takvom prirodnom lakoćom da nećete ni poželeti da se oduprete. Lepota progressive muzike leži u beskrajnim mogućnostima, igranju sa žanrovima ali ne retko se dešava da se bendovi izgube u tome. Filozofiju da je manje nekad više Oceans Of Slumber su shvatili na pravi način što se posebno vidi na prelepoj naslovnoj numeri i pesmi koja zatvara album „Wayfaring Stranger“ gde je instrumentalnost svedena na minimum. Klavir, sintovi i očaravajući vokal su nekada više nego dovoljni da se iskaže prava emocija.
Oceans Of Slumber su nekako uspeli da lične tragedije petvore u prelepu muzičku odiseju koja ne ostavlja ravnodušnim. Jer to mi ljudi radimo, tako se branimo. Neki poraze pretvaraju u note, mi koji to ne znamo pretvaramo ih u reči u kojima ostavljamo delove sebe da ih možda jednom neko pronađe i ponovo sastavi. Možda samo da olakšamo svoj teret. A možda i u nadi da će se neko u njima prepoznati. Potpuni stranac ili onaj kome je namenjeno na kraju je manje bitno. Bitno je da pobeđujemo. A „The Banished Heart“ i Oceans Of Slumber su bez ikakve sumnje pobednici.
Piše Jadranka Balaš
Lista pesama:
01. The Decay of Disregard
02. Fleeting Vigilance
03. At Dawn
04. The Banished Heart
05. The Watcher
06. Etiolation
07. A Path to Broken Stars
08. Howl of the Rougarou
09. Her in the Distance
10. No Color, No Light
11. Wayfaring Stranger
Summary
„The Banished Heart“ je prelepo bolan album koji je u stanju da vas silinom emocija rastrgne i ostavi da krvarite sa osmehom na usnama.
