Jedan od retkih stoner bendova iz Srbije večeras u Novom Sadu promoviše album „Life Survival Tips“. NORTHERN REVIVAL su svakako jedan od bendova koji je u poslednje vreme vrlo aktivan sa koncertima u celom regionu, stoga ne treba da razmišljate da li treba da overite šta će se večeras desiti u klubu CK13.
Northern Revival je jedan od retkih stoner bendova u Srbiji. Prošle godine ste izdali prvi dugosvirajući album „Life Survival Tips„. Kakvi su utisci publike do sada?
Aleksandar: Što se tiče virtuelnog sveta za sada smo zadovoljni kako se stvari odvijaju, prate nas ljudi iz Srbije i inostranstva koji su upućeni u ovakav zvuk, za utiske najbolje da pitaš samu publiku. Zbog toga što smo jedan od retkih bendova kod nas na koncertima zna da bude interesantno jer u nekim sredinama se stoner primio, uglavnom su to veći gradovi, a po manjim mestima gde su uglavnom metal, hc-punk svirke ponekad publici trebaju 2-3 pesme „zagrevanja“ da skapiraju sta sviramo i tu nam je najzanimljivije da posmatramo onaj pomak od wtf reakcija do onog da ljudi skaču 😀 Tako da mi se čini da je Srbija plodno tlo za stoner samo treba da bude više dostupan.
Najavljena je i promocija albuma u CK13 gde ćete nastupiti sa dva benda. Šta više, spremili ste i super iznenađenje za fanove?
Aleksandar: Sviramo sa Cheap Moonshine novim stoner/doom bendom iz NS-a i Cardinal Point-om sludge/heavy rock bendom iz Vranja. Posle 10 meseci putovanja po Srbiji, Rumuniji, Sloveniji, Mađarskoj i BIH konačno sviramo u našem gradu. Moram ti priznati da mi je baš drago sto smo opet u Novom Sadu, što ćemo deliti energiju sa prijateljima i svim onim ljudima koji su učestvovali u nastajanju ovog albuma a i zbog toga što posle koncerta neću morati da pakujem opremu i vozim bend nego možemo da produzimo u kafanu hehe. Za tu priliku hteli smo da obradujemo one koji nas podržavaju svo ovo vreme i u saradnji sa pivarom RazBeerbriga pripremili smo limitiranu seriju Northern Revival Pale Ale piva koje ce biti dostupno samo na koncertu i neće biti na prodaju nego ćemo deliti. Prvih 30 posetilaca uz kupljenu kartu dobija pivo.
Northern Revival je u poslednje vreme vrlo aktivan sa koncertima. Koliko je teško u našem okruženju održati broj živih nastupa na nekom, za vas se može reći i zavidnom nivou?
Aleksandar: Jako je teško zato što bendovi moraju sve da rade sami. Moraš da budes odjednom muzičar, menadžer, vozač, prodavac merch-a i to u zemlji gde je životni standard jako nizak i trošenje para na kulturu se smatra luksuzom. Ali meni to sve gura u drugi plan onaj neopisiv osećaj kada izadješ na binu i sviraš svoju muziku pa mi sve ono gore navedeno ne pada toliko teško jer znam šta sledi posle. U zemljama EU je mnogo bolja situacija i što se tiče uslova za sviranje i zastupljenosti raznih rock/metal podžanrova i broja festivala/klubova za takvu muziku pa težimo da što češće pored svirki u Srbiji idemo napolje.
Do sada ste snimili dva spota za numere sa poslednjeg albuma, imate li u planu još neki i koliko je to po tvom mišljenju važno za prezentaciju benda publici?
Aleksandar: Posto osim nekoliko radijskih, 2 TV emisije, nesto vise fanzina i blogova bendovi uopšte nemaju prostora u medijima svaki detalj je bitan kako bi bend nekom zapao za oku, posebno spotovi. Mislim da smo završili sa spotovima što se tiče ovog albuma ali može se desiti da u narednim mesecima bude novi spot za neku novu pesmu pošto uveliko radimo na novom materijalu, imamo nekoliko novih pesama.
Ono što je pratilo vaš bend jesu promene u postavi. Da li je ovo postava koja će sada raditi zajedno duži period i možeš li nam prestaviti ostale članove benda?
Aleksandar: Od oktobra 2012. kada je nastao bend do početka 2014. ritam sekcija se nekoliko puta menjala. Petar Randelj (vokal) i ja (gitara) smo imali problem da skupimo ekipu koja bi mogla da se posveti bendu. Davor Vrhovac dolazi na mesto basiste sredinom 2013. ali smo nekoliko meseci imali problema da nađemo bubnjara. Od samog starta smo znali šta hoćemo, samo je bilo pitanje vremena kada će se to desiti. Marko Sumanovac je dosao početkom 2014. i bend počinje sa koncertima i ozbiljnim radom. U toj postavi smo svirali dve i po godine kada zbog obaveza i nemogućnosti da uskladimo kalendare na leto 2016. Davor izlazi iz benda a na njegovo mesto dolazi Marko Vasiljev.
Moram ti postaviti pitanje vezano za domaću scenu. Kako vidiš stanje danas i ima li bendova na koje treba obratiti pažnju?
Aleksandar: Kako vreme prolazi sve više počinjem da razmišljam o tome šta uopšte pojam scena predstavlja. Pogotovo od Online’n’Rock’n’Roll tribine na kojoj smo obojica bili dosta sam razmisljao i tu ima toliko stvari koje ne valjaju da brzo krene glavobolja i povišen pritisak. Kod nas se sistematski rock’n’roll gura u underground, sve je manje klubova gde mogu da sviraju autorski bendovi, još ako je ta muzika malo agresivnija… Na velikim festivalima se iz godine u godinu sve više spušta granica za pravu rock muziku. Jedino poznati rock bendovi koji postoje 20+ godina, koji su svoju reputaciju stekli dok je još postojao rock u medijima i dok se ulagalo u muziku, mogu da sviraju na festivalima. Pitanje je šta će se desiti kada oni prestanu da rade. Rock mainstream bi trebao uvek da postoji ali ne raduje me uopšte kada vidim koje novije bendove forsiraju i predstavljaju kao neki rock’n’roll koji će jednog dana biti srpski rock mainsteam kad matorci odu jer tu jedva da ima rock zvuka, a samim tim za gitarske bendove već sada nema mesta. Izgubio se onaj prostor između komercijalnog roka koji moze da zaradi i undergrounda za koji vise nikog nije briga. Dok na primer u inostranstvu imaš festivale na koje dođu hiljade ljudi a na njima svi bendovi koji nastupaju sviraju nekomercijalu muziku, kod nas toga jedva ima. Dobrih bendova je uvek bilo i biće, ali upravo zbog svih ovih stvari koje su samo deo tog problema mnogi odustanu i publika bude uskraćena za neke jako dobre bendove koji nisu dočekali trenutak da se probiju.
Šta se dešava sa Ass Kicking Festivalom? Da li se planira nastavak ove masnifestacije?
Aleksandar: Prošle godine nije bilo festa jer sam bio fokusiran na album. Pravo da ti kažem nisam raščistio sa samim sobom koji će bio sledeći korak. Poenta je bila napraviti mali DIY fest koji će se održavati 2-3 puta godišnje za promociju stoner/sludge/doom/grunge/psychedelic bendova gde će se bendovi povezivati, sarađivati i olakšati jedni drugima booking. Problem je što bendovi kratko traju ili imaju predugačke pauze, a kako fest nema sponzore uvek je trebao neko kao lokalna podrška da svira i pomogne da se privuče publika. U jednom periodu bilo je da nemam koga da zovem iz NS-a od bendova pa smo mi svirali a nije mi bila namera da pravim fest na kom će moj bend svaki put svirati i da smorimo ljude pa je sve otišlo na pauzu. Nastavićemo da dovodimo bendove, sad da li će to biti Ass Kicking fest ili na našim svirkama koje neše biti česte u NS-u mislim da nije mnogo bitno.