Poznati britanski bluz kvartet Norman Beaker Band nastupiće 11. februara, sa početkom u 21h u Domu Omladine u Beogradu. Pored toga, tu je sijaset nastupa u regionu. Ovai koncerti su deo velike evropske turneje kojom promovišu album „We See Us Later“. Norman Beaker je vođa britanske bluz scene već četiri decenije. Ako se pitate zašto nam je ovaj bend toliko važan, podsetiću vas da su snimili album „Live in Belgrade“ na njihovoj prethodnoj turneji 2015.godine. Norman Beaker Band na ovoj turneji čine: Norman Beaker (gitara, vodeći vokal), John Price (bas gitara), Stive Gibson (bubnjevi), Nick Steed (klavir/organ), Kim Nishikawara (saksofon).
Norman Beaker Band 2017, photo Paul Wolfgang Webster
Pre svega, čestitam! Prošlo je tačno godinu dana od kada ste zvanično uvedeni kao „Legendarni bluz umetnik iz Engleske“ u Blues Hall of Fame. Mislite li da je ovo vaše najveće dostignuće, kruna vaše karijere?
Norman Beaker: Hvala! Bio sam veoma iznenađen i veoma počastvovan, stvarno to nisam očekivao. Kao bluz muzičar pretpostavljam da je to priznanje zbog svega što ste uradili za bluz muziku, ali uvek mislim da mi je najveće dostignuće jer smo svirali sa toliko legendarnih blues umetnika i da smo mogli toliko dugo da radimo ono što volimo.
Samo pre nekoliko meseci objavljen je novi album „We See Us Later“. Možete li nam reći nešto više o tome, šta ga čini tako posebnim?
Norman: Ovo je prvi studijski album sa novom bas linijom za koju je zaslužan John Price, kao i Nick Steed na klavijaturama i Steve Gibson na bubnjevima. Snimili smo nekoliko live izdanja, tako da smo imali vremena da svi konačno uđemo u studio sa novim pesmama i zajedno radimo na njima.
Da li postoje određene pesme sa ovog albuma koje imaju posebno značenje za vas?
Norman: Moram da kažem da mi sve puno znače, jer sam ih lično napisao. Iako nisu autobiografske, svaka od njih mi znači nešto.
Ko su bili vaši idoli u odrastanju?
Norman: Kad sam odrastao to su bili ljude kao što je Lonnie Donegan, koji je imao veliku ulogu u mom kasnijem životu i karijeri, takođe Elvis Presley a kasnije Bob Dylan, Stevie Wonder, The Rolling Stones, Yard Birds i Pretty Things. Od bluzera, to su bili Freddy King, Otis Rush, Howlin Wolf i B.B. King.
Norman Beaker Band su nastupali i snimali sa najvećim bluz, džez i rok umetnicima sa obe strane Atlantskog okeana, uključujući imena koja ste malopre spomenuli, kao što su Jack Bruce, Chuck Berry, Lowell Fulson, B. B. King, Van Morisson i mnogi drugi. Ko je najviše uticao na vašu muzičku kreativnost?
Norman: Moram reći da me je Jack Bruce sa kojim sam radio više od 30 godina mnogo toga naučio. Voleo sam njegovu muziku, ali on je svirao tako intenzivno da sam zaista pokušao to da nosim kasnije.
Norman Beaker Band trenutno ima četiri člana, četiri izvanredna muzičara. Kada i kako ste se okupili u bend?
Norman: Kim Nishikawara često svira sa nama na turneji. John Price i ja smo zajedno svirali oko 30 godina, a Steve Gibson, koga smo znali iz mog drugog benda, bio je sa nama oko 10 godina. Nick Steed je novi član, on je sa nama 4 godine. Video sam kako svira sa svojim bendom i zamolio ga da nam se pridruži.
Pretpostavljam da je danas veoma teško biti blues bend. Da li je postojao trenutak u vašoj karijeri u kom ste razmišljali da odustanete od muzike?
Norman: Da, to je trajalo čitave dve nedelje 70-ih godina kada smo radili veoma naporno. Bili smo veoma umorni, ali dve nedelje kasnije ponovo sam počeo da sviram. Postanete veoma zavisni od tog osećaja, uđe vam u krv.
Za šta vam bluz znači, da li je to način života? I šta nas može naučiti o životu, umetnosti i svemu ostalom?
Norman: To je divan način da izrazite svoja unutrašnja osećanja i emocije kao i da ih podelite sa publikom. Bluz znači govoriti iz srca bilo da svirate ili pevate. Izvođenje bluza me je naučilo kako se druge kulture i zemlje mogu spojiti na osnovu muzike.
Ako biste morali da izaberete samo jedan bluz album svih vremena, koje biste izabrali?
Norman: „Five Live Yardbirds“ jer je bio album koji me je inspirisao da sviram.
Kako danas vidite bluz scenu?
Norman: Čini se da je sada više orijentisan ka rock muzici, ali se nadam da će se ljudi uvek osvrtati ka tome odakle je muzika počela.
Norman Beaker Band 2017, photo Paul Wolfgang Webster
Imate li savet za mlađe bluz muzičare koji dele istu strast kao i vi?
Norman: Uživajte u svakom trenutku na način na koji je zaista privilegovan, čak iako ponekad nije nagrađen finansijski. Ali je dobar za vašu dušu.
Album „Live in Belgrade“ od 2015. godine gotovo odmah je osvojio sve internacionalne blues liste, posebno pesmu „Only I Got What Other Guy Want“. Možete li mi reći zašto ste izabrali baš Beograd?
Norman: Stvarno nam se jako dopalo mesto a Nebojša Petrović iz RockSvirke koji je naš agent nam je to i omogućio. To je bila samo trio turneja, ali je za nas imala nešto drugačiji zvuk, snažniji kao recimo trio kakav su bili Cream. Zapravo, na albumu je i nekoliko pesama Cream-a kao omaž Jack-u Bruce-u.
Šta možemo očekivati od predstojećih koncerata u Srbiji, da budemo precizniji, od njih pet?
Norman: Nadam se da će se publici svideti novi materijal sa albuma i siguran sam da će se zabavljati. Najavljujemo dobru muziku kao i mnogo humora, ukratko – dobru zabavu.
Pripremila Aleksandra Prodanović
