Od momenta kada je najavljen koncert GOBLINA u Novom Sadu, i njegovo preklapanje sa koncertom francuskih NINE ELEVEN, hardcore scenom je, kao interna šala krenula da kruži modifikacija imena čuvenog debija benda Sex Pistols. Vrlo brzo, “Nevermind the Goblini, here’s Nine Eleven” je postao nezvanični moto ovog koncerta, i svakako dobra zabava, iako je svima jasno da tu neke konkurencije ili deljenja publike neće biti. Ipak, dovoljno da se skrene pažnja organizatorima na organizovanje dva koncerta istog ili sličnog žanra isti dan u istom gradu. Ako ubrojimo i Pigs Parlament u Društvenom centru, Novi Sad ih je imao čak tri.
Alternative Nation u CK 13 2014. godine, photo Marko Ranisavljev
Koncert u Crnoj kući započeli su mladi Makedonci koji se odazivaju na ime ALTERNATIVE NATION. Ne preterano zanimljivi, odsvirali su svoj polučasovni set koji kombinuje punk rock i hardcore zvuk, ali je reakcija publike izostala. Ne bi bilo pogrešno reći i da je publika izostala, jer je za vreme njihove svirke klub bio slabo popunjen.
Bend se potrudio da se predstavi u što boljem svetlu, ali je vidljivo da su još uvek vrlo neiskusni, i da im predstoji još mnogo vežbe dok ne preleže „dečije bolesti“. Ipak energija je tu, i ako je kanališu na pravi način, verujem da kroz koju godinu možemo dobiti još jedno ime vredno pažnje na regionalnoj sceni. Za sada im fali još malo kreativnosti i odvajanja od svojih uzora.
Ground Zero u CK 13 2014. godine, photo Marko Ranisavljev
Nakon Makedonaca, stižu Limanci – GROUND ZERO. Prigušena svetla i spoj hardcore i metal zvuka u svom najtvrđem izdanju. Iskustvo i energija vidljivi u svakom pokretu i slušljivi u svakom tonu dopirali su sa bine i prostora ispred nje. Nisam fan ovog benda, ne sviraju muziku koja meni odgovara, ali prosto svaki put kada sam ih slušao, oduvali su. Ono što me posebno fascinira jeste što oni izgledaju kao da se uopšte i ne trude, da su tu da se zabave i usput odsviraju koncert. Upravo ta pojava toliko doprinosi ukupnom utisku i prisnosti sa publikom i čini koncerte ovog benda zanimljivim, čak i ljudima poput mene, onima koji neće njihov disk pustiti kod kuće.
Nine Eleven u CK 13 2014. godine, photo Marko Ranisavljev
Za sam kraj stižu i Francuzi. Dugo je prošlo od njihovog poslednjeg gostovanja u Novom Sadu. Predugo. Stotinak okupljenih je to i pokazalo. Mahom istih onih koji su bili tu i prošli put, kao i onaj pre toga, ali i nekih novih. Ni Nine Eleven nisu isti. Treći koncert i ponovo novi pevač, ovog puta možda i najbolji do sada. Svakako veliki napredak u odnosu na prethodno gostovanje. Sastav možda nije isti, ali jedno jeste – Nine Eleven su koncert, takvi su oduvek, a kako stvari stoje, takvi će biti zauvek.
Bend kreće na turneju nakon svakog novog izdanja, i svaki put nudi potpuno drugačiju priču. Okosnicu uvek čini aktuelno izdanje koje priča priču, uz tek poneku pesmu iz ranijih faza, pritom odabranu tako da se uklopi u postojeći koncept. Ovog puta doneli su nam novo izdanje “24 Years”, sa izuzetkom “Into the Storm” koju je zamenila “Rose Schneiderman” sa prethodnika “La Reve de Cassandre”. Još samo jedna starija pesma se našla u ovom setu – “From Heaven to Hell” koja ga je i otvorila, a upravo ona i otvara pomenuti album.
Nine Eleven u CK 13 2014. godine, photo Marko Ranisavljev
Energija je bila prisutna od samog starta, bilo da je reč o grmljavini basa koja je pomerala želudac, rifovima koji su sekli vazduh ili vrisku koji je ledio krv u žilama. Težina sveta bila je bačena na nas. Bend nam je pokazao da agresija ne mora uvek da zahteva brzinu, da težina ne mora uvek da zahteva distorziju i da komunikacija nekad ne zahteva glas. Bend je lagano klizio iz pesme u pesmu hodajući kroz publiku i brišući barijere. Kako su i sami rekli, ovo je hardcore svirka, ovde ne postoje zvezde i fanovi.
Četrdesetak minuta čiste razmene energije protutnjalo je prostorijom. Ranije sam tvrdio da su Nine Elevennajbolji bend koji sam ikad čuo u CK13, kao i bend sa najboljim zvukom koji sam čuo u ovom prostoru. Posle ovog koncerta to još jednom ponavljam. A Goblini? Goblini su napunili Quarter. Nismo im trebali. Nisu ni oni nama. Win-win situacija.
Piše Miljan Milekić
