RECENZIJE ALBUMA

Nikola Vranjković – „Veronautika“ (2017)

nikola-vranjkovic-veronautika-2017-cover
Written by Jadranka Balaš

Nikola Vranjković
„Veronautika“
Alternative Rock
(Multimedia Records, 2017)

Mogla bih o ovom albumu da pišem i pričam onoliko godina koliko je trajao ceo proces njegovog nastajanja a mogu samo da se nadovežem na Nikoline stihove „sve što mogu reći stane u dve reči“ – istinsko remek-delo. Umetničko delo neprocenjive vrednosti. Muzika i poezija na najvišem nivou.

Poslednji put sam ovoliku tremu imala pred recenziranje novog solo albuma koji je izdao David Gilmour, „Rattle That Lock“. Ovakva imena, ovakve veličine sa sobom nose određeni pritisak i veliku odgovornost. O njima se ne piše bilo šta, bilo kako i o bilo čemu, tek da bi se pisalo. A ako postoji ijedan muzičar na našim prostorima koji je dostigao tu „gilmorovsku“ veličinu onda je to Nikola Vranjković. Bar u mojim očima. Tremu ne izaziva samo onaj fanovski momenat koji je neizbežan kada se radi o bilo kom autorskom tekstu već pre svega, strahopoštovanje prema nekome ko se usudio da u svetu i vremenu jednoličnosti i lažnih osmeha bude drugačiji i govori istinu.

U vreme kada se pojavio BLOCK OUT i Nikola pridružio bendu, bila sam jedva svesna svog postojanja a ne njihovog. Kada sam proslavljala prvu deceniju života izašao je „San koji srećan sanjaš sam“, album koji mi je i dan danas jedan od ako ne i omiljeni sa naših prostora. U fazi istraživanja i u potrazi za samom sobom, bila sam privučena tom čudnom mračnom melanholijom i istinom, iako tada nisam na najbolji mogući način mogla da razumem o čemu zapravo govori. Razumevanje je došlo u godinama koje slede. Surove istine bez ulepšavanja veselim melodijama dotakle su me na drugačiji način nego muzika koja se na radiju vrtela tih godina. I mogu slobodno da kažem da ne samo da su promenili moj pogled na svet već svojim načinom muzičkog izražavanja posuli su i malo mraka na scenu kojoj je različitosti bilo više nego potrebno i otvorili nove horizonte.

Ne mogu da kažem da mi Block Out era nedostaje jer je za mene Nikola Vranjković Block Out. Ono što je nedostajalo poslednjih deset godina je prvi dugosvirajući album. Konačno je stigao. Podignite sidra, raširite jedra, zaplovite sa Nikolom u siv, modrim plavetnilom prošaran svet nazvan „Veronautika“.

Iako je album zvanično najavljen pre nekoliko meseci i to sa pet singlova, na ovo izdanje se čeka čitavu deceniju. Prva pesma, koja otvara album „Fotelja“ nastala je baš tada i do sada smo je mnogo puta čuli uživo u mnogim verzijama, i mogu vam reći da nijedna nije dostigla taj nivo savršenstva kao ova studijska. U tom periodu nastale su i neke od najkvalitetnijih i fanovima najomiljenijih pesama koje su našle mesto na „A“ strani duplog albuma, „Zadrži svoj dah“, „Dve reči“. Ono što je Vranjković ovde na maestralan način uradio jeste da je pesme stare toliko godina uspeo da zaodene u novo ruho a da pritom se ne izgubi ta sirova emocija i zadrže se najbolji elementi live izvođenja. Znamo ih napameti i obožavamo ih na koncertima, sada ćemo ih sigurna sam, voleti još više.

Sledi ih jedna od dinamičnijih numera koju je snimio sa bendom Autogeni trening. „Moraćeš da naučiš da živiš sa tim“ je pokazatelj da Vrnjković još uvek zna i te kako da „zaprži čorbu“, da pravi „masne i glasne“ numere koje pokreću. U kontrastu sa njom „Džonatan Livingston“ je mekana i nežna balada koja se pretače u „Nikada ti neću više otkriti nijednu tajnu“ i nose nadu u suprotnosti sa njihovom tužnom i melanholičnom melodijom. Prvi pravi muzički iskorak u odnosu na ono na šta nas je navikao donosi naslovna numera na kojoj gostuje Damir Martinović Mrle iz benda Let3 na basu i sintisajzerima. Blast-beat-ovi i semplovi su svakako novine i trebaće mnogima vremena da ih prihvate, ali ne nosi ceo album ime baš po ovoj pesmi bez razloga. Jedna od najemotivnijih a verovatno i najličnijih, „Tajni život suterena“ zatvara prvi krug.

Drugi deo otvaraju „Večernja zvona“, zarazni rif sa početka koji se ponavlja i pretače u još jednu tešku i bolnu ispovest. U bolno iskrenom ritmu gotovo umornog glasa Nikola nastavlja da peva „Marburg“ koja nekom čudnom, neopisivom snagom raznosi na komade. Još jedna lična ispovest dolazi u vidu dobro poznate „Fototapet“ dok se na nju naslanja brža i jedna od pesama koje odskaču od celokupnog izdanja, „Vi ste mi al’ mi smo on“, dok dašak prošlosti i dobro poznatog donosi „Vosak“.

A onda na scenu stupa ona. Pesma koju po mom skromnom mišljenju neće više nikad niko uspeti da snimi, koja će nadživeti sve nas. „Dve hiljade i kusur godina“ je nekako vremenom dobila na posebnoj težini, i bez obzira na to što nije gurnuta u prvi plan, ne samo da nosi na svojim plećima ovo izdanje već i ceo Nikolin opus. Snimiti još savršeniju verziju već savršene pesme je verovatno bio veliki pritisak i velika odgovornost. Da li sumnjate u to da je uspelo? Kraj ovog muzičkog putovanja označava atmosferična „Za životom il’ za sudbinom“ koja mi je nakon prvog preslušavanja promakla gotovo neprimetno, ali nakon drugog već je sasvim jasno da je logičan zaključak.

Najzrelije ostvarenje jednog od najznačajnijih muzičara domaće scene bez sumnje. Nama koji to gledamo i slušamo sa strane možda se čini da je nastanak ovog albuma bio lak zadatak za nekog poput Vranjkovića, verovatno nije bio ni malo lako, i tek na njegovom kraju shvatićete zašto su sam album a i neke od pesama sa njega morale da „odleže“ ovoliki vremenski period. Iako često zvuči istrošeno i umorno, njegov glas daje na dodatnoj težini i daje još veću dubinu ovom izdanju sa kojim ćete se lako povezati. Nikola ne peva samo iz dubine svoje duše nego govori iz duša svih nas koje život svakodnevno gazi i lomi.

Na kraju ostaje samo da se postavi pitanje da li je „Veronautika“ bila vredna čekanja?! Nikola se i te kako potrudio da opravda „kašnjenje“ i da strpljivim fanovima pred noge prospe najbolje od najboljeg. Mnogobrojna gostovanja, nove numere očekivanih i neočekivanih obrta, stare svima dobro poznate stvari koje je učinio više nego zanimljivim koje daju osećaj kao da ih slušamo po prvi put i u koje ćemo se iznova zaljubiti. Sve je tu. Gotovo dva sata vrhunskog užitka, prelivanja nijansi boja i zvukova. I, verujte mi, mogla bih o ovom albumu da pišem i pričam onoliko godina koliko je trajao ceo proces njegovog nastajanja a mogu samo da se nadovežem na Nikoline stihove „sve što mogu reći stane u dve reči“ – istinsko remek-delo. Više je nego dovoljno da se opiše neopisivo. Umetničko delo neprocenjive vrednosti. Muzika i poezija na najvišem nivou.

Piše Jadranka Balaš

Lista pesama:

A1 – Fotelja
A2 – Zadrži svoj dah
A3 – Dve reči
A4 – Moraćeš da naučiš da živiš sa tim (feat. Autogeni Trening)
A5 – Džonatan Livingston (ft. Jamal Al Kiswani)
A6 – Nikada ti neću više otkriti nijednu tajnu
A7 – Veronautika (ft. Damir Martinović Mrle, Let 3)
A8 – Tajni život suterena

B1 – Večernja zvona
B2 – Marburg (hommo epilepticus)
B3 – Fototapet (ft. Danilo Nikodinovski i Petar Rudić)
B4 – Vi ste mi al’ mi smo on
B5 – Vosak (ft. Dragoljub Crnčević Crnke, Point Blank)
B6 – Dve hiljade i kusur godina
B7 – Za životom il’ za sudbinom

4

Mogla bih o ovom albumu da pišem i pričam onoliko godina koliko je trajao ceo proces njegovog nastajanja a mogu samo da se nadovežem na Nikoline stihove „sve što mogu reći stane u dve reči“ – istinsko remek-delo. Umetničko delo neprocenjive vrednosti. Muzika i poezija na najvišem nivou.

O autoru

Jadranka Balaš

Editor

Contact
jadranka@hardwiredmagazine.com

Dodaj komentar