Kada pričamo o velikim muzičkim imenima na ovim, našim, malim prostorima, teško je zaobići BLOCK OUT. Na žalost, kada sam počeo da ih slušam i kapiram neke stvari, oni već odavno nisu svirali zajedno. Meni je ostala nada da ću bar neke od tih pesama čuti uživo u izvođenju Nikole Vranjkovića i snimak koncerta iz Doma 0mladine iz 2008. godine. Ni sam ne znam koliko puta sam prevrteo taj snimak. I Nikola je dolazio u Novi Sad, ali svaki put bi nešto iskrslo, a ja bih žalio za propuštenom prilikom i premotavao koncert iz Doma omladine iznova i iznova. Konačno, sinoć su stvari došle na svoje mesto i čekanju je bio kraj. Nikola Vranjković je nastupio u zaleđenoj Fabrici, a ja sam imao priliku da to čujem.
Nikola Vranjković, uživo u SKCNS Fabrika, Novi Sad | fotografija Marko Ristić
*** KLIKOM NA FOTOGRAFIJU OTVARATE GALERIJU SA NASTUPA ***
I već na prvoj pesmi, “Raskorak”, bilo je jasno sa kojom količinom entuzijazma i sreće je publika došla na ovaj koncert. Nije ovo tip koncerta na koji dođeš da se izdivljaš i tako oslobodiš negativnu energiju, ovo je koncert na kom zatvoriš oči i prepustiš da te sjajni tekstovi i melodije vode tamo gde želiš. I vodile su nas i stare, i nove. Ređale su se “Protiv sebe”, “Marburg”, “Sve što mogu reći”,… I dok sam se okrenuo već je prošlo prvih sat vremena koncerta, a bilo je još toliko pesama koje su svi željno iščekivali.
Kao što sam već rekao, prvi put sam išao na Nikolin koncert, nisam bio baš siguran kakav repertoar da očekujem, pa me je malo iznenadilo kada sam čuo uvodne taktove pesme “Trenje”. Usudiću se da kazem da je ova verzija bolja i od one iz Doma omladine. Ono što usledi posle drugog refrena, ta količina energije i emocija, retko se sreće. Nedugo zatim, Nikola je zapalio cigaru, napravio pauzu, a publika je preuzela vokalnu ulogu i sama otpevala “Težak slučaj pakla” i “Nikad”. Iskreno, koliko mi je to sve zanimljivo i dobro izgledalo za vreme pesme “Težak slučaj pakla”, toliko me je razočaralo tokom izvođenja “Nikad”. Da mi je neko pre koncerta rekao da će najslabiji utisak ostaviti baš ova pesma, ne bih mu verovao. Jednostavno je falio Nikolin vokal da upotpuni osećaj.
Nikola Vranjković, uživo u SKCNS Fabrika, Novi Sad | fotografija Marko Ristić
A onda, pred sam kraj koncerta, nakon ovih „spuštalica“, usledio je veliki obrt i Fabrikom su odjeknuli “Bunar želja ne postoji”, “Moraćeš da naučiš da živiš sa tim” i “SDSS”. Publika je to sjajno prihvatila, bilo je skakanja, podignutih ruku, jednostavno sve ono na šta vas ove brže pesme mogu naterati. I kraj koncerta je bio u ovom stilu. Poslednja pesma bila je “Dan koji nikad nije došao”. Bisa nije bilo, ali nije bilo ni potrebe posle tri sata svirke vrhunskog kvaliteta i jakog intenziteta. Velikih pauza između pesama nije bilo, tek toliko da se Nikola zahvali publici. Bilo je i par šala na račun niske temperature, ali sve u svemu, sve je to bilo poprilično tečno i na mestu. I naravno, pohvale za ostatak benda. Svi su fenomenalno doprineli celokupnoj atmosferi i očigledno je da se radi o ljudima koji razumeju muziku i znaju šta rade.
Na kraju, mislim da su svi bili i više nego zadovoljni. I publika i bend. Naravno, uvek se desi da neka pesma bude izostavljena, prosto je nemoguće svirati ceo repertoar, ali ono što smo ovde imali priliku da čujemo je lista pesama koja izvlači maksimum zadovoljstva na obe strane i postiže fenomenalne rezultate. Sve u svemu, bio sam i više nego zadovoljan, očekivanja su bila opravdana.
Za kraj, hteo bih još samo da dodam to da ne znam koji je tačno čarobni akord, ali sam ubeđen da je on molski i da ga treba svirati sa što više distorzije. Koji god da je to, čarobni, akord, sinoć je pokazao svu svoju snagu i otopio zaleđenu Fabriku. On nije ugrejao toliko noge, ruke prisutnih, ali svakako jeste srca.
Nikola Vranjković, uživo u SKCNS Fabrika, Novi Sad | fotografija Marko Ristić
