Pošto sam malo poranila, kako to obično i radim, upala sam na tonsku probu Nikole Vranjkovića i njegovog benda koja se odvijala pred malobrojnim gostima KC cafe-a, koji su se polako zagrevali pred svirku. Prijatna, intimna i opuštena atmosfera u tom momentu, navela me je da se potajno ponadam da će broj gostiju ostati na tom broju, ali mali kafe je polako počeo da se puni boreći se da primi sve posetioce. Ograničeni prostor postao je ubrzo zagušljiv i težak čak i za disanje (nismo se videli od duvanskog dima), pa se iskreno nadam da ako Inđija opet bude imala tu čast da ugosti Nikolu, da će to biti na nekoj većoj lokaciji.
Nikola Vranjković, u Inđiji 2015. godine, photo Zoran Stojšić
Iako je svirka najavljena za 22 časa, program je počeo nešto kasnije (ili se meni samo vreme odužilo), ali već uz prve taktove numere „Veži me“ malo sam se opustila. Publika je stidljivo zapevala, neki još uvek tražeći svoje mesto, tiskajući se napred uz binu kako bi što bolje videli. Usledila je pesma „Gusari“, a masa se i dalje vrtela i dalje tražeći mesto ili svog konobara. Uz prve stihove „Mi mirišemo na smrt“ pesme „Čarobni akordi“ Nikola i bend su konačno zadobili punu pažnju publike, koja je pevala zajedno sa njima.
Nikola Vranjković, u Inđiji 2015. godine, photo Zoran Stojšić
„Nisam nikada gledao basket na jednom koncertu, dok sam svirao“, rekao je Nikola, dok su se sve glave okretale u levo prema košarkaškom terenu, koji se nalazi na deset metara i vidi se kroz izlog lokala. Prolomio se smeh, a bend je nastavio da svira, sledeća na repertoaru bila je „Zadrži svoj dah“. Nizali su se hitovi iz Block Out perioda i Nikolinog solo albuma „Za ovde ili za poneti“, poput „Raskorak“, „Sve što mogu reći“, „Nikad ti neću više otkriti nijednu tajnu“, „Sretenje“. Svaka numera ispraćena je aplauzom, koji je bivao sve jači i jači sa svakim hitom.
Nikola Vranjković, u Inđiji 2015. godine, photo Zoran Stojšić
„Tako ponekad, eto, setim se. Pomislim – možda prošlost sveti se? Uglavnom dođe mi da pobegnem i ostavim sve zauvek.“ zapevala je oduševljeno publika prve stihove pesme „Nagrada za strah“, koja je prva numera koja je izvedena sa novog albuma „Bremeplov“. Sa ništa manjim ushićenjem nije dočekana ni pesma „Plovni put“ sa istog albuma. Nasmejana lica i ruke u vazduhu tražili su još. Produženi rif završnice pesme „U krtogu“ izazvao je gromoglasno „Auuuuu“ momka iz publike, a numera je ispraćena najdužim aplauzom na čitavom nastupu. Usledio je blok stvari za nijansu bržeg ritma među kojima su se našle i „Svako putuje za sebe“ i „Za životom il’ za sudbinom“.
Nikola Vranjković, u Inđiji 2015. godine, photo Zoran Stojšić
Nakon skoro dva sata kvalitetne svirke, kakvih je Inđija žedna, Nikola je iskoristio priliku da uz poslednju stvar „Najduži je poslednji sat“ predstavi članove svoje posade, a simbolično je podeljeno i nekoliko primeraka zbirke pesama „Bremeplov“ za najsrećnije među prisutnima. Našla sam se u ovoj malobrojnoj družini i definitivno će ovaj dragi poklon zauzeti posebno mesto na mojoj polici. Od tonca sam dobila preporuku da obavezno pročitam kratku priču „Kastracija potencijala“ koju toplo prosleđujem svim ljubiteljima pisane reči.
Piše Jadranka Balaš
