Ne znam ko je više iščekivao ovu, po mnogo čemu jedinstvenu svirku: da li NIKOLA VRANJKOVIĆ, kome je sinoć prvi put bilo da pred beogradskom publikom svira i peva puna tri sata, ili publika, koja je već godinama unazad pred kraj godine išla na koncerte Block out-a kao na svojevrsno hodočašće. Ni to što je radni dan nije bila prepreka da se Gun napuni. Gledam prvi red i prepoznajem lica sa koncerata prethodnih godina.
Nikola Vranjković uživo u Beogradu, photo Vladimir Đurić
Nešto pre 23 časa koncert počinje sa „Svako putuje za sebe“. Kontakt je uspostavljen, a publika preuzima veću ulogu na drugoj pesmi, „Veži me“, da bi na trećoj, „Čarobni akord“, sve sumnje nestale: biće ovo koncert za pamćenje! Slede „Gusari“, „Zadrži svoj dah“, „Sve što mogu reći“, „Majdan“, „Raskorak“, a gužva ispred bine je tolika da foto reporteri jedva rade svoja posao.
Vranjković je koncert nastavio sa pravim prešs momentima: „Nagrada za strah“, „Nikada ti više neću otkriti nijednu tajnu“, „U krtogu“. U nastavku je bilo i noviteta, kao i nekih Block out klasika i Nikolinih pesama sa prvog solo albuma: „Kradljivci mladosti“, „Protiv sebe“, „Bar na kratko“, „Sretenje“, „Beltaine“ (još jedna u nizu koja je horski otpevana), „Ispod tvoga oka“, „Armatura“, „Sudopera“, „Bunar želja ne postoji“ (moj favorit sa ove svirke), i pred kraj koncerta, dva klasika: „Težak slučaj pakla“ i „2000 i kusur godina“. Zahvaljujući tome što su na bini bile tri gitare, i nešto drugačijim aranžmanima i one dobro poznate su drugačije zvučale. Bolje. Sa tim se slažu i stari fanovi, koji su bili u mom društvu.
Nikola Vranjković uživo u Beogradu, photo Vladimir Đurić
Posmatram lica oko sebe, primećujem zadovoljstvo, gledam Nikolu, čini mi se da nikada nije bio srećniji na bini. Od prve do poslednje pesme. Vidi se da ga je ekipa (Vladan Božilović – bubnjevi, Predrag Milanović – bas gitara, Ivan Zoranović – gitara i klavijature, Danilo Nikodinovski – gitara) odlično razumela, a Vranjković nije krio osmeh. Nije ni bilo potrebe za tim!
Poslednja pesma na koncertu je bila „Najduži je poslednji sat“, i ona je označila kraj skoro tročasovnog koncerta. Nije bilo bisa, iako je publika pokušala da izdejstvuje još koju pesmu. Nema veze, biće prilike uskoro, u Beogradu već u nedelju, 29. decembra, 3. januara u Nišu i 4. januara u Kragujevcu. Must see svirke!
Nikola Vranjković uživo u Beogradu, photo Vladimir Đurić
Ako je „Čarobni akord za sreću potreban“, Nikola Vranjković je sinoć pokazao da je njegov vlasnik. I na njegovu, i na našu radost.
Piše Ivica Drobac
