Svima dobro poznate fraze „rock je mrtav“ i „punk nije umro“ nekako zvuče izlizano i besmisleno u Srbiji, realno, u našoj situaciji skoro svi alternativni pravci su na granici izumiranja. Jedina stvar koja još uvek koliko toliko održava u životu našu scenu jeste šačica ljudi koja podržava rad bendova time što posećuje svirke i kupuje albume. Ali šta uraditi kada ne možete da organizujete ni svirku u rodnom gradu? Gradu gde je bolje dati prostor za svirku „tribute to Đorđe Balašević“, naplaćivati je nerealno skupo i zaraditi, nego pustiti autorske bendove da se pokažu. Ili jednostavno oprati ruke od svega pod izgovorom da „iz bezbednosnih razloga“ klub nije predviđen za svirku tog karaktera. Jednostavno, setite se kako je bilo kada nije bilo klubova, organizatora i svih ostalih posrednika sa kojima se danas svi bendovi susreću.
Photo Jenni Šemper
Iz kompleksa iz koga su nekada izlazili elektronskiuređaji za celu bivšu Jugoslaviju u subotu veče izlazio je samo sirovi hardcore. Nekada magacinski prostor Elektronske industrije Niš danas je preuređen u klub išaran grafitima i muralima. Mesto iz snova za održavanje underground svirke. Široka prostorija, visoki plafon, šank i imaginarna bina dali su sjajnu podlogu za neverovatnu atmosferu i nezaboravno veče.
Photo Jenni Šemper
Led su probili BITTER TASTE, jedan od najmlađih bendova iz Niša. Momci svakom svirkom zvuče sve bolje i bolje, brutalan vokal i ništa slabiji instrumentalni deo zagrejali su prostor baš kako treba. Nakon njih su došli na red gosti iz Makedonije, HARDFACED. Po prvi put u gradu oduševili su se organizacijom i gostoprimstvom ljudi. Svoju zahvalnost izrazili su kroz sjajan nastup. Krenuli su sa „Flame Still Burns“ i „Struggle“ koje je publika znala, a zatim odsvirali i novu stvar „Unstoppable“. Nakon verovatno najpoznatije „Running Your Own Shadow“ desio se peh koji nije omeo dalji tok svirke. Gitarsko pojačalo je prestalo da radi, tako da su se do kraja momci menjali na po pesmu kako nikome ne bi ostali dužni. Tehnički problem doveo je u pitanje nastup trećeg beda, SUFFERING’S THE PRICE, ali su i oni rešili da ne odustaju od svirke. Menjanje nakon svake druge pesme i zajedničko sviranje jedne gitare samo je još više podiglo publiku. Od ranije poznate autorske pesme, obrade Irate-a i Fallbrawl-a upotpunili su ovo veče.
Photo Jenni Šemper
Slobodno se može reći da niko nije otišao kući pognute glave i razočaran. S obzirom na to koja je lokacija bila u pitanju, svirka je bila dobro posećena, zvuk odličan, a atmosfera najbolja moguća. Bendovi su dobili sjajnu povratnu reakciju publike na uloženu energiju, a organizatori podsticaj da ne odustaju od svoje borbe. Iskrena podrška i trud pojedinaca daju nadu da će se pravi zvuk održati u gradu, na ovaj ili onaj način. Ništa se ne dobija od praznog komentarisanja i zagleđivanja u tuđe dvorište dok sami svoje ne očistimo. Ovo je samo početak, a Night in a Pit će nastaviti da se održava na istom mestu sve dok ima ljudi koji vole i poštuju pravu muziku.
Piše Viktor Nagradić
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu
