RECENZIJE ALBUMA

NICK CAVE & THE BAD SEEDS – „Push The Sky Away“ (2013)

Written by Hardwired Crew

NICK CAVE & THE BAD SEEDS
„Push The Sky Away“
Alternative Rock
Bad Seed Ltd. (2013)

“Push The Sky Away” za razliku od svog kompleksnijeg, southern-gothic rock prethodnika, “Dig, Lazarus, Dig!!!“, odiše svežim minimalizmom, atmosferično i mračno, uz zavodljivo ukomponovan blues zahvaljujući kome album poprima jednu potpuno novu dimenziju.

Autoritativan, strastven i donekle ambijentalan, novi album sastava NICK CAVE & THE BAD SEEDS predstavlja daleko eksperimentalnije poglavlje u bogatom, gotovo tridesetogodišnjem, stvaralačkom opusu ovih velikana. “Push The Sky Away” za razliku od svog kompleksnijeg, southern-gothic rock prethodnika, “Dig, Lazarus, Dig!!!“, odiše svežim minimalizmom, atmosferično i mračno, uz zavodljivo ukomponovan blues zahvaljujući kome album poprima jednu potpuno novu dimenziju.

Primetan iskorak u stvaralačkom pristupu je možda posledica odlaska gitariste Mick-a Harvey-a iz benda 2009. godine, kao jedinog originalnog člana The Bad Seeds postave. Ovo je istovremeno rezultiralo pojačanom radoznalošću, ali i blagom rezervom sa kojom  je novi album dočekan.

Svaka numera je neizostavno obojena finoćom jednostavnih, ali pažljivo struktuiranih instrumentalnih zahvata. Akcenat je na samoj atmosferi i doživljaju albuma kao kompaktne ambijentalne celine. U tom smislu “Push The Sky Away” je nežniji, nenametljiv, ali ekstravagantan u svojoj punoći i kompleksnosti emocija. Agresivno isporučivanje sirove energije i uverljiva brutalnost svojstvena The Bad Seeds-ima, ovde nekako izostaju. Dinamika pratećih vokala, zloslutna violina i galopirajući bas intenzivno pariraju Cave-ovoj propovedi. Čini se da je strastveni narator metaforičnih slika vispreniji nego ikad.

Nakon umirujuće uvertire “We No Who U R”, preko podjednako hipnotišuće “Wide Lovely Eyes” uznemirujući gitarski motiv tokom “Water’s Edge” stvaraju jedan poseban psihodeličan ugođaj. “Jubilee Street”, sa druge strane, vešto kombinuje ove elemente da bi kulminirala u nestvarnom okršaju poetske imaginacije i melodičnog zanosa. U svojoj ubedljivoj autoritativnosti, jedna metafizika blues-a, “Higgs Boson Blues”, opsesivno nameće tišinu, sve do poslednje “Push the Sky Away” koja idejno savršeno zaokružuje čitavu priču.

Intrigantno, setno i lucidno.

Piše Nevena Balalić

Spisak pesama:

01. We No Who U R
02. Wide Lovely Eyes
03. Water’s Edge
04. Jubilee Street
05. Mermaids
06. We Real Cool
07. Finishing Jubilee Street
08. Higgs Boson Blues
09. Push the Sky Away

4.5

“Push The Sky Away” za razliku od svog kompleksnijeg, southern-gothic rock prethodnika, “Dig, Lazarus, Dig!!!“, odiše svežim minimalizmom, atmosferično i mračno, uz zavodljivo ukomponovan blues zahvaljujući kome album poprima jednu potpuno novu dimenziju.