S obzirom na to da nisam neki izraziti fan hardcore zvuka, prošle godine sam propustila svirku Negative Approach u Novom Sadu. Međutim, iz ranijih iskustava znam da su hc svirke posećenije od nekih drugih, i da ume biti baš dobro, te kada sam čula da dolaze u Beograd, rešila sam da to ne propustim. Pride, domaću podršku Concrete Worms rado volim čuti i videti. Gužvica ispred D.O.B.-a obećavala je pristojan broj ljudi, ali zbog dojave da sve počinje striktno na vreme, nismo se zadržavali već pohitali da ne okasnimo na početak. I tako i bi!
Concrete Worms uživo u Beogradu 2015. godine, photo Danijela Radojković
Energični, jako glasni i furiozni, Concrete Worms raspališe u 21:05 po svojim ubojitim instrumentima. Nešto što je uspelo da na kratko zaustavi rafal, bilo je pucanje žice na basu, što su ubrzo rešili i vratili se ispred svoje mete. Odmah su nastavili u svom maniru, demonstrirajući nam silinu pravog dobrog, prljavog, garažnog punk’n’roll-a! Jedino što ne razumem, i nikada i neću moći, je naša publika, ti ljudi koji uvek po nekom nepisanom pravilu, kad naši bendovi sviraju, ne mare da mrvicu sebe daju i podrže bend. Uvek se iznova smorim kada vidim da bend gruva iz petnih žila, a svi stoje kao na sa’rani i samo klimaju glavama. A Concrete Worms to sigurno nisu zaslužili. Jer su oni sa bine, za raziku od svih dole, davali svoj maksimum.
Concrete Worms uživo u Beogradu 2015. godine, photo Danijela Radojković
D.O.B. ima dobro ozvučenje, pa je zaista praznik za uši bio da se sve to i dobro čuje. Doduše, poprilično glasno. Počeli su sa „Destined to Hate“, ređali dalje bez predaha jednu za drugom – „You Can Go Now“, „Conventional Slave“ i „Hunt“ (sa EP-ja iz 2014.)… Najavili su i nekoliko novih („Led Like Cattle“, „Hypocrite“, i „We Can Break These Walls Down“); odsvirali su i meni fenomenalnu „Need to See You“, „City of Death“. Uz „Gambling with the Devil“ na bini im se pridružio Boba (Jimmy BBB) i zajedno sa njima odvrištao prateće vokale! Za sam kraj ostavili su „They Gave You the Bait“. Nemam šta više reći sem – aleluja za odličnu uvertiru u ono što nas je čekalo. Odhuktaše oni svoj set od jedno 40-ak min i ostatak ljudi je u međuvremenu počeo da ispunjava prostor. Jeste da se tu očekivalo više ljudi, ali i ovih sto i nešto duša bilo je dovoljno za dobru atmosferu koja je sledila. Ispred bine su se ljudi zbijali i spremno čekali na adrenalinsku bombu.
Negative Approach uživo u Beogradu 2015. godine, photo Danijela Radojković
Ljuta četvorka iz Detroita, jedni od začetnika i legendi hardcore zvuka, uz Brannon-ov „pomahitali psiho“ izraz lica, izašli su ubrzo posle Concrete Worms na binu i od starta podigli temperaturu do usijanja! Ljudi ispred bine do kraja koncerta nisu stali – skakali su, dajvovali, otimali se o mikrofon, koji je John rado delio sa njima (što, kako sam čula, nije specifično za njega)… Njihove pesme jesu kratke, ali gađaju parvo u centar i dižu ljude na noge. Nije bilo ravnoduših faca sinoć u onom prostoru. Ispaljivali su kao iz topa – „Hypocrite“, „Whatever I Do“, „Why Be Something You Are Not“, „Evacuate“, „Dead Stop“, „Live Your Life“, „Ready to Fight“, „Your Mistake“, „Genocide“, „Nothing“… dok se u publici nije stišavalo, naprotiv!
Sve vreme pogibija! Čovek na čoveka, padaju, ustaju, uleću, laktaju se, skaču sa bine… Negative Approach, matori su uvežbani, uigrani, bez greške i još brži nego na izdanjima. Ređali su dalje u tom sveukupnom bučnom haosu „Lost Cause“, „I Got Right“, „Negative Approach“ i mislim da su tu negde, posle 40-ak minuta, napravili kratku pauzicu i takoreći se vratili na bis.. Otprangijaše i „Tied Down“, „Friend or Foe“, i konačni udarac zadaše sa „I Wil Survive“!
Negative Approach uživo u Beogradu 2015. godine, photo Danijela Radojković
Moram da zahvalim dragoj Danieli na fotografiji setliste, inače bi ste ostali uskraćeni za istu. To je to! I bi Negative Approach! Opasna četvorka (bradati, ćelavi, bubnjar i šizofreni John) je održala veliku lekciju kako se to radi! Brzo, glasno i efikasno! Uputili su nas ka štandu sa majicama i izveli tutanj sa bine. Sveukupno sat vremena, te se sve završilo oko 11 sati, na sreću po nas radni narod. I odista, vredelo je doći. A Brannon-ov vrišteći vokal će mi definitivno još neko vreme odzvanjati u glavi!
Piše Boba Ranđelović
