NE OBLIVISCARIS
„Urn“
Extreme Progressive Metal
(Season of Mist, 2017)
Transcedentalno remek-delo u kome su tehničke mogućnosti i samo pisanje pesama preskočili bar dve lestvice u odnosu na svoje prethodnike.
Bez obzira na to da li im je to bila namera ili ne, ali od impresivnog sirovog debija „Portal of I“ do naslednika „Citadel“, NE OBLIVISCARIS su promenili pravila igre u progresivnoj muzici. Dinamična dualnost između eksplozivnog black i death metala i mekšeg, klasičnog uticaja sa progresivnim tendencijama smestila ih je u samu elitu ekstremne muzike za kratko vreme. Ako ne i na sam vrh. Možda nećete uvek znati šta se tačno dešava dok vas bombarduju sa svih strana ali definitivno ćete osetiti da su najbolji u tome. Pomeranje granica na maestralan način izdvaja ovu petorku od svega što metal scena danas ima da ponudi.
A onda na scenu stupa „Urn“. Iščekivanja su bila velika budući da sa svakim narednim izdanjem bend podiže lestvicu sve više. Ne brinite, i ovaj put su uspeli. „Portal of I“ je bio novina, nešto nesvakidašnje i nemoguće je odoleti njegovoj ogoljenosti i sirovosti. „Citadel“ je već bio mnogo više ispoliran sa većim naglaskom na kontrast koji u njihovoj muzici vlada. U poređenju sa njima, „Urn“ je, iako pristupačniji prosečnom slušaocu, pod čim podrazumevam nekog ko se sa ovim bendom susreće po prvi put, transcedentalno remek-delo u kome su tehničke mogućnosti i samo pisanje pesama preskočili bar dve lestvice u odnosu na svoje prethodnike. Akustične gitare i violine, grubi i čisti vokali stvaraju magične sonične pejzaže koji uvlače u svet fantazije i bajki pričajući priču o borbi svetla i mraka. Svetlo pobeđuje.
Tehničke mogućnosti i fenomenalan način pisanja pesama pokazani su već u uvodnoj numeri „Libera“, dvodelnoj pesmi koja na fantastičan način prikazuje ono što NeO najbolje rade. Xen-ovi i Tim-ovi vokali u dinamičnoj, večitoj borbi između svetla i tame, dobra i zla, ljubavi i mržnje, spajaju se u jedinstveni svet suprotstavljenih emocija koje ne ostavljaju ravnodušnim. Vodeći singl „Intra Venus“ je najbliža klasičnijem pristupu pisanja, sa zaraznim, čistim, pevljivim refrenom koji nećete moći da izbacite iz glave. Jedinstveni, proganjajući violinski soloi koji prodiru u samu dušu najistaknutiji su na pesmi „Eyrie“. Armosferično putovanje samo za sebe, „Eyrie“ predstavlja jedan od najboljih radova benda, kako kolektivno, tako i individualno. Ni brutalni momenat nije izostao. Vladavina kreativnog haosa, epska četrnaestominutna završnica „Urn“ zadaje poslednji udarac.
Turbulentno putovanje od samih početaka pa do nedavnih poteškoća i promene u postavi, surovost muzičke industrije i konstantna borba za održanjem učinili su NeO samo još jačim, moćnijim i sigurnijim u sebe i ono što rade. Jedan od najkreativnijih bendova današnjice koji nam je nesebično otvorio vrata do sada neviđenog sveta, o kome će tek da se piše i priča.
Piše Jadranka Balaš
Lista pesama:
01. Libera (Part I) – Saturnine Spheres
02. Libera (Part II) – Ascent of Burning Moths
03. Intra Venus
04. Eyrie
05. Urn (Part I) – And Within The Void We Are Breathless
06. Urn (Part II) – As Embers Dance In Our Eyes
Transcedentalno remek-delo u kome su tehničke mogućnosti i samo pisanje pesama preskočili bar dve lestvice u odnosu na svoje prethodnike.