INTERVJUI IZDVAJAMO

Nat Birchall o albumu „African Shores“ (Vin Gordon) – „Ništa vredno činjenja nije lako“

Written by Nenad Pekez

Iako je izašao tek pre par nedelja, album „African Shores“ legendarnog jamajkanskog tromboniste Vina Gordona već se smatra potencijalnim ruts rege albumom godine. Melodije, produkcija i predivan zvuk trombona vraćaju nas zvuku Kingstona 70-ih, ali na svoj jedinstven način, drugačiji od svega što smo do sada čuli. Tu su još dve glavne figure pored samog Vina koje su bile zadužene za zvuk albuma, a to su Al Breadwinner, producent koji radi sa starom analognom opremom i pravi produkcije u stilu Li Skreč Perija i Nat Birchall, cenjeni britanski džez saksofonista koji se smatra jednim od najskrivenijih britanskih džez dragulja koji gaji podjednako ogromnu ljubav prema ruts rege muzici. Sam Nat nam je otkrio insajderske informacije o kreiranju albuma „African Shores“, podelivši i svoje utiske o radu sa Vinom Gordonom i stvaranju zvuka ove lepršave rege ploče.


Kada i kako se pojavila ideja o albumu „African Shores“?
Nat: Nakon uspeha albuma „Sounds Almighty“ organizovali smo još jednu sesiju sa Vinom (Vin Gordon) i Dejvidom (David Fullwood), trubačem, kako bismo snimili nastavak albuma. Dok smo Al Breadwinner i ja sklapali matrice zajedno i smišljali duvačke linije, palo nam je na pamet kako je Vin zapravo objavio jako mali broj albuma pod svojim imenom. I gotovo svi ti albumi su sadržali samo drugačije verzije starih hitova iz starih dana. Pomislio sam kako bi Vin zaista morao izbaciti album i da to treba da bude originalna muzika, tako da sam mu to predložio i on je prihvatio da to napravimo. Nekoliko dana kasnije je rekao da bi želeo da album bude urađen u stilu stare škole, taman dok je komponovao linije duvačkih instrumenata u studiju i nakon što je ukratko čuo već sklopljene ritmove. Ja sam već ranije napisao duvačke linije za te ritmove, ali smo odlučili da pustimo Vina da čuje ritmove prvo i osmisli svoje melodije i onda bismo mi nasnimili na iste ritmove moje već unapred komponovane melodije. Tako se to odigralo i bilo je neverovatno čuti kako Vin izbacuje sve te odlične melodije na licu mesta nakon što je čuo ritmove, po prvi put, tek možda pola minute. Ima toliko muzike u sebi, dovoljno da mi je postalo jasno da ovaj album mora biti objavljen kako bi ljudi mogli u potpunosti da ga čuju.

Vin Gordon.

Možeš li nam reći nešto o tome kako je to sarađivati sa legendarnim Vinom Gordonom?
Nat:
Raditi sa Vinom je blagoslov, biti pored njega dok svira je neverovatno. Upoznat sam sa njegovim zvukom već toliko godina i biti u istoj sobi s njim dok svira je magično. Svira bez ikakvog uprezanja, muzika samo teče iz njega i zvuči veličanstveno. Veoma je lako raditi s njim, nema stresa niti bilo kakvih poteškoća, samo čiste vibracije. Voli muziku i voli da svira. Voli ritmove koje sklapamo i naravno da to što svira zvuči savršeno svaki put. Često sugeriše sa raznim sviračkim elementima koji se mogu dodati muzici, tako da je veoma inspirišuće praviti muziku s njim.

Koje su potencijalne mane i prednosti rada sa analognom opremom iz starih dana koje Al Breadwinner koristi?
Nat: Jedina prava mana je to što je oprema stara i ponekad se kvari! Ali analogna oprema ima zvuk koji volimo i želimo da koristimo. Problemi s popravkama opreme koji se javljaju s vremena na vreme jesu iritirajući, ali je sve to vredno zvuka koji želimo da proizvedemo. Ništa vredno činjenja nije lako. Digitalna oprema jednostavno nema toplinu zvuka ili pak samo ne daje sveukupni zvuk koji daje analogna. Nekada snimimo određene dub deonice na računaru jednostavno jer smo limitirani s trakama za snimanje i spajanje deonica samo pravi dodatne probleme sa trakama. Ali svi delovi pesama na kraju budu zajedno umiksani na traci i sveukupno miksanje se obavlja uživo i analogno, tako da je digitalni aspekt zanemarljiv.

Koji su glavni aspekti tog zvuka Kingstona iz 70-ih godina kojima se izvođači i fanovi stalno vraćaju i u kojima pronalaze inspiraciju?
Nat: Za mene, zvuk koji su veliki umetnici, producenti i inženjeri stvarali na Jamajci sredinom 70-ih predstavlja vrhunac umetništva. Ruts izvođači su cvetali, ljudi kao Yabby You i Augustus Pablo, na primer, su bili na vrhuncu kreativnosti. Tehnike snimanja i miksanja su takođe razvijene na visokom nivou, studio Kinga Tabija (King Tubby) je bio izuzetno inovativan i kada su ljudi kao Yabby You ili Glen Brown ili Pablo miksali svoju muziku kod Tabija to je bilo kao da dodajete šlag na tortu. Li Peri (Lee Perry) je takođe bio na svom vrhuncu u periodu 1975-77 i sve ove stvari zajedno su stvorile to „Zlatno doba“ ruts muzike. Mislim da je zvuk tog perioda na kraju puno uticao na mejnstrim muziku kao što su Hip Hop i Drum & Bass i tako je taj zvuk i dalje aktuelan na razne načine.

Vin (s leva), Nat i David u studiju.

Ako postoji jedan klasičan album, studio i producent kojem „African Shores“ najviše sliči, koji bi to bio?
Nat: Nisam siguran da zaista postoji odgovor na to. Iako ritmovi i melodije dolaze iz tog stila 70-ih, mislim da ne postoji niti jedan album ili producent koji su nešto slično snimili. Obojica, Al i ja znamo i razumemo različite tehnike sviranja i miksanja (Al više od mene!) i Al posebno zna sve individualne muzičare i inženjerske stilove sa te tehničke strae. Ali zato što pravimo originalno muziku i ne pokušavamo ništa zapravo da kopiramo, sve izlazi na način na koji izlazi. Nekada možda kažemo da „ovaj zvuk podseća na Wailers ritam“ ili da „ovaj zvuk vuče na Freedom Sounds„, ali svi ti uticaju su u nama i svi ponekad izlaze iz različitih uglova.

Vin Gordon (levo) i Nat Birchall.

Mnogi ruts rege fanovi su prozvali „African Shores“ krucijalnim rege albumom. Da li misliš da ovo izdanje ima dovoljno potencijala da jednog dana dostigne nivo klasičnog rege albuma?
Nat: Ne bih to znao zaista, samo će vreme pokazati! Verujem da je Vin opravdao očekivanja i smislio neke od klasičnih melodija na licu mesta u studiju. Takođe, Al i ja smo vredno radili da bismo sklopili dobre ritmove i Al je odradio fantastično miksanje. Ali to je sve što mi možemo, da damo sve od sebe i ostalo je na slušaocima.

Ako pričamo o modernim žanrovima, da li bi se ovaj album mogao smatrati rege-džez izdanjem?
Nat: Neki ljudi bi ga tako nazvali, jer često se rege duvački instrumentali svode pod „jamajkanski džez“, tako da bi se moglo tako gledati na to. Za mene je ovo ruts rege album sa puno duvačkih linija i solaža. Kada bih odlučio da pravim rege-džez album, zvučao bi malo drugačije, sa različitim ritmičkim aranžmanima na primer.

Kako su mejnstrim mediji prihvatili album?
Nat: Još uvek je rano za reći, album je objavljen tek pre par nedelja, još to nije dovoljno vremena da bude zaista primećen. Dobili smo prostora na BBC 6 radiju i od Žila Petersona (Gilles Peterson) i Davida Rodigana.

Al Breadwinner za miksetom.

Da li misliš da generalno ova vrsta muzike može doći do šire publike osim tvrdokornih rege fanova?
Nat: Uvek postoji potencijal da dobra muzika dopre do širih masa. Ali nije baš tako često da takva muzika dobija šanse da se može čuti u tim širim krugovima. To je beskonačni problem na koji nailazi takozvana „manjinska“ muzika. Ta muzika jednostavno ne dobija šansu da bude poslušana i većina ljudi je nije uopšte svesna. Primetio sam da ljudi koji slušaju, kao moje komšije na primer, a nisu „tvrdokorni rege fanovi“, uvek vole tu muziku kad je čuju. Ova muzika ne dobija pravu podršku mejnstrim medija, to je oduvek problem.

Da li postoji ikakva šansa da vas vidimo na bini sa kompletnim bendom kako svirate ovaj i druge albume koje ste snimili zajedno?
Nat: Ne, nažalost ne. Najviše zato što sam poprilično strog u vezi sa muzikom i uvek želim da zvuči što je moguće bolje. Postoji puno lokalnih muzičara koji sviraju rege jako dobro naravno, ali ne bi mi bilo zanimljivo da sviram ovaj album, ili „Sounds Almighty“, sa bilo kim drugom osim Alom Bredvinerom. Al je veoma umešan u sviranju jamajkanskih ritmova i može da ih svira ubedljivo, tako da kada pravimo ritmove, prvo snimimo bas i bubnjeve zajedno, onda nasnimavamo jedan po jedan instrument ili čak dva po dva! Na ovaj način dobijamo najbolji zvuk i najbolje matrice. Ne želim da provedem puno vremena tražeći druge muzičare i organizujuće audicije, potom uvežbavajući i pokušavajući da dobijem svirke. To je jako puno posla i jednostavno nemam toliko vremena, da budem iskren.

Kakvi su planovi za budućnost? Možemo li da očekujemo još sličnih albuma od Vina, Ala i tebe?
Nat: Imamo još mnogo spremljene muzike. Tu je nastavak albuma „Sounds Almighty“, na kom Vin i Dejvid Fulvud opet sviraju, koji je već izmiksan i spreman za objavu. Na njemu se nalazi većina istih ritmova kao i na „African Shores“, ali sa mojim melodijama umesto Vinovih. Takođe smo napravili još jednu sesiju skoro sa Vinom i Davidom, tako da ima još puno muzike koja samo čeka da bude objavljena u nekoj formi. Ali isto tako planiramo čisto dab album koji će možda biti prvi naredni album koji ćemo izbaciti. Kada se period sa odmorima završi, vratićemo se poslu i odlučiti šta da izbacimo sledeće.

P.S. Nat je prethodne nedelje objavio gostujući miks svojih omiljenih ruts rege instrumentala za lokalnu (srpsku) radio emisiju „Reggae Fever“:

O autoru

Nenad Pekez

Journalist

Contact
nenad@hardwiredmagazine.com