GODIŠNJE LISTE

Najbolje u 2017. godini: Teodor Tozza Radović, novinar

najbolje-2017-teodor-radovic
Written by Teodor Radović

 najbolje-2017-teodor-radovic-clanak

10-najboljih-stranih-albuma-2017-hardiwred

1. ULVER – „The Assassination of Julius Caesar“ (House of Mythology)
Ovaj album  je kao moje krojeno odelo za venčanje – svaki deo je pažljivo skrojen i izgleda fantastično  sa čim  god da se kombinuje  ali je najbolje kad se nosi  tj u ovom slučaju  sluša – u kompletu. Kratko rečeno, „Assassination of  Julius Caesar“  je nešto  najbolje  što sam čuo ne samo 2017. nego i duže.

2. TRUE MOON – „True  Moon“ (Lovely Records)
Reinkarnacija  Iana Curtisa je žensko u ovom životu, rođena  u Švedskoj  i odaziva se na ime Karolina Engdahl. Očigledno, za fanove Joy Division i sličnih  bendova. Najbolji debi album  ove godine, koji je definitivno zaslužio četiri zvezdice Hardwired Magazina .

3. THIEVERY CORPORATION – „The Temple of I  & I“ (ESL music  records)
Najbolje obučen rege / latino  duo se vratio  na scenu  sa najboljim  albumom još  od The Richest Man in Babylon.

4. LIAM GALLAGHER – „As You Were“ (Warner Bros)
Bad boy brit popa  zvuči  najsvežije  u poslednjih 20 godina, tačnije  od „Be Here Now“ albuma  iz 1997. Mnoge iritira  njegov  vokal , ali po mom mišljenju on savršeno  ide uz ovakav zvuk. Oh, a kolekcija  Pretty  Green za ovu godinu  je takođe fantastična, pogotovo  ova fishtail  parka je postala  moja tiha patnja …Ili što  bi sam Liam rekao: „Slap back. Ya know what I  mean; Fat cats in my Pretty Green, I just want you to know – it’s  my time…“

5. GARY NUMAN – „Savage: Songs From a Broken World“ (BMG Music Label)
Ćaća Industriala sa svojim dvadeset prvim albumom  nam isporučuje  savršen  saundtrek za post apokalipsu. Ako neko slučajno od vas ima email od Džordža Milera, tvorca Mad Max filmova, pošaljite mu link sa youtube od ovog albuma, za svaki slučaj ako se odluči da snimi još Mad Max filmova. Barem o soundtracku neće morati mnogo da se razmišlja.

6. PAUL WELLER – „A Kind of Revolution“ (Parlophone)
Ova godina je bila toliko neočekivano dobra kad su albumi  u pitanju, pa je ovakav masterpiece završio na šestom mestu. Zato mi se povraća kad čujem kako Srbi kukaju  da ništa više ne valja, pa ni muzika, kao da je Vučić preuzeo svetsku muzičku industriju  u najmanju ruku. Elem, ovaj pedeset devetogodišnji Modfather je ponovo dokazao da je sve ono što onaj kvazi šmeker Sting od početka svoje karijere pokušava da bude, ali ga Weller uvek uredno šije.

7. BJORK – „Utopia“ (One Little Indian)
Kad ukucate „Bjork similar  artists“ na lastfm, dobijete svašta nešto – Fiona Apple, M.I.A, Kelela…čak  i Kate Bush?! Treba napisati peticiju da ta similar artist stranica na lastfm ostane prazna kad je u pitanju Bjork ili makar da je ispune sa kompozitorima klasične muzike, jer ona je upravo to, shodno epohi u kojoj živi. „Utopia“  je samo to još jednom dokazala. Za vas kojima se „Utopia“ ne sviđa, žalim slučaj. Kako kažu, ukusi su različiti. Moj je, na primer – bolji. Makar kad je o Bjork reč.

8. SLEAFORD MODS – „English Tapas“ (Rough Trade Records)
The Streets meets The Exploited. Dovoljno? Pumpaj Pumpaj Pumpaj. Da se Emma Goldman ponovo rodi, njen najpoznatiji citat bio bi neznatno izmenjen: „Ako ne mogu plesati uz English  Tapas, onda ne želim biti deo vaše  revolucije“.

9. ALICE GLASS – „Alice Glass“ (Loma Vista)
Tehnički ovo nije album nego EP ali ako narodnjaci mogu da zovu albumima skup od 8 pesama u sveukupnom trajanju bod cirka 27 min, onda j ovaj EP od 6 pesama može da prođe na listu albuma. Razumem Crystal Castles fanove koji su u fazonu „izdala si hard core“ ali meni je ova smirenija Alice, na tragu The Knife pa čak i Ladytron- jako dobra. Preporučujem.

10. GENE LOVES JEZBEL – „Dance Underwater“ (Westworld Recordings/Plastichead)
Priznajem, postoji sigurno makar pet albuma koji bi pre zaslužili mesto na ovoj listi makar i na desetoj poziciji. Ovaj povratnički album benda čiji  žanr u nedostatku bilo kakve bolje definicije  možemo nazvati goth pop, nije spektakularan ni u kom smislu… ali prikrao se iz zasede na ovu listu upravo zahvaljujući  svojoj  jednostavnosti i nenametljivosti. Sam sam sebe iznenadio kad sam mozda pre mesec dana pomislio koliko mnogo ja slušam ovaj album. Svaki put kad mi mozak blokira ujutro i ne znam šta da pustim (a meni je prvi  jutarnji album bukvalno kao nekom kafa, ne šalim  se i ne preuveličavam), „Dance  Underwater “ je bio logičan izbor. Sjajan nenametljiv album, kako već  rekoh… ili rečnikom Jelene Karleuše: Tihi Ubica.

 

5-najboljih-regionalnih-albuma-2017-hardiwred

1. MORA – „Neuma“ (Tribal Rajber Label)
Do neba sam zahvalan koleginici  Jadranki Balaš na preporuci. Kad bih sastavljao listu najboljih albuma ove godine zajedno domaći i strani na jednu listu, ovo bi verovatno bilo odmah iza albuma benda Ulver.

2. DAMIR AVDIĆ – „Amerika“ (Samostalno)
Ovaj genije jednostavnosti na svakom albumu prevazilazi sebe. Stilski je kao Motorhead: uvek isti, a uvek drugačiji… a istovremeno uvek dobar. To je retka osobina.

3. NEŽNI DALIBOR – „U Slojevima“ (Odličan Hrčak)
Da mi je neko rekao da ću jednog dana imati Nežni Dalibor na top listi albuma… pa recimo da bih u istu rečenicu smestio bejzbolku, zube, martinke i krv… Ali evo i to je vreme došlo. Šalu na stranu, dok mi je prvi  album bio malo, kako da kažem, unjkav, sa svakim sledećim su bili sve bolji i bolji. Izbegavam ižvakane fraze, ali realno sa ovim albumom su stvarno našli svoj zvuk.

4. MAYALES – „Simbol za Sunce“ (Aquarius Records)
U nekoj mojoj idealističkoj i utopističkoj verziji Balkana, bilo bi mesta i za pop muziku. Pod uslovom da svi bendovi rade pop kvalitetno kao Mayales s ovim albumom.
P.S. Ne dajte da vas odrednica „pop“ zavara.

5. NIKOLA VRANJKOVIĆ – „Veronautika“ (Multimedia Music)
Da ne grešim dušu, ovaj album je trebao da bude broj 2 na ovoj listi, ali sam negde nabasao  na komentar  da je na svom koncertu  u decembru  u Domu  Omladine  ironično prokomentarisao „a šta, kao, bio je penal“. Kao neko ko je bukvalno kao uslov na svom poslu postavio da može da gleda Partizanove utakmice na kompu ako se odigravaju u toku mog radnog vremena – ovaj komentar  je bio dovoljan da Nikolin album sklizne  na peto mesto. Ipak, van navijačke priče, ovaj album  je odličan i morao je da bude u top 5. Šteta  što  nije broj 2. Nikola, drugi  put se ugrizi za jezik.

 
5-najboljih-koncerata-2017-hardiwred
 
1. Mother’s Finest @ Riverbend Festival Chattanooga
Svako malo, jedna strašna zver pod imenom „muzičko neznanje“ izađe iz svoje tajne pećine i ugrize moj ego. To je bio slučaj i pre par godina kad je Kojot ugušio feedove svojih Facebook prijatelja  sa besomučnim postavljanjem Mother’s Finest video klipova. Priznajem, do tad nisam ni čuo za ovaj bend koji je definitivno uticao na mnoge grupe koje su došle nakon njih. Danas miks različitih  žanrova nije ništa posebno, ali je u vreme Mother’s Finest, to bio hrabar korak. Fuzija funka, (proto)metala i bluza. Uživo imaju još bolju, divlju energiju, iako je Joyce Kennedy ove godine napunila 69.
 
 
2. George Thorogood @ Riverbend Chattanooga
Kakav je boogie ringišpil ovaj deda priredio, ostavio me s otvorenom vilicom! Nije to samo svirka. Kad čovek svira 40 i kusur godina, znaš da ne može da zvuči loše, makar zbog renomea… ali zvukkkkkk, majko moja. Thorogood stvarno ima toliko jedinstven zvuk da ako bih pravio analogiju da domaćim izvođačima, onda bih spomenuo Antona. Divno iskustvo, pogotovo što  Thorogood nije neko koga bih gledao na solo koncertu nego sam ga samo ukačio na festivalu.
 
3. Gary Numan @ Masquerade klub, Atlanta
Godina mučim muku da sinusima. Probao sam sve živo. Tablete, pomade, neke aparate sa ubrizgavanjem slane vode, išao kod rumunske ciganke usred Amerike da mi skida čini  ako me iko prokleo sinusima… tek sam posle saznao da žena nije ni Rumunka, ni Ciganka nego treća generacija Čečena koja je zadržala malo tog akcenta… al’ bi kasno – mojih 99.99 dolara plus taksa je otišlo  u nepovrat. Elem, koncert ovog Industrial Ćaće mi je produvao sinuse toliko dobro da sam miran makar mesec dana. Hvala Gary. Ako mogu da naručim još jedan isti koncert sredinom januara, to bi bilo super. Hvala unapred.
 
4. Ritam Nereda @ Dom omladine, Beograd
Na ovom koncertu nisam bio fizički prisutan, ali kao da jesam, jer mnogo, mnogo, mnogo mojih prijatelja je bilo tu. Ispred bine, iza bine i na bini. Mogao sam da osetim tu energiju kroz njihove  različite priče, fotke i video klipove. Ne verujete? Želim da se i vama to isto jednog dana desi…
 
5. Rebelution @ Tabernacle, Atlanta
Nisam toliki fan ovog benda, ali uživo njihov rege zvuči mnogo masnije uz dub delove. Dovoljno da uđu na ovu listu i više nego dovoljno da poželim da ih gledam ponovo.
 
najvece-razocarenje-u-2017-godini-hardwired
 
 
Nakon 7 godina od još jednog lošeg albuma nekadašnjeg cara (ne računam album obrada  iz 2015), stigao nam je povratnički ili bolje reći – povraćački novi album koji je uspeo u nečemu što je bilo skoro nezamislivo – da bude lošiji od prethodnog koji je opet bio lošiji od prethodnog… Danziže, upamti – gotivan si (bio) lik, ali nisi kao Sloter Nik. Koji je s godinama sve bolji, kao vino. Naprotiv, ovaj tvoj album ne bih preživeo ni sa apaurinom. Iz pijeteta prema onome koji je život udahnuo nekim pesmama koje su imale bitan uticaj na mene, ovde ću staviti tačku. Ionako sam ga dovoljno popljuvao u recenziji.

O autoru

Teodor Radović