Dobro veče i dobro nam došli dragi gledaoci. Stadion Hardwired Magazina je ispunjen do poslednjeg mesta. Stvoreni su svi uslovi za jedan pravi muzičko fudbalski spektakl iako nam hladno decembarsko vreme baš i ne ide na ruku. Današnja utakmica između najboljih svetskih muzičkih albuma ove godine na jednoj strani i lokalnog fudbalsko muzičkog kluba „Šund“ će se po prvi put organizovati na ovom mestu. Podsetimo, pređašnje utakmice su se igrale na stadionu Nocturne no od ove godine, ceo spektakl se preselio na lepši i noviji stadion.
Nije zgoreg i da podsetimo one kraj malih ekrana da je ova utakmica revijalnog tipa, ali nemojte da vas to zavara – domaći Šund igrači uvek u ovakvim prilikama daju sve od sebe pa nisu retki ni pogibeljni klizeći startovi što je dodatni razlog za oprez.
Da ispratimo i sastave timova. Za domaći „Šund“ je vladala ogromna konkurencija za mesto u timu pa njihovih prvih 11 i ne treba posebno predstavljati, dok se selektor svetskog muzičkofudbalskog tima Teodor Tozza Radović odlučio za sledeću postavu za koju bismo ukratko mogli reći da predstavlja spoj mladosti i iskustva. Da krenemo redom :
Na golu se nalazi povratnik medju stative Gene Loves Jezebel sa svojim novim albumom „Dance Underwater“. Ovo je njihov prvi album nakon nekoliko godina i prevazišao je očekivanja čak u najvernijih navijača iz goth pop navijačke grupe.
Odbrambeni bedem po zamisli ovog novinara /trenera čine tri iskusna štopera. Zli jezici bi možda rekli da je ovakva odbrana odavno odsvirala svoje ali albumi koje su nam ovi stari lisci prezentovali ove godine, navodi nas na suprotno mišljenje – da bez starca nema udarca.
Prvi u nizu štopera je Paul Weller kojem fanatično jezgro The Jam huliganske ekipe nikad neće moći da oprosti njegov raskid ugovora. Kako god, njegov stil igre možda postaje mirniji s godinama ali je definitivno da je ove godine uveo, da se tako izrazimo – „A Kind Of Revolution“ u svoj repertoar muzičko-fudbalskih veština.
Drugi po redu centralni štoper je Gary Numan, poznatiji još i kao Ćaća Industriala, koji evo 40 godina, kao i njegov saborac Weller, igra u raznim ligama, od elektronske preko synth pop do new vawe lige. Podsetimo da je Numan-ov Industrial stil često ne previše uspešno kopiran. Ove godine nas je obradovao svojim konceptualnim načinom igre kojim protivnika u ovoj viteškoj igri ostavlja bez daha pa nije ni čudo što je zaradio nadimak Savage. Potpisnik ovih redova je nedavno prisustvovao njegovom spektaklu u gradu Koka Kole u državi Georgia i imao priliku da se iz prve ruke uveri koliko je Ćaća Industriala u formi.
Treći i poslednji striktno odbrambeni igrač je nekoliko godina bio van muzičkog terena zbog problema prouzrokovanih alkoholom što se odrazilo i na njegov razvod braka, no Paul Gascoine brit popa je pronašao način da uz svega toga izađe još jači i da sa mesta levog štopera istisne rođenog brata sa svojim „As You Were“ driblingom. Pogađate naravno, reč je o Liam Galagher-u. Publika je pred zagrevanje bila skeptična kako će se ova duga pauza odraziti na njega ali ih je Liam ostavio bez teksta svojom veštinom koja je na momente podsetila na njegove najbolje partije koje je pružao u dresu FK Oasis pre dvadesetak godina.
Dva zadnja vezna u ovom timu su već spomenuti spoj mladosti i iskustva. True Moon kao debitant na ovoj svetkovini su ostavili prilično jak utisak svojim igrama u Joy Division ligi i za ovu priliku nam dolaze iz hladne Švedske da pokažu kako vrela krv i u poslovično hladnim Skandinavcima može da iznedri ovakav talenat čak i kad je severno evropski duh autentičan a ne uvezen sa Balkana kao recimo Zlatan Ibrahimović.
Toliko o mladosti i debitantu u veznom redu. Na mestu drugog defanzivnog veznog se nalazi iskusna Bjork koja nam takođe dolaze sa hladnog evropskog severa. Njen stil igre sa svakim novim albumom ne ostavlja prostora za mediokritete i ravnodušnost. Podjednako obožavana i omržena među različitim navijačkim grupama. Bjork nas ni ovog puta nije razočarala. U skladu sa njenom „očekujte neočekivano“ formom, njen album „Utopia“ je izazvao lavinu oprečnih komentara i recenzija, a selektoru se očigledno dopao pa je odlučio da je uvrsti u startnih jedanaest. Zasluženo, rekli bismo.
Ne desnom krilu se nalazi Sleaford Mods sa svojim novim albumom „English Tapas“. Površinom poznavaocu ove plemenite igre, stil Sleaford Mods može na momente izgledati tj zvučati čudno čak i nesuvislo, ali uveravamo vas da je ovaj duet pravi izbor za poziciju koja podrazumeva mnogo trčanja i fizičke napore.
Levo krilo na iznenađenje mnogih je rezervisano za Clan of Xymox koji nam dolaze iz iste Industrial /goth pop / electronic lige kao i štoper Numan. Neki će reći da je selektor njih izabrao na osnovu ličnog afiniteta, ipak gledajući tako, to se može reći za sve igrače u ovoj postavi. Na nama je da se nadamo da će i desno krilo biti jednako ubojito kao i levo. Njihov povratak na muzičku mapu sa albumom „Days of Black“ je predstavljao fino osveženje pa nam ostaje da vidimo kako će se snaći u ovoj taktičkoj zamisli selektora.
Peti u veznom redu, takozvana desetka, motor i duša ove ekipe. Kreativac i kapiten tima od čijeg se završnog pasa mnogo očekuje. Sigurno najbolji igrač ove godine, koji nam opet dolazi iz Skandinavije, preciznije – Norveške. Neko na čiju smo svestranost i strahoviti potencijal već odavno navikli, ove godine je nadmašio sam sebe sa albumom „Assassination of Julius Caesar“. Svi već dobro znate, reč je o bendu Ulver.
U špicu napada još jedno iznenađenje – mlada ali već iskusna Alice Glass kojoj su svi nakon odlaska iz Crystal Castles tima prognozirali strmoglavi pad u electro clash ligi, no njeni debi album tj EP od 6 pesama je očigledno ostavio snažan utisak na selektora pa je umesto mentora i idola mlađane Alice, oličene u liku i delu Fever Ray (ex the Knife) odlučio da upravo gospođici Glass ponudi mesto u samom vrhu napada, mada moramo da konstatujemo da ne bi bilo nezasluženo ni da je Fever zauzela to mesto s obzirom na njen album „Plunge“ iz oktobra.
I na kraju, spektakularni povratak u samo srce napada ovog muzičko fudbalskog tima. Bend koji nam dolazi iz zemlje preko okeana i koji nas je oduševio svojim driblinzima i golovima iz The Richest Man in Babylon faze a koji je nakon toga uvek pružao iznad prosečne ali ne i virtuozne partije. Sada već svi znamo, reč je o Thievery Corporation čiji „Temple of I & I“ ove godine može definitivno da u zasenak baci čak i tu genijalnu Richest Man in Babylon sezonu.
Na klupi za rezerve, spomenućemo samo kratko, nalaze se dva proverena štopera Dimmu Borgir sa svojim Live albumom „Forces of the Northern Light“ kao i The National sa „Sleep Well Beast“. Rezervni vezni igrači su iskusni The Jesus and Mary Chain koji su ako ništa zbog veoma uspešnog kambeka u shoegaze ligu nakon 20 godina pauze bez izdato albuma – zaslužili svoje mesto na sedištima uz aut liniju. Uz njih šansu će sa klupe čekati takođe iskusni Steven Wilson, univerzalac iz nekadašnjeg Porcupine Tree tima kao i gOilman Cock Sparrer (bend insistira na akcentu gOiLman) koji u kakvoj god da su formi, uvek sa svakim novim albumom zaslužuju poziv makar na širi spisak, po rečima selektora.
Osim gore spomenutih, svoju će priliku da zaigraju na ovoj utakmici tražiti i povratnici u ovaj tim Paradise Lost kao i Protomartyr, malo poznati igrač rođen u braku Gang of Four i Public Image Ltd, a tu je i još jedan debitant iz Led Zeppelin lige, po imenu Greta van Fleet.
Grupa navijača pod imenom Thrashers je glasno negodovala zbog neuvrštavanja bilo kog iz njihove lige u idealni tim ove godine pa su zastave Annihilator, Warbringer i Havok iz protesta skinute sa tribine gde se nalaze najvernije thrash metal pristalice, dok je Depeche Mode grupa navijača iz samo njima znanog protesta zviždala prilikom izvođenja „Southern Gothic“ od benda Ulver, koji je kao hit godine izabran za zvaničnu himnu tima. Unapred se izvinjavam na cinizmu, ali zvižduci bi mogli biti opravdani samo od strane Ulver fanova jer su mišljenja čak i među njima podeljena koja pesma sa novog albuma bi trebala da bude ovogodišnja himna, jer su sve skoro pa podjednako zaslužile taj laskavi epitet. Unapred se izvinjavam na iznošenju sopstvenog stava, ali smatram da je svaka pesma sa Ulver albuma ove godine, dipešmodovskija od svake sa Depeche Mode ovogodišnjeg albuma, koji zapravo i nije loš ali ne zaslužuje poziv u ovaj tim.
Na kraju da konstatujemo da je prava šteta što u izabranom timu nije bilo mesta za desert Punk band iz Timbuktua pod nazivom Songhoy Blues koje je trenirao i na albumu gostovao Iggy Pop lično, kao i celtic Punk centarfora Flatfoot 56. Svojoj šansi su se verovatno nadali i Thundercat, Agent Bla, Frank Carter & the Rattlesnakes kao i London Grammar koji su vredno trenirali pod budnim okom Florence +the Machine. Nažalost, pravila su striktna i uz jedanaest na terenu, broj za rezerve je ograničen.
Dodajmo samo i to da će nastup ove selekcije iz specijalne Biggest Disappointment lože pratiti i nekadašnji član ovog tima Glen Danzig koji je dočekan salvom zvižduka, dok je ulazak na stadion zabranjen bendovima poput Weezer, Paramore i lažnoj Twin Peaks divi umetničkog imena Lana del Ray, kojoj su razočarani fanovi na kolima ispisali sprejom – Fool me once, shame on you. Fool me twice..wait, you can’t.
Što se tiče sastava domaćeg FK Šund….ma koga još briga za to. Forza Ulver!!!!
