1. TRIVIUM – „The Sin and the Sentence“ (Roadrunner Records)
Novi album benda Trivium je ubedljiv, na momente agresivan, na momente melodičan, ali pre svega perfektno spakovan u celinu koja ostavlja bez daha. Definitivno album o kom će se još puno pričati. Nije jedini takav ove godine, ali Trivium zvuči toliko sigurno i savršeno i zaslužuje ovo, prvo, mesto.
2. MASTODON – „Emperor of Sand“ (Reprise Records)
Od benda Mastodon se sad već ni ne očekuje ništa manje. Pozicionirali su se veoma visoko na metal sceni, i ona se više ne može zamisliti bez njih. Opravdali su sva očekivanja i ponovo izbacili energičan album sa dosta emotivnog naboja.
3. ULVER – „The Assassination of Julius Caesar“ (House Of Mythology)
Nisam neki ljubitelj elektronike, ali ovom albumu moram da odam poštovanje, ovo zaista zvuči fenomenalno. Mračna i smirujuća atmosfera koja guta sve pred sobom ni jednog momenta ne zvuči dosadno ili prenatrpano. Sve je skladno i bez ikakve greške.
4. NE OBLIVISCARIS – „Urn“ (Season of Mist)
Svaka numera na ovom albumu je prava, ozbiljna kompozicija. Ne Obliviscaris su napravili pravo progresivno čudovište koje se na momente pretvara u pitomo stvorenje, samo da bi se ta zver opet probudila još jača i razgoropađenija.
5. STONE SOUR – „Hydrograd“ (Roadrunner Records)
Kako napraviti album koji će biti dovoljno tvrd, ali da on bude i komercialno prihvatljiv? Pa evo, ovako. Album koji, siguran sam, nudi za svakoga po nešto. I nadam se da će konačno izumreti ljudi koji na Stone Sour gledaju kao na neki sporedni projekat koji nije vredan pažnje. Zaslužuje ovaj bend mnogo više poštovanja od toga, a ovim albumom su to još jednom dokazali.
6. ANATHEMA – „The Optimist“ (Kscope)
Još jedan progresivni gigant na listi, ali ovoga puta pre neki dobri džin nego čudovište. Album za neku noćnu atmosferu i otvoren put. Ili najjednostavnije rečeno mračno, setno i umirujuće. Prelepo.
7. GHOST ATLAS – „All is in Sync, and There’s Nothing Left to Sing About“ (samostalno)
Moram priznati da do skoro nisam čuo za Ghost Atlas, ali ovaj album je nešto zaista posebno i odmah su me kupili. Od žustrog početka, pa do laganog kraja, album polako menja svoje boje i nudi široku paletu kvalitetnih zvukova. Šteta što nije više ispraćen, ali to svakako ne umanjuje njegov kvalitet.
8. ROYAL BLOOD – „How Did We Get So Dark?“ (Warner Bros. Records)
Mnogi će verovatno reći da je ovaj album slabiji od prvog izdanja, ali i dalje to zvuči zadovoljavajuće dobro. Videćemo kako će se Royal Blood razvijati dalje, ali momci imaju talenta i potencijala, to ne treba sporiti.
9. SEETHER – „Poison the Parish“ (Canine Riot/Concord)
Možda ne njihovo najbolje izdanje, ali svakako vredno pažnje. Nastavili su da neguju svoj stil na najbolji mogući način. Nema tu puno egzibicija, sve je po ustaljenom šablonu, red žustrine i energije, pa red nešto mirnijih tonova, a sve to precizno odmereno.
10. AT THE DRIVE-IN – „in•ter a•li•a“ (Rise)
Znam, album koji verovatno ne zaslužuje da se nađe na ovoj listi. Ipak, At the Drive-in su odneli sve bodove za sentimentalnost i nostalgiju i morao sam da ih uvrstim, pa makar i na samom dnu. Kada se sve sagleda, nije to toliko loš album koliko ga je progutao uspeh svog prethodnika.
1. NIKOLA VRANJKOVIĆ – „Veronautika“ (Multimedia Records)
Čovek o kome ne treba previše trošiti reči. Još jedno izdanje koje potvrđuje koliki je poznavalac i muzike i lirike. Putovanje kakvo samo on može da priredi.
2. JUSTIN’S JOHNSON – „All In“ (Aquarius Records)
Ovaj album se dosta razlikuje od prvoplasiranog na ovoj listi, pre svega mislim na to da je muzika dosta veselija i živahnija. Ali ne dozvolite da vas to zavara. Justin’s Johnson se dotiče i ozbiljnijih tema, ali na njihov način. To je neki ska/swing način koji vam neće dozvoliti da mirno sedite i slušate ovaj sjajan album.
3. CRVI – „Piše nam se dobro“ (Više manje zauvijek/Gezellig Records)
Odličan debi album. Solidna doza ironije, nihilizma i distorzije. Jedva čekam da vidim kako će se bend dalje razvijati, jer ono što smo do sad imali priliku da čujemo zaista obećava.
4. POGONBGD – „Pogonophobia“ (Mašina23)
Bilo je par odličnih pank izdanja ove godine, ali Pogonophobia se izdvojila. Bend je izgradio svoj muzički stil, dodajući elemente bluza panku. I sve to zvuči poprilično zanimljivo i sveže. Album vas možda neće osvojiti na prvo slušanje, ali dajte mu šansu, zaista vredi.
5. NEŽNI DALIBOR – „U slojevima“ (Odličan Hrčak)
Teško je pričati o nekakvoj alternativnoj rok sceni na ovim prostorima, a da se ne spomene ovaj bend. Još jedan solidan album kojim potvrđuju zašto je to tako. Promene u radu, iako umerene, su primetne i na mestu.
1. ISKAZ @ SKC Fabrika
I dalje mi je teško da nađem prave reći kojima bih opisao količinu energije koja je te večeri protutnjala Fabrikom. Nešto što do tada zaista nisam iskusio. Od samog početka, od prve predgrupe, pa sve do kraja koncerta, teško da je iko stajao mirno i samo posmatrao. Kad se sve završilo, nisam bio u stanju da osetim umor i bol u nogama i vratu od… Od ne znam ni ja čega. Ludačka sreća bi bila preblag opis. Zaista mi je teško da to opišem, i hvala Iskazu na tome.
Iskaz, Ritam Nereda, Marčelo, Bvana, Mikri, Goblini i ostatak ekipe u Novom Sadu, 2017, fotograf Marko Ristić
2. NEPRIJATELJ PRELAZI ZEKU @ Shamrock
Neprijatelj prelazi zeku na domaćem terenu, u Novom Sadu. Mali prostor je dodatno doprineo vrhunskoj komunikaciji benda i publike i tih nešto više od sat vremena svi su uživali. Kada je najavljeno da se svirka približava kraju, publika je napravila takvu buku da je nadjačala ozvučenje. Koliko god se Zoki trudio da kaže nešto, apsoluno ništa se nije čulo od publike koja je podivljala. Mislim da to najbolje govori koliko su ljudi uživali. Zaista vrhunski pank nastup.
3. GUŽVA U 16-ERCU @ Shamrock
Slušao sam Gužvu u 16-ercu tri puta ove godine, ali prvi put je bio ubedljivo najbolji. Shamrock je bio pun, rasprodat. U početku, publika je bila stidljiva, ali kako je veče odmicalo, šutke su bile sve veće i sve jače. Dosta pozitivnih emocija, smeha, humora i nasmejanih i zadovoljnih lica. Onako kako samo Gužva u 16-ercu zna.
4. RITAM NEREDA @ Quarter
Rođendanski koncert pred domaćom publikom i to jednog od najvažnijih novosadskih bendova ne može da bude loš. Bilo je lepo čuti neke pesme koje se ređe izvode. Iskusno, po dobro razrađenom scenariju, zaista sve na mestu i kako treba.
5. REPETITOR @ Quarter
Veliki problem je bio odlučiti da li to veče otići na koncert Goblina u SKC Fabrika, ili preko puta u Quarter, na koncert Repetitora. Pošto ih do tada nisam čuo uživo, odlučio sam se za Repetitor. I nisam se pokajao. Ovaj trojac je još energičniji uživo nego na studijskim izdanjima. Zaista su predani i daju 100% sebe na bini, a publika to zna da ceni.
QUEENS OF THE STONE AGE – „Villains“ (Matador Records)
Zaista mi nije jasno šta je Josh pokušao da postigne sa ovim albumom. Pretpostavljam da je u pitanju neki pokušaj približavanja svog rada što široj publici. I nije to nikakav problem. Problem je što je to sve poprilično traljavo odrađeno. Zaista poštujem njihov rad i smatram da kada hoće, mogu da naprave dobru pesmu. Na ovom albumu valjda nisu hteli. Jednostavno album bez identiteta i suvi prosek, što je poprilično razočaravajuće od jednog benda kao što je Queens of the Stone Age.
