1. WINTERSUN- „The Forest Seasons“ (Nuclear Blast)
Ako su iščekivanja za prethodni album „Time I“ bila ogromna, šta onda reći za ovaj? Jari i ekipa su nas dugo držali u neizvesnosti i baš kada smo izgubili nadu da će izbaciti novi album, stiglo nam je iznenađenje. Ne treba mnogo komentarisati ovaj album. Dosta se razlikuje od svog prethodnika ali ni ovom albumu ne nedostaju melodične gitarske deonice koje krase ovaj bend.
2. ACCEPT – „The Rise of Chaos“ (Nuclear Blast)
Nemački metal veterani su nas ponovo počastili remek delom. Ne treba trošiti mnogo reči na ovaj bend, svi znamo ko su i koliko znače na svetskoj metal sceni. Hoffmann i ekipa nam pokazuju kako se to radi. Savršeni rifovi, vokalne deonice i solaže krase ovaj album. Melodično kao i uvek, pesme su pune energije i dovoljno je jedno preslušavanje ovog albuma da se shvati da ćemo još dugo godina moći da računamo na ove veterane.
3. KREATOR – „Gods of Violence“ (Nuclear Blast)
Kada su izbacili singl „Satan is Real“, nisam imala prevelika iščekivanja što se ovog albuma tiče. Međutim, knjizi ne treba suditi po koricama. Klasična nemačka škola, nije ni čudo što većina smatra da su upravo oni najveći evropski thrash bend. Mille i ostatak ekipe su se zaista potrudili da nam ponude, po meni, jedan od najboljih albuma Kreatora. Godinama već znalački mešaju brutalne i melodične rifove, sto, na kraju krajeva, za ovaj bend predstavlja dobitnu kombinaciju.
4. BATTLE BEAST – „Bringer of Pain“ (Nuclear Blast)
Možda i ne toliko dobar album kao njegov prethodnik „Unholy Savior“, ali svakako album koji vredi poslušati. Noora-ine fenomenalne vokalne sposobnosti su svakako u prvom planu kao i na prethodnom albumu, ali treba takođe spomenuti da su rifovi na ovom albumu takođe vrhunski. Jedina zamerka, po meni, jeste ta što su u ovaj album ubacivali dosta disco elemenata, što nije bio slučaj sa prethodnim albumima.
5. ICED EARTH – „Incorruptible“ (Century Media Records)
Melodične deonice i prepoznatljiv zvuk gitara, kao i vokala su svakako nešto što godinama krasi ovaj bend. Isto se može reći i za ovaj album. Daleko da je ovaj album među njihovim najboljim izdanjima, ali su svakako na dobrom putu da povrate staru slavu.
6. ARCH ENEMY – „Will to Power“ (Century Media Records)
Još jedan brutalan album Šveđana. Arch Enemy svakako ne treba posebno predstavljati, ovo je još jedan album koji ih je još više učvrstio u sam vrh svetske metal scene. Brutalno i fenomenalno od početka do kraja.
7. FIREWIND – „Immortals“ (Century Media Records)
Ekipa iz Grčke je odradila odličan posao sa ovim albumom. Pesme su pevljive i lako se pamte, sa dosta melodičnih i prebrutalnih rifova. Definitivno jedan od boljih power albuma iz 2017.
8. GRAVE DIGGER – „Healed by Metal“ (Napalm Records)
Grave Digger nas je počastio sa još jednim klasičnim heavy albumom. Ne treba mnogo reći trošiti na jedan od najpoznatijih old-school heavy bendova. Prepoznatljiv zvuk koji je jedinstven samo Nemcima. Da se razumemo, ovde nije reč o njihovom najboljem albumu, ali je ovo svakako album koji će se svideti ljubiteljima tradicionalnog heavy metala.
9. ANNIHILATOR – „For the Demented“ (Neverland Music)
Annihilator je jedan od onih bendova koji su imali česte uspone i padove. To se može reći i za par prethodnih albuma. Ono sto zaista krasi ovaj album jesu gitarske deonice koje su standardno upečatljive. Ovaj album je daleko od njihovih najboljih, ali je svakako jedan od onih albuma koje vredi pustiti s vremena na vreme.
10. ENSIFERUM – „Two Paths“ (Metal Blade Records)
Još jedan u nizu dobrih albuma ovih Finaca mada su imali i sjajnije trenutke. Da se razumemo, ovo nije „Iron“. I dalje se može čuti stari dobri Ensiferum, sa sjajnim melodičnim deonicama i epskim horovima. Ali to je svakako daleko od onoga sto se očekivalo.
1. JENNER – „To Live is to Suffer“ (Inferno Records)
Sjajan prvenac devojaka iz Beograda. Album obiluje sjajnim gitrarskim rifovima, solidnim bubnjevima, dobrim deonicama na basu, kao i old school vokalima. Od starta se može primetiti da su devojke tačno znale sta žele sa ovim albumom, a najbitnija stvar od svega jeste kvalitetna muzika. Vidi se da je dosta truda uloženo u ovaj album, a nama ostaje samo da očekujemo jos kvalitetnih izdanja ovih devojaka.
2. CLAYMOREAN – „Sounds from a Dying World“ (Stormspell Records)
Prava je retkost da bendovi sa naših prostora konstantno izbacuju dobre albume. To je svakako slučaj sa ekipom iz Lazarevca. Ako je prethodno izdanje „Unbroken“ bilo odlično, za ovo slobodno mozemo reći da je fenomenalno. Znate da je album više nego odličan onda kada se uz svaku pesmu barem jednom naježite. Ovo je zaista jedno od boljih izdanja sa naših prostora. A ekipi iz Lazarevca želimo da nas i u budućnosti čašćava sa ovako sjajnim izdanjima.
3. THE STONE – „Teatar apsurda“ (Mizantropeon Records)
The Stone je svakako jedan od naših najpoznatijih bendova u Evropi, a zbog čega je to tako dokazali su sa svojim 8. albumom. Surovo i sa stavom od početka do kraja. Još jedan sjajan album, a bendu želim da nastavi u ovakvom ritmu i u narednim godinama.
4. INFEST – „Addicted to Flesh“ (Defying Danger Records)
Još jedno sjajno izdanje ove death/thrash ekipe. Malo je bendova u zemlji kao sto je Infest. I sami znamo kakva je situacija na domacoj sceni, koliko je teško za nase bendove da redovno i često izbacuju albume i da imaju česte turneje. Infest je uspeo da nadje dobitnu kombinaciju i nije slučajno zbog čega su jedan od naših najaktivnijih bendova. Ovo je jedan od najboljih albuma koje je Infest do sada izbacio, a imajuci u vidu u kom smeru se kreće bend, čeka ih sjajna budućnost.
5. NÚMENOR – „Chronicles from the Realms Beyond“ (Stormspell Records)
Zaista odlično izdanje koje je, po meni, zaslužilo dosta bolju produkciju. Ovaj album će vas definitivno na kratko odvesti u svet fantastike. Ako je to bila ideja članova benda, onda su uspeli u tome. Malo je domaćih bendova čije pesme mogu imati takav uticaj na slušaoca. Meni je ovo definitivno najdraže izdanje sa domaće scene!
1. ACCEPT @ Belexpo Centar
Prvi koncert nemačkih veterana u našoj zemlji, mogu reći dugo iščekivan. Iako 40 minuta koliko su prašili na bini nije dovoljno da nam odsviraju sve svojehitove, znalački su iskoristili vreme koje su imali na raspolaganju. Jedina zamerka je po meni slaba komunikacija sa publikom i prebrzo prelaženje sa jedne pesme na drugu.
2. SABATON @ Belexpo Centar
Iako sam prvenstveno na ovaj koncert otišla zbog Accepta, a na Sabaton-u ostala po preporuci brata, mogu reći da bih zažalila da nisam ostala. Izvanredna atmosfera, fenomenalan scenski nastup, uvežbanost i interakcija sa publikom, ostavili su poseban utisak na mene. To najbolje opisuje atmosfera za vreme izvodjenja pesme „Last Dying Breath“, koju su posvetili braniocima Beograda.
3. ANTHRAX @ Arsenal Fest (Kragujevac)
Dugo iščekivani koncert, koji nije doneo mnogo toga zanimljivog, sem činjenice da je bend iz velike četvorke svirao u Srbiji posle duže vremena, pogotovo imajući u vidu da je koncert održan u Kragujevcu. Kao sto se i ocekivalo, bend je izasao na binu, krenuo sa prašenjem i kada je atmosfera dostigla vrhunac, usledio je tajac. Bend je poceo da svira pesme osrednjeg tempa i tako u značajnoj meri, moze se reći, smorio publiku. Do samog kraja, vraćajući se na stare hitove, uspeli su da povrate atmosferu.
4. LACUNA COIL @ Dom omladine Beograda
Nisam očekivala puno od ovog koncerta, s obzirom da bend nisam slusala ranije, medjutim bio je to jedan on onih koncerata kada se zapitate zbog čega ovaj bend niste slušali ranije. Bend je profesionalno odradio posao, podigao atmosferu do usijanja, ostavio publiku u pozitivnom raspoloženju. Treba naglasiti brutalan scenski nastup. Nadamo se da ćemo ih uskoro ponovo slušati uživo u Srbiji.
5. ŠKRTICE @ Dom omladine Beograda
Iako nisam fan ovog benda, kao ni blažeg zvuka, mogu reći da su momci napravili sjajnu atmosferu. U najboljem svetlu predstavili su svoj najnoviji album, i fanovima priredili zaista dobru svirku.
ATHEIST – „The Best of Atheist“ (Season of Mist)
S obzirom da su poslednji album „Jupiter“ izdali 2010. godine, očekivalo se da će uskoro izdati još jedan brutalan album. Medjutim, iako se na ovom Best of-u nalaze njihovi najveći hitovi, to nije ono što su fanovi očekivali. Umesto da su posle 8 godina objavili nešto konkretno sama kompilacija više deluje kao želja da se uzme novac od fanova, nego realna potreba za ovakvim tipom izdanja.
