1. MASTODON – „Emperor of Sand“ (Reprise Records)
Iako „Mastodonci“ nisu napravili revolucionarnu ploču ovog puta, njena muzička magija je i više nego dovoljna da je smesti među albume godine. Nisu učinili prevelik skok unapred u odnosu na prethodno izdanje, ali je čvrst i postojan korak u pravom smeru. Neka nam ova genijalna četvorka podari još mnoštvo svojih majstorija u narednim godinama!
2. BODY COUNT – „Bloodlust“ (Century Media Records)
Za svaku pohvalu je posvećenost, istrajnost i celokupan odnos ovog benda prema svojim stavovima, dok ih muzikom koju stvaraju unose svakom slušaocu direktno u facu. Muzika predstavlja brutalnu kombinaciju žanrova, a tekstovi prikazuju surovu realnost i borbu protiv zločina na rasnoj osnovi.
3. ROYAL THUNDER – „Wick“ (Spinefarm Records)
Ovi impresivni rokeri iz Atlante, koji kombinuju grunge zvuk sa progresivnim i psihodeličnim melodijama i jedinstvenim ženskim vokalima, već su se dokazali prethodnikom „Croocked Doors“, a sada su pokazali još više zrelosti i smelosti na novom albumu. Fantastičan bend.
4. MORS PRINCIPIUM EST – „Embers Of A Dying World“ (AFM Records)
Jedan od najboljih melodic death metal bendova poslednjih godina koji ponosno drži melodeath barjak visoko u vazduhu i odoleva svim preprekama na koje ovaj žanr nailazi u poslednjih desetak godina. Iako pomalo zaostaje za prethodnikom „Dawn of the 5th Era“, koji je u celosti fantastično osveženje melodeath scene, ovo je jedan čvrst, kvalitetan, zanimljiv i idejno konkretan album.
5. THE NATIONAL – „Sleep Well Beast“ (4AD)
Ne znam da li sam ikada dosad bio i trunku razočan u nešto što su oni stvorili. Ovo je bukvalno jedan od najkonstantnijih, najprepoznatljivijih i najsjajnijih indie rock bendova ikad, a na sedmom studijskom albumu donose toliko snažnu, mračnu i muževnu melanholiju u koju prosto ne možete da se ne zaljubite.
6. PALLBEARER – „Heartless“ (Profound Lore Records)
Što se američkih doom/progressive metalaca Pallbearer tiče, oni su već na prethodnom i fantastičnom albumu „Foundations of Burden“ pokazali da su jedan od onih bendova na koje će se i te kako obraćati pažnja u narednom periodu, dok su novim albumom otkrili svoju formulu genijalnosti – kako da u ljudima izazovete osećaj duboke tuge iz kojeg se nazire tanak, ali večan zračak nade.
7. NOEL GALLAGHER’S HIGH FLYING BIRDS – „Who Built The Moon“ (Sour Mash Records)
Neobično izdanje dežurnog mrguda britanske rock scene i nešto drugačije od dosadašnjeg zvuka na koji smo dosad navikli da čujemo od njega i njegovih fantastičnih „ptičica“. Ovaj čovek zna kako da napravi dobru pesmu i da je ukrasi jedinstvenim i osećajnim delovima koji vas osvajaju na prvu loptu. Ovo nije revolucionaran album koji pomera granice žanra, ali je svakako zanimljivo, lepršavo i neobično izdanje prepuno psihodeličnih momenata.
8. QUEENS OF THE STONE AGE – „Villains“ (Matador)
Niti jedan njihov album dosad nije izbacio groove u prvi plan kao što je to slučaj sa „Villains“, što zaista donosi dašak iznenađenja u njihovoj muzici. Ovog puta su se više okrenuli plesnom i zabavnom delu svog vrckavog karaktera, dok su malo posustali u aspektu žestine, ali to mnogim fanovima nije zasmetalo, naprotiv. Uživali smo u genijalnosti poslednjeg albuma „… Like Clockwork“, dok smo sada malo i zaplesali.
9. CHELSEA WOLFE – „Hiss Spun“ (Sargent House)
Chelsea Wolfe nastavlja da raste i razvija se muzički u pravcu u kojem postiže da svoje oštro i avanturistički zanimljivo pisanje pesama dovodi do virtuoznog spoja beskrajne kreativnosti i emotivne čvrstine. Besprekorno umetničko delo, izazovan i duboko emotivan album.
10. GODSPEED YOU! BLACK EMPEROR – „Luciferian Towers“ (Constellation Records)
Savršeno harmoničan muzički haos kakav oni stvaraju dobro nam je poznat, pa je tako i na ovom đavolski dobrom izdanju. Maestralni, masivni i impresivni kao i uvek. Oduvaće vas kao uragan.
1. FACE OFF – „Massive“ (Arsafes Records)
Neverovatno moćna pojava na našoj sceni, ovaj bend bukvalno slama žanrovske granice svojim muziciranjem, a izdanje „Massive“ je samo potvrda njihove zrelosti. Kakvo osveženje, kakav predivan spoj ženskih vokala i žestokog zvuka, prosto neverovatno!
2. JONATHAN – „To Love…“ (Samostalno)
Ovaj album svojom mekom melodijom mazi naše osušene usne i ljubavnom tananošću klizi niz naše ušne kanale osvežavajući svaku nit našeg postojanja. Predivan bend i predivno umetničko izdanje.
3. NIKOLA VRANJKOVIĆ – „Veronautika“ (Multimedia Music)
Ovaj maratonski dug album vas posle čitava dva sata preslušavanja ostavlja na zaista jedinstvenom mestu oivičenom beskrajnim i sirovim emocijama. Bogatno, raznovrsno i emotivno duboko izdanje, definitivno jedan od najvećih dragulja na našoj sceni ove godine.
4. ORGANIZED CHAOS – „Divulgence“ (Samostalno)
Majstori progressive zvuka vraćaju se briljantnim delom koje uzburkava i najsitnije strasti našeg muzičkog bića. Uz nestvarne vokale i impresivno muziciranje, te nadrealne sklopove pesama – i dalje ostaju jedan od najboljih bendova na ovim prostorima.
5. BRIGAND – „Daleko je Vavilon“ (Black Planet Records)
Težak, žestok i glasan album veoma zanimljivog naziva. Velibor Nikolić i Brigand su jedan od onih bendova koji će verovatno zauvek trajati na našoj sceni, a što je još bolje – verovatno će i zauvek stvarati ovako dobre i ozbiljne albume. Od srca im to želim.
1. FOO FIGHTERS @ Budapest Arena
Kada doživite koncert koji vam je ostvarenje jednog od najvećih snova, zaista je nemoguće rečima da opišete tako nešto. Svrstao bih ga veoma blizu sna u kojem prisustvujem jednoj od najboljih utakmica Kobe-a Bryant-a. Prepuna arena u Budimpešti, neverovatna atmosfera i definitivno jedan od najboljih koncerata u mom životu.
2. ALCEST @ Dom omladine Beograda
Briljantan nastup predivnog francuskog shoegaze benda. Iako su glavne zvezde te večeri bili britanski genijalci Anathema – Alcest je na jedinstven, nenametljiv i mističan način ostao u mom srcu kao nešto prelepo te večeri.
3. WOVENHAND @ Firchie Think Tank Studio, Novi Sad
Prvi put sam, posle toliko godina slušanja i uživanja u njegovoj muzici, imao priliku da čujem uživo gospodina Edwards-a – i bilo je fantastično. Uklopljen u odličan ambijent Firchie Think Tank studija u Novom Sadu, Wovenhand su zvučali impresivno i šamanski zanosno.
4. THE KILLERS @ Exit festival, Novi Sad
Iako sam više ljubitelj muzike koju samostalno stvara Brandon Flowers, van matičnog benda, bilo je divno čuti ga i u ovoj, širim masama daleko popularnijoj varijanti. Zaista odličan nastup velikih The Killers-a i nešto što će se dugo pamtiti u Novom Sadu.
5. JONATHAN @ Exit festival, Novi Sad
Od samog početka pratim ovaj hrvatski bend i definitivno spadaju među najbolje pojave na ovim prostorima u poslednjih nekoliko godina. Prvi put sam imao priliku da ih čujem uživo i zvučali su magično. Genijalan koncert.
BLACKFIELD – Blackfield V (Kscope)
Teška srca pišem ove redove o razočarenju godine, jer mi je ovaj muzički projekat genijalnog Steven-a Wilson-a zaista duboko prirastao srcu. Svi albumi dosad su čista genijalnost i neke od njih ću zauvek iznova preslušavati i baš zbog toga je toliki teret pao na ovo poslednje izdanje koje bukvalno kao da nisu pravili isti muzičari – prazno, nemaštovito i puno lažnih emocija koje su na dosadašnjim albumima bile jezgro uspeha.
