Svako od nas, kad razmišlja o životu prvenstveno polazi od sebe, pod uslovom da ima sive ćelije, naravno. Međutim, ukoliko se to razmišljanje oduži, može biti da ćemo pojmiti i bliže i dalje okruženje, da ćemo prepoznati događaje i ljude koji su ostavili neizbrisiv trag na i u nama. Ožiljci. Oni svakako postaju sastavni deo nas, bili mi spremni na to ili ne. Ipak, deluje kao da retko pomislimo na bilo šta drugo osim na direktne događaje, na stvari koje su nam se direktno desile, ljude koji su neposrednim ponašanjem naneli štetu ili doneli korist našem biću, duhu, telu…
No, mene poslednjih dana proganja termin skraćenica. Akronim još više. Isprva deluje bezazleno. Sasvim. Toliko bezopasno da nam ne bi bio sumnjiv ni u romanima Agate Kristi. Naravno, naposletku bi bio glavni krivac. Frapantno.
Jeste. Skraćenice često koristimo. Često pogrešno. Navikli smo na njih. Toliko da ih ne konstatujemo. Da ne primećujemo koliko utiču na nas, na naše zdravlje, psihu, glas. ZPG. Zbilja, za mene ne postoji opasnija tvorevina, veće stecište zla. Oni dubljih džepova a plićih duša i slabog IQ-a ne pojme o tome, njima je dovoljan BMW. Ali čemu i kome smo prepušteni mi koji smo gladni znanja, koji težimo nekim uzvišenim ciljevima, idealima? Šta da radimo mi koji umesto brundanja GMC-a, RAM-a, BMW-a radije volimo da čujemo WASP, KISS, ACDC, QOTSA, APC, TOT, ATR, ČBS, COB, COC, ETOS, KMFDM, HOB, BLS, AFI, GNR note, rifove, urlike… Drugačiji smo. Prepušteni sebi.
Ni ne vidimo da nas uništavaju. Neprimetno nas glođu do kostiju. Malo po malo nam isisavaju energiju, dušu. Vade nam iznutrice za sopstvenu krvavu gozbu, kezeći se krvavih zubiju dok kidaju izmučeno nam meso. To je realan horor a ne SF. Ko to? Pre svih – Oni. Eto, izborna kampanja je počela žestoko, a da zapravo nikad nije ni prestala. PPV nije uspeo da se u potpunosti otrese devedesetih, mislio je da je dovoljno pozirati pred kamerama televizije, televizije za koju volim da kažem ona na kojoj imate pravo da vidite sve osim onoga što želite da vidite. RTS. Prevario se PPV. PSPPV. Internet zajednica je prepoznala zastareli trik, ta nagledali smo ih se baš dosta za sve ove godine. Moraju unaprediti produkciju. Ali bez obzira na to, nema nam spasa. Ne zbog toga što mislim da je PPV oličenje zla. Ne zbog što mislim da je PPV prikriveni fašista. PPVPF. Nego… Ah, znate i sami. Alternativa? Nažalost, ne ona gitarska…
DS, DSS, SPS, JS, PUPS, LDP, SDPS, SDA, DA, SRS, NOPO i ostalih 8.000.000 političkih akronima. Tja, opšte je poznato da imamo više partija nego stanovnika. To nam je politička elita, uz naravno nadaleko obožavani SNS. Jezivo, zar ne? Kako razmišljati o budućnosti? Nadati se? Ovde? Uz njih? Da, jezivo. Nekada je bar u terminološkom smislu bilo daleko jednostavnije. KPJ i to je to. Boli kičma, bole bubrezi, ali bar ne glava.
Sad će ispasti da podržavam veoma inteligentnu akciju tzv. (ili što bi debili napisali tkzv.) beogradske intelektualne elite. BIE. Beli listići. Ne. Naprotiv. Bolje ne izaći, ne ubaciti listić. Čista logika. Ako vam je nejasno zašto proverite IQ. Ipak, ovo nije jedan od onih dosadnih poziva „odlučite o svojoj budućnosti“ kojih ćemo se, hteli – ne hteli, naslušati u narednih mesec i kusur dana do izbora. MIKDDI. Ovo je samo moje razmišljanje koje je tu pred vama jer internet trpi sve. Bar do cenzure. Onda više ne trpi. I on ostaje polako bez strpljenja izgleda. Svako treba da bude slobodan. Slobodan da radi ono što želi, pod uslovom da ne ugrožava druge. Zapitajmo se, međutim. Da li se sa sigurnošću može reći da glasanje za nekoga / neglasanje ni za koga ne ugrožava druge? Ne može, naravno.
Da li ste se ikada zapitali zašto imamo ovoliko političkih stranaka, profesionalnih političara kojima je to jedino zanimanje? Čujem „jer u tome ima para, jer im je lakše da ukradu“. Netačno. Jer Srbi trpe sve. Nikada ne dižemo glas. STS. NNDG. Zaboravite na SSSS, to nikada nismo iskusili, niti ćemo. Takvi smo. Bliskija nam je SDSS od BO. STS i NNDG su akronimi duboko urezani u kolektivnu nam stvarnost. Može biti da još uvek mislimo da će nas UDBA, OZNA, BIA, CIA, KGB zgromiti ako se pobunimo. ACAB pišemo po zgradama, a uvek smo se bojali to da uzviknemo. Dok ne bude kasno. Onda lajemo. Ali ne grizemo. Prošao voz. Brze pruge Srbije. BPS.
EU, UN, SFRJ, SAD, SPC, JNA, VS. Akronimi koji su mnogima značili i znače sve. Ne shvatajući da sve te skraćenice zapravo skraćuju nešto daleko, daleko bitnije, realnije, valjanije. Naš život. Zato one meni ne znače ništa. Znači mi život moj. ZMŽM. Stariji se sigurno sećaju čuvenog Ace Poštara (ne, ne mislim na PPV-a koji isporučuje sve što poželite) i njegovog ŠBBKBB. Dosta je bilo tog suludog razmišljanja, koga očito nikako da se otresemo. Večito maštamo o boljim vremenima, ne shvatajući da tako nešto ne postoji u kolektivnom smislu.
Zato treba raditi na sebi. Unaprediti sebe. Obrazovati sebe. Učiniti nešto za sebe, bez očekivanja da će neko to uraditi umesto nas. Idemo slikovito. Npr. (debili – napr.) i kod nas obožavana serija GOT. Bliži se četvrti serijal, a mnogi knjigu ni takli nisu. Razlog: ne žele da znaju šta se desilo. Nema veze što čitanje oplemenjuje, nema veze što DŽRRM ima fantastičan stil pisanja, nema veze što će tako biti pametniji, obrazovaniji čak… Bolje je čekati nečiju interpretaciju nego doživeti originalno putovanje uz pomoć i naše imaginacije. Eto, to smo mi. Bezidejni i mali.
Zato ću se zatvoriti u četiri zida, odvrnuti recimo FNM i album KFAD…FFAL, a usput se posvetiti npr. Gradu u zrcalu Mirka Kovača. Baš zato što nas je strah da se pogledamo u ogledalo. PPV, SNS, DS, itd. – tim i takvima samo JBMTMTR. To i nije akronim što znači da ne skraćuje život!
