KOLUMNE

Na nož!: Sise i karlice

Written by Hardwired Crew

U prošlom broju, ova kolumna se dotakla „malog“ rata između „velikih“, dok oni „minorni“ doveka guraju neku svoju priču. S jedne strane, „bogate, velike, prkosne, profesionalne“ Radio-televizija Srbije (u daljem tekstu Provizija) i televizija Pink (u daljem tekstu Vizija) hvataju se za gušu one druge sve jače i jače, dok „minorni, jadni, otuđeni“ B92 (u daljem tekstu Boodva) i na primer Nocturne mlate svoju, neko punu – neko praznu, muzičku slamu.

Svojevrsni Čik Fajt između dveju „najgledanijih televizija na Balkanu“, Provizije i Vizije, postaje sve zanimljiviji. Za razliku od njihovog muzičkog programa koji je sve lošiji i jadniji, ili ga NEMA, bar imamo da vidimo pesničenja, čupanja kose, grebanja noktima, ugrize… Verujem da mnogi od vas znaju da pravi i najkvalitetniji Čik Fajt ne prolazi bez želea ili bar blata, pa će biti zaista zanimljivo videti ko izgleda lepše u kupaćem kostimu (tipujem na Mitrovića, ipak je mlađi i gejjastiji), ko se bolje snalazi u blatu (tu, već, na kladionicama vodi Tijanić, odlično se snalazi u svakom režimu), jer dovoljne količine želea za toliko veliku očajnost Provizije i Vizije – nema.

Najnoviji Čik Fajt, apsurda li, počeo je kad je običnom Čoveku bilo najteže – 3. novembra 2010. potreslo se tlo nadomak Kraljeva usled čega je dvoje ljudi izgubilo život a na hiljade njih ostalo bez krova nad glavom i, zamislite, umesto toga da Provizija i Vizija, budući da su najbolje, na sve moguće načine pomognu nesrećnim ljudima, odlučile su se za, je li, Čik Fajt. Vizija je, budući da su zaista jadna televizija, prosto pokrala video materijal iz Kraljeva od Provizije, koja ju je odmah povukla za kosu, verovatno vikajući Dec it bič!, a svakako signalizirajući, ponovo, jadnoj Republičkoj radiodifuznoj agenciji (u daljem teksu Rade). Rade, ni kriv ni dužan, nanovo se hvata za glavu i kao da kaže Giv mi ej brejk fakrs, jerbo, realno, sad je preče pomoći Ljudima. I istina – mi, nazovimo se Ljudi, trpimo najviše! Treba nam novac, čisto života radi, nema ga nigde. Treba nam bar malo razumevanja i ljubaznosti preko puta šaltera, nema ih nigde. Treba nam bar malo iskrenosti od strane političara, nema je nigde. I, naposletku, treba nam BAR MALO kvalitetne muzike i na televizijama, ali je nigde ne možemo videti… Ali zato možemo Karleušu (u daljem tekstu Karlica, iz milošte narafski).

Karlica je, može biti, demon koji se popeo među Ljude i, nakon više godina trovanja određene populacije, odlučio da je došlo vreme za širenje delatnosti. Karlica je odlučila da je femkanju kraj, i ozbiljno ugrozila onu narodnu „ko peva, zlo ne misli“. Kako Karlicu, očito, nismo ozbiljno shvatili zbog njenih glasovnih nemogućnosti, sad je definitivno odlučila da nam stavi do znanja da ona zlo misli! Sasvim prirodno, Karlica postaje kolumnistkinja u novinama Kurir (u daljem tekstu Kenjir, iako ga više nećemo pominjati), ali to nije ništa strašno koliko jeste prava najava Armagedona – Karlica počinje da bude stalni gost u mnogim emisijama na TV Boodva! Opet Čovek biva brutalno pretučen, raščerečen, osramljen.

Međutim, ako se malo mućne glavom, Karličino osvajanje „drugačijih“ medija nije ništa novo. Na primer, Alogia je, po mnogima najbolji srpski heavy bend ikada, eto tek ponekad bila na TV Viziji, u veoma „intrigantnim“ emisijama, s pravim i iskrenim rock sadržajem. Dakle, Boodva radi isto što i Vizija, indirektno pokušava da poveća gledanost, a direktno – pljuje verne gledaoce. Da sve bude još gore, javi se i srpska kraljica rock muzike, Slađana Milošević, nekakvim saopštenjem Olji Bećković, u kome se navodi da za Slađu nema nigde mesta, pa čak ni na Boodvi, a eto – nađe se za Karlicu. Istina mnogima smeta, zar ne? Ta činjenica da mesta za rock muziku nigde nema traje VEOMA dugo, a da se ne lažemo, Karlica ne bi trebalo ni da nas dotakne. To nas dovodi do apsurda jer se eto, silom prilika, bavimo Karlicom i ne-muzičkim temama u muzičkom časopisu. Ali sad razmislite par sekundi i zapitajte se – nije li to povezano?

Šta znači rock muzika, šta je ona oduvek predstavljala, kako razmišljaju oni koji je slušaju i, najbitnije, kako oni GLASAJU? Zamislite da umesto folkera i silnih pop-gimnastičara na najgledanijim stanicama započne da se SPINUJE rock muzika! Svakako, usledio bi kolektivni šok za sistem, mnogo njih bi pomrlo, ali u smiraj dana Ljudi bi počeli više da – RAZMIŠLJAJU. Bezbroj puta smo napisali da je na primer Gitarijada u Zaječaru PLANSKI uništena. S jedne strane, svakogodišnjom krađom budžeta za Gitarijadu, s druge medijskim ratom jer, poverovali u teorije zavere ili ne, rock muzika podstiče na razmišljanje.
 Setimo se satanizacije rock i metal muzike u udarnim terminima na svim režimskim televizijama… Mislite da je to slučajnost, da je nekome, tek onako bezveze, palo na pamet da odvrati Ljude od rock i heavy zvuka? Mislite da je slučajnost što se konstantno činilo sve da Ljudi ne pročitaju tekstove pesama koji pozivaju na proteste, revolt, pravdu? 10.000 rokera u Zaječaru nije isto što i 100.000 ljudi na Cecinom (u daljem tekstu Sisa, citat novinara BBC-a, da neko ne shvati pogrešno!) koncertu. 10.000 rokera je opasnost za razmišljanje mase, a Njima to ne odgovara.

Naravno, u današnje vreme se sve može opravdati komercijalnim načinom razmišljanja i tu nema dalje priče. Ali nije toga bilo od prvog dana, zar ne? Svako je imao „parče neba“, a uticaj medija se najbolje može videti u sledećem: legendarni Koncert godine je ponovo među nama! Za neupućene, gotovo jedini rock festival u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka, gotovo jedina prilika u tadašnje vreme da najčvršći zvuk čuje iole veći broj Ljudi. I mnogi su pomagali u promociji, ali najjači ne! Naprotiv, ti najbolji su činili sve kako bi marginalizovali celu priču, ako bi je se uopšte i dotakli… Goblini, Atheist Rap, Ritam Nereda su svoje ime izgradili zahvaljujući novosadskom Koncertu godine, i to bez jače medijske podrške. No, ni to ignorisanje nije bilo dovoljno jer je Koncert godine uporno opstajao, pa se krenulo sa SPINOVANJEM, a protiv Koncerta godine, što je rezultiralo potpunim krahom.

A na taj čuveni Koncert godine su išli skinsi i pankeri, ali i metalci i tadašnji grandžeri (koji su, manje-više, bili „ocrnjeni“ kao današnji emovci), a da nije bilo ni M od metala, ni G od grandža. Možete li to danas da zamislite, toliko jedinstvo, toliki prkos svima, toliki a pozitivni bezobrazluk? Ovako, stiče se utisak da su se informaciji o ponovnom pokretanju Koncerta godine obradovale samo starije generacije, generacije kojima je rock koncert, bilo koji i bilo čiji, bio HRANA…

I bilo je i više nego interesantno posmatrati svojevrsnu kladionicu koja se ogledala u tome da većina nije očekivala sledeće – rokeri su konačno mrdnuli svoja dupeta i pokazali zahvalnost za ovu nagradu! Srbija je do sada videla mnoge koncerte, pa gladi nema… Srbija ni sada nema para, baš kao što je bio slučaj tokom devedesetih… Srbija je i dalje i u kolektivnom i u medijskom mraku, pa ni obaveštenost nije bila na viskom nivou… Srbija je i dalje intelektualno mrtva…

A u Novom Sadu su, opet, bivstvovale horde fanova, posve različite a ujedinjene oko jedne ideje – uživati u omiljenom zvuku i, bez obzira na sveopšte ignorisanje raznih činilaca, stisnuti ponositu pesnicu u Njihovom pravcu dok rifovi cepaju Nebo!

Mogima, sad u eri tog čuvenog Interneta, Borba na pvi pogled deluje lakša. Deluje jedostavnije doći do većeg broja ljudi i prosto ih naterati da se pojave na određenom događaju. Međutim, koliko Ljudi ide na net uopšte? Tačnije, da li veći broj Ljudi konstantno guta sve moguće TV sadržaje i time postaje, kako su to kultni Direktori lepo rekli, Roboti od krvi i mesa, ili ide na Mrežu sa željom za novim saznanjima i doživljajima? Nije li Boodva, u nekim ranijim muzičkim emisijama, forsirala bendove i izvođače za koje se slobodno moglo reći da su pod uticajem droge? Nije li Boodva na taj način još više pljunula rock muziku? Nije li Provizija svojom jelenskom emisijom još više zgadila rock svojim gledaocima? Mislite da je to slučajno? Naravno da nije jer, prihvatili vi to ili ne, cilj opravdava sredstva. A cilj Provizije, Vizije i Boodve je upravo – uništavanje, a zatim i brisanje rock muzike, dok razlog težnje takvom cilju leži u – zatupljivanju. Jer, ipak, uskoro će svi ti klinci imati pravo glasa. Da li će im glas biti isti ako slušaju Sisu i Karlicu ili Ritam Nereda i Čovek bez sluha? Da ne budemo malodušni – da li će im glas biti isti ako slušaju Rihanna-u ili Slađanu Milošević…? Jasnije, da li će im glas biti isti ako gledaju Proviziju i Viziju ili čitaju Nocturne…?

Realno, Ljudi koji vole rock muziku vole drugačije stvari, više koriste intelekt, svestraniji su, više su okrenuti apstraktnom, gladni su novih saznanja i – BUNTOVNIJI SU! I Oni to vrlo dobro znaju! Zato je i jadan Rade morao da oduzme licencu BK Televiziji, a da ćuti pred Vizijom. Zato i Provizija, iako je javna, ne mora raditi u službi građana. Leđa su to, sine, i to ne srneća! Znaju Oni odlično šta bi se desilo da nema ovoliko Sisa i Karlica! Intelektualna i umetnička širina koja sa sobom, obavezno, povlači i političku. Pa kome odgovara da se SPINUJE rock muzika, odnosno da ima građane koji umeju da RAZMIŠLJAJU?

Nažalost, u tim namerama su uspeli. Rock muzike nema nigde, a ako je i negde ima, ispada da bi bilo bolje da je nema. Vrhunski su uništili Čoveka, zatrovali mu život besparicom i svakodnevnim problemima, a dodatno ga sahranili Sisama i Karlicama. Ali nisu računali na jednu stvar – da je, ipak, ostao mali (ali jak) broj Ljudi koji će te Sise da zgrabi, u sve te Karlice da uđe i da – rasturi! Nisu računali na neuništivost Ideje, večni život Uma, žilavi elan Umetnosti, večnost rock ’n’ roll-a! Zato će se, pre ili kasnije, kolo sreće okrenuti, a Nocturne će se potruditi da bude jedan od Kolovođa.

Piše Boban Pantoš
** objavljeno u broju 15 Nocturne magazina, februar, 2011.

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.