KOLUMNE

Na nož!: Novo oštrenje

Written by Hardwired Crew

Pozdrav Prijatelji!

Nadamo se da nam nećete zameriti što ćemo ovoga puta biti toliko egocentrični i samozaljubljeni da ćemo Na Nož! započeti redovima koji su posvećeni upravo nama! Naime, protekli period, a vezano za našu scenu, odlikuju svega tri pozitivne stvari.

na-noz-boban-pantos

Prva, za Nocturne svakako najbitnija jeste ta da se dotičan fanzin, i pored svih mogućih i nemogućih problema, ipak nije ugasio! Bez lažne skromnosti, Nocturne se vraća u Rat jači nego ikada, odnosno ozbiljniji i kvalitetniji (verujte ovim rečima jer ih iznosi večiti „opozicionar“ u redakciji 😀 ), pa sa pravom možemo konstatovati da isti postaje zapravo Nocturne Magazine! Tužno je bilo čitati mail-ove raznih izdavača i bendova koji su izražavali žaljenje kad je Nocturne bio zamrznut iz finansijskih razloga. Ljudi ispred distroa Nuclear BlastAdipocereCentury MediaDispleased Records, itd. pohvalili su naš trud i poželeli nam da ipak jednog dana, neki novi broj „osvane“ u metal zajednici. Naravno, nismo smeli da razočaramo naše prijatelje i prosto smo morali da nastavimo dalje, najviše zahvaljujući tvrdoglavosti i ludosti Stević Ane i Ristić Marka! No, kako ne bismo preterivali sa pohvalama (to je, ipak, vaš deo „posla, he he), da mi lepo pređemo na drugu tačku dnevnog reda.

Dakle, druga pozitivna stvar, pretpostavljate već, ogleda se u tome što Srbija definitivno postaje otvorena država za koncerte najpoznatijih inostranih bendova. Naravno, sve to najviše zavisi od booking i menadžerskih agencija, ali je neophodno napomenuti da rad i trud lokalnih promotera i organizatora mora biti pohvaljen! Nažalost, fanovi iz Srbije (naročito Beograda) slabo kapiraju jednu stvar – pohvaliti nekoga na pravi način u metal zajednici znači podržati! A podrška ne podrazumeva samo izgovaranje dotične reči, već i nedvosmislen support kupovinom ulaznica za koncerte, kupovinom magazina i fanzina i, najzad, kupovinom izdanja, odnosno albuma. Impresivno izgleda lista imena bendova i izvođača koji su nas posetili u proteklom periodu; svačiji ukus je skoro 100% ispoštovan, a opet nailazimo na probleme. Za razliku od svih prethodnih, prilično sušnih godina, sada ulazimo u klimatske uslove koji odgovaraju potpuno drugačijoj slici – kiša koncerata je potopila našu zemlju. Svakako, to je IZUZETNO pozitivna stvar, ali brine činjenica što posete nisu na zavidnom nivou (to se pre svega odnosi na UG bendove). Takođe, veliko je pitanje šta će nam takva sadašnjost doneti u budućnosti. Veoma je verovatno – ništa dobro za domaće snage. Objektivno gledano, fanovi će sve manje i manje posećivati svirke lokalnog karaktera, pre svega zbog uštede novca, ali i osetne razlike u kvalitetu nastupa, osvetljenja, produkcija, itd. Da sve bude još više upozoravajuće, potrudili su se i naši bendovi poput Tales Of Dark i Space Eater (ako sve bude završeno kako je planirano) koji su objavili, odnosno koji će svoj prvenac objaviti u inostranstvu. To je sjajna stvar za pomenute grupe, ali ostatak Srbije to mora shvatiti krajnje ozbiljno – po svaku cenu se beži od našeg tržišta, i to sa razlogom, a krivce za toliko očajnu situaciju možemo naći i u stranim bendovima koji u velikim talasima dolaze do naše obale. Svakako, najveći krivci nalaze se u našim redovima, tj. u pitanju su oni ljubitelji metala koji ne podržavaju koncerte, promotere, organizatore, fanzine, bendove na pravi način. S druge strane, ponuda (osim koncerata stranih bendova) uopšte nije na zavidnom nivou, ali, činjenica je, bez pravog zajedništva neće nikada ni biti bolja.

I, najzad, treća pozitivna stvar je faktički već pomenuta. Doom-eri Tales Of Dark svoj prvenac objavljuju za ruski Solitude i to je dokaz da je Nocturne bio u pravu kada je tvrdio da kvalitet kod nas postoji, da je jasno prepoznatljiv i da ga svi moramo podržati. Ako stranci to mogu uraditi bez ustezanja, zašto je nama toliko teško!? Krajnje je vreme da se svi osvestimo i da shvatimo alarmantnost situacije… Prava podrška je neophodna, najbitnija za ceo UG pokret i zato me najviše boli kada u mom gradu (Beograd) bude najmanje mojih sugrađana. Ruku na srce, kao najveći grad u Srbiji, kao administrativna, ekonomska, politička i geografska prestonica naše zemlje, Beograd mora biti i prestonica metala. Neshvatljiva je lenjost, neopravdan je bezobrazluk, nedopustivo je ignorisanje, a to je ono što Beograđani rade. Kukalo se kako nema koncerata, a sad kad ih ima – nema publike …

Neki poseban zaključak nije moguće izvući. Dolazimo do trenutka kada treba biti iskren i priznati da, ako činjenice ukazuju na to (a ukazuju), jednostavno rečeno – u Srbiji postoji mali broj pravih ljubitelja omiljenog nam zvuka. Ta konstatacija više nema veze sa nezadovoljstvom u bilo kom obliku, niti sa pesimizmom, već sa prihvatanjem situacije, takve kakva jeste. Nama, dakle malobrojnim fanzinašima, muzičarima i fanovima ne preostaje ništa drugo do toga da se borimo svim raspoloživim sredstvima ne bismo li uticali na svest i način razmišljanja naših ljudi. Verujte, od toga se nikad ne odustaje, jer nam srce to ne dozvoljava! Do sledećeg čitanja i ujedno, nadajmo se, boljih vremena..

Piše Boban Pantoš

** objavljeno u broju 5 Nocturne magazina, leto 2007.

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.