Drugarice i drugovi, ZDRAVO! (U ova pionirska vremena, adekvatan pozdrav)
Nije prošlo previše vremena od kad smo se čitali prethodni put, što može biti samo pozitivna stvar, jer to znači da je Nocturne uspeo u nameri da izlazi redovnije. Nažalost, još uvek to nije dovoljno često koliko bismo voleli, ali šta sad … Noć je još mlada, zar ne?
Bilo kako bilo, pionirsko, vruće leto nas pozdravlja, salutira nam, a zapravo je sve počelo zagrevanjem u kasno proleće. Pogađate, reč je o dotičnim festivalima – Legacy odnosno Castle fest, prvi pravi, internacionalni metal festivali u našoj zemlji (mada, ne smemo zaboraviti legdendaran mini fest Balkan Horror Opera). Otuda i insistiranje na epitetu “pionirski”… Nažalost, ukoliko se osvrnemo na dotične festivale, prinuđeni smo da bacimo oko i na kurvu…
Kakvu sad kurvu?! Vrlo jednostavno – politiku. Vrlo dobro znamo da ima gro metal bendova koji se trude da nam se predstave kao pravi obožavatelji, tj. sledbenici Nečastivog, ali zapravo ni jedan jedini nije toliko efektan instrument Satane kao pomenuta kurva, tj. politika. Da, umešala je svoje odvratno prljave prste u muziku još poodavno ali, eto, sad udari i na naš omiljen zvuk, direktnije nego ikada. Znam, znam,… “Zar i u ovoj kolumni mora biti politike?”, čujem vaše krike. Nažalost, očigledno je da mora.
Sve je počelo samoproglašenom nezavisnošću Kosova (da skratimo terminologiju kojoj pribegavaju naši mediji), što je dovelo do dodatne destabilizacije situacije u Srbiji, koja je ionako dovoljno poljuljana. Upravo zbog takve situacije stoje preporuke vlada nekih zemalja da njihovi državljani izbegavaju put u našu zemlju. Što je debilno, složićete se, jer jedino što je zaista nestabilno u ovoj zemlji jesu plate i cene. Ali, objasnite to Njima. Naši organizatori koncerata, pored normalnih i uobičajenih aktivnosti prilikom ugošćavanja muzičara, već duže vreme moraju da se bave i diplomatijom, ne bi li, prevashodno menadžerima a zatim i muzičarima, objasnili da nemaju razloga da brinu za svoje živote, opremu, bezbednost. Naravno, nakon gorepomenutog događaja, ta stvar je daleko ozbiljnija i svedoci smo otkazivanja nekoliko prethodno ugovorenih svirki. Da sve bude još gore, nekoliko zvučnih imena je otkazalo učešće na Castle festu i sve vreme se postavljalo pitanje kako će na kraju izgledati lista učesnika na tom, ali i na Legacy festu, za koji su svoje učešće otkazali Jørn Lande i Primordial (uz obećanje da će uskoro imati solo koncert)…
Moramo biti realni i priznati da te stvari ne zavise od nas, ali takođe i iskreni prema sebi i priznati da je trebalo daleko više da se potrudimo oko stvari koje zavise od nas. Šta to zapravo znači? Bez ikakvog uvijanja, baš zbog ovoliko teške situacije, morali smo da se pokažemo kao sjajni domaćini. Na Legacy i Terra Nostra kućama je bilo da sve to organizuju na najbolji mogući način, kako znaju i umeju, a naše je bilo da damo sve od sebe ne bismo li se odazvali pozivu u što većem broju. Neophodno je bilo da pokažemo da nas ima u velikom, ili makar zadovoljavajućem broju da bi ovi, ali i slični festivali zaživeli i u našoj zemlji. Zbog nestabilne i mahom nesigurne situacije u Srbiji, ali i dezorganizovanosti, odziv inostranih fanova nije bio ni približan onom kome su se nadali organizatori pa je, samim tim, naša obaveza bila još veća. I sada, nakon svega, nema opravdanja, nema ignorisanja. Da stvari budu jasnije, daću vam lični primer – mogao sam da odem npr. na Legacy festbesplatno, tj. da zamolim organizatore za kartu, spisak, šta god. Ali, nisam to hteo da uradim jer mislim da je neophodno da im pružim onu pravu, iskrenu podršku i kupio sam dve karte za oba dana (a verujte mi prijatelji moji, život bi mi bio daleko lakši da nisam izdvojio taj keš). Poenta je u sledećem – oni koji mogu sebi da priušte kartu za bilo koji koncert, nevezano za mogućnost besplatnog ulaska, treba da KUPE sebi ulaznice. Toliko jednostavno. Prosto boli činjenica da mnogi, koji mogu da uštede novac, ignorišu trud organizatora iako su svesni da im na taj način zabadaju nož u leđa. Krajnje je vreme da se opametimo, da se licemerje svede na minimum jer će u suprotnom i ovo malo što imamo propasti. Tužno je bilo gledati na Legacy festivalu sve “poznate” a propale face, kvazi-novinare, zatim muzičare domaćih bendova koji uopšte ne sviraju na festu, a svi kolektivno uđoše besplatno, na štetu organizatora. No dobro, to je problem i organizatora koji to dozvoljava.
A kad smo već kod njih, imali su, na prvi pogled, jednostavan zadatak – trebalo je da dokažu koliko su sazreli za ovolike izazove. Pokazali su i dokazali su nebrojeno puta da mogu obezbediti odlične uslove za koncerte različitih profila, ali ipak, ovde je bila reč o nečemu što je daleko ozbiljnije, zahtevnije i, pre svega, odgovornije i teže. Nije mala stvar iskidati živce, uložiti hiljade i hiljade evra ne bi li fanovi dobili priliku da i u Srbiji konačno vide veličine poput Amorphis, Obituary, Testament, Unleashed, Finntroll (koji ipak nisu svirali), itd., a da sve vreme strahujete hoće li se ti isti fanovi na pravi način odužiti za vaš trud. I jesu li se fanovi odužili? Svakako da jesu – i to nožem u leđa. Sramotno mali broj ljudi na Legacy festu moju malenkost nije iznenadio. Na ovim stranicama se u više navrata upozoravalo na to da je sve veći broj inostranih koncerata u našoj zemlji, najblaže rečeno, mač sa dve oštrice. Većina ljudi je to zaboravila, mnogi su u to vreme bili isuviše mali da bi se sećali, ali verujem da postoje oni koji pamte razne rasprodate koncerte i to samo iz jednog razloga – ne tako davno nije bilo inostranih bendova, nije bilo izbora iliti ponude pa se išlo faktički na sve svirke. Nije bilo bitno šta ko voli da sluša – svirali Osvajači, SMF, Džukele ili pak u to vreme malo poznati Bjesovi išlo se na sve! Zašto? Ništa drugo nije postojalo!
Danas su druga vremena, danas Srbiju drmaju Metallica, Motörhead, Megadeth, Iron Maiden, Type O Negative, King Diamond, Kamelot, Tool, Therion, Cannibal Corpse, Morbid Angel, da navedemo samo one najpoznatije, odnosno sa najvećom bazom fanova. Prosečan ljubitelj metala iz Srbije se navukao – zahvaljujući pirateriji počeo je da prati gotovo sve, što je nezahvalno. Do odricanja je moralo doći, što pre to bolje, a da ne pominjemo lucidnost Legacy i Terra Nostra grupa – kao da su bezglavo i jedni i drugi uleteli u celu priču, kao da ljudi koji vode dotične organizacije ne znaju kakva nas beda okružuje, da ljudi mahom jedva sastavljaju kraj sa krajem, da mnogi od zainteresovanih i dalje idu u srednje škole, na fakultete (čitaj: još uvek ne zarađuju), da je situacija u našoj zemlji i u društveno-političkom smislu prilično klimava pa fanovi ne kupuju ulaznice do poslednjeg dana jer, jednostavno rečeno, mali broj ljudi veruje da će koncerti takvog kalibra moći da se održe u našoj zemlji, u situaciji u kakvoj se naša zemlja nalazi. Kao da ne poznaju prilike u zemlji u kojoj rade, pa prave dva velika festivala u razmaku od mesec dana. I eto, slobodno se može reći da su se srpski “fanovi“ obrukali za Legacy, na moju žalost, opet najviše zahvaljujući Beograđanima, dok Castle fest u potpunosti puče.
Ruku na srce, naši ljudi i ne zaslužuju ovakve festivale. Mnogi su se ponašali kao stoka i uvek će to biti – stoka. Naravno, bilo je i picajzli kojima nije odgovarao prostor, izbor sendviča i, zamislite, WC im je bio toliko daleko da su pišali u čaše, bacali na masu iste, ili jednostavno pišali u ćoškove hale. Da li to u redu? Naravno da nije. Da li su takvi ljudi, iako su došli, zaslužili da dobiju priliku da gledaju i slušaju sve ove bendove? Naravno da nisu. Realno gledano, mi, ovakvi kakvi jesmo, ne zaslužujemo da imamo neku vrstu srpskog Metal Camp-a ili Wacken-a, i krajnje je vreme da to priznamo. Imali smo odličnu priliku da pokažemo koliko zapravo iskreno volimo ovaj zvuk i uprskali smo.
Bilo je svakojakih pokušaja da se Legacy u potpunosti minira, tj. ne održi. I svaka čast Legacy timu, sa Brankom Milosavljevićem, popularnim Frubijem na čelu, što su, iako su znali da će pući, odlučili da idu do kraja. Mogli su i oni npr. dve nedelje pre festa da dignu ruke i sve otkažu, ali nisu HTELI! Na tome im zaista svaka čast! Sad ostaje samo iskreno nadanje da će nekako uspeti da povrate izgubljen novac i da će imati snage da naprave još nekoliko dobrih koncerata pre Legacy festa broj dva, i to svima u inat!!
Naravno, bilo bi glupo tvrditi da su uradili posao bez greške. Bilo je propusta u organizaciji na sve strane, ali o tome se neće sada pisati iz čistog poštovanja prema učinjenom. Uostalom, posle bitke svi smo generali, zar ne?!
I kakvu pouku izvući nakon svega? Legacy (što važi i za druge organizatore) neka dobro razmisli koje će koncerte organizovati, za koju i kakvu publiku. Imali smo odličan primer – kako pravi fanovi prate bendove koje vole – zašto su Vader fantastično prihvaćeni za razliku od recimo Pain Of Salvation, iako su prvi u nekoliko navrata došli i do naše zemlje, za razliku od ovih drugih…? Zanimljivo pitanje, zar ne?!
Nama, tj. fanovima ostaje jedna stvar – da, koliko god je to moguće, podržavamo dešavanja na PRAVI način! Štedite pare, opametite se na vreme, pa ćemo i narednih godina uživati u još boljim i jačim imenima. Zaboravite na izgled, oblačenje, bacanje para na sve i svašta. Postoji žestoka bojazan da će vas jednog dana to sve proći. Ukoliko nemate para, ono malo što možete da izdvojite potrošite pametno, za nešto što ćete uvek pamtiti…
A sada da pređemo na “unutrašnje” teme. Pisanije u okviru ove rubrike za prethodni broj neki su pogrešno shvatili i, samim tim, teže podneli. Da li zbog toga što u metal miljeu vlada prevelika sujeta (jer se sve ovo radi, pre svega, zbog emocija), da li zbog toga što ovdašnja metal i rock javnost nije naviknuta na kolumne, samim tim i na karakterističan, kritički nastrojen način pisanja, u krajnjoj liniji, nije ni bitno. Ova kolumna postoji zbog kritike drugih, radi osvrta na situaciju svega relevantnog za domaću metal, minimalno i rock scenu. Javna reč predstavlja slobodu, a javna reč rubrike Na Nož! predstavlja slobodu kritike. Samim tim, svaka kritika je dobrodošla, bilo pozitivna ili negativna, direktna ili indirektna. Ukoliko se nekome ukaže na određene nedostatke, odmah treba biti svestan činjenice da je reč o subjektivnom pogledu (pa čitate li makar neku kolumnu?!) koji postoji ne bi li se iskritikovanoj strani nešto dalo do znanja, ne bi li joj se pomoglo. Drugim rečima, svaka izrečena kritika od juče, danas i sutra, izrečena je i biće izrečena, odnosno napisana iz namere da svima nama bude bolje, da svi mi budemo bolji, da napredujemo, da iskorenimo greške, zajedničim snagama pronađemo nedostatke i poradimo na istima. Lično, bio bih najsrećniji kada bi rubrika Nа Nоž! bila iskritikovana sa svih mogućih strana jer bi takav pristup i nama pomogao – kritika na kritiku je uvek dobrodošla!
Baš zato je autor ove kolumne odlučio da ostavi kontakt adresu jer, čisto da se ponovi, svačije mišljenje je dobrodošlo. Ukoliko neko ima zamerke, sada zna kome i kako da se obrati, čisto da bi se izbeglo lajanje na pogrešno drvo.
Na kraju, svi oni koji su iskreni, neka kupuju SVU metal štampu, neka idu na SVE koncerte i festivale, neka kupuju ORIGINALE u skladu sa mogućnostima. Pamet u glavu, strasti je potrebno smiriti i moramo delati ZAJEDNO, podržavati se MEĐUSOBNO, ukoliko želimo nešto da POSTIGNEMO!
A Nocturne, odnosno na Na Nož!, nastavljaju svoju misiju, shvatilo se to na prav i zdrav način ili ne…
Piše Boban Pantoš
** objavljeno u broju 7 Nocturne magazina, leto 2008.
