KOLUMNE

Na nož!: Ko lajkuje smežurao mu se, koja šeruje ubudjala joj se

Written by Hardwired Crew

Budući da je ovo svojevrstan novi početak, ne bi bilo loše da se malo podsetimo skorašnje istorije: Srbi su nacija koja pripada južnoslovenskom nar… Ah, ne to. Poslednju Na Nož! kolumnu ste mogli da čitate u martu tekuće godine, u poslednjem štampanom broju Nocturne magazina. Pošto je čitalačka publika prosto iščezla, gomilali su se troškovi dostižući troškove razvoda Toma Kruza i…ma koga ja to zavaravam, ne zanima vas. Kratko i jednostavno – ako papir trpi sve, tek ste sad najebali zahvaljujući elektro pisanijama.

Dakle, definitivno je došlo novo vreme. Ili bolje reći, mi smo konačno prihvatili činjenicu da vreme nije stalna brojka. Znate ono čuveno – svaka promena je dobra… Jes’ đavola. Da je svaka promena dobra onda bi bilo odlično to što više nemamo štampani rock časopis u Srbiji; na kraju krajeva, nema zainteresovanih, pa zašto bismo se mi lomili ni za šta i ni za koga?! Molim lepo, tu je „elektronski oblik“ koji nikoga ne košta ništa (obožavam retardiranost srpske negacije) osim nas koji ovde radimo, koji je ipak lakše raditi jer ne moramo glavom kroz zid toliko često, a tu je i čuvena brzina dostupnosti informacija (sad se zaista osećam kao novi-stari-stari-novi ministar Ljajić koji sada mozga i o resoru telekomunikacija). Sve je to sjajno i bajno, ali taj prokleti Internet pokazuje daleko više nego što se učini isprva. Zašto imam ovoliko jaku glavobolju? Zbog nove vlade? Hm, svaka je prokleto ista i jednako „efikasna“, tako da nije do toga. Zbog RTS-ove programske šeme? Dođavola, ni ne sećam se kad sam poslednji put uključio kutiju laži, tako da nije ni to. Đoković ne igra toliko dobro kao lane? Lajk aj ker abaut det or himPiter Džekson je zbog profita odlučio da „Hobit“ ide u tri dela? Heh, ionako ću ga skinuti sa neta, tako da me ni to ne mori (sad će policija da mi pokuca na vrata zbog javnog priznanja). Partizan opet nije došao do grupne faze Lige šampiona? Brate mili, svi smo znali da će tako i biti, pa ne može biti ni to. Bendovi su nam sve lošiji? Uh, bo’me nije ni to, jer ima sve boljih i boljih. Pa šta je onda po sredi, odnosno četvrtku kada pišem ove redove? Oh, pa odgovor je zapravo sasvim jednostavan – imam glavobolju zbog ljudske gluposti, neznanja i siromaštva duha! 

Okej, bilo je i više nego očigledno. Ali zašto bi nekome smetalo nešto što dominira već dvadeset godina? Pa upravo zbog toga što dominira dvadeset godina! Nijedan oblik diktature kod mene nije dobrodošao. Jebe mi se za liberalizam, naročito u trenucima kada bi puč bio sasvim blizak mom srcu; poenta je u tome da svaki diktatorski sistem treba što pre rušiti. A kad neko vlada ravno dve decenije treba ga menjati, zar ne?! Zašto onda glupost i dalje vlada na ovim prostorima? „Ej, ej“ čujem mnoge, „dosta toga da je samo u Srbiji loše! I u mnogim drugim zemljama vlada glupost, ne samo kod nas!“. Tačno, ali fućka mi se kako je u Americi, u Viskonsinu, na Peloponezu ili u Timbuktuu. Živim u Srbiji! (to mu dođe kao neka vrsta priznanja na AA sastancima – živim u Srbiji, uh sad mi je lakše kad sam izbacio to iz sebe). Udišem ovaj vazduh (da ne kažem srBski, je li)! U Srbiji radim! U Srbiji patim!

Upravo zbog toga mi i taaaaako idu na ooooonu stvar izjave poput „nesalomivog srpskog duha“. Šta je, bre, nesalomivo?! Naš duh? Naš duh se, kolektivno, našao u qrcu još poodavno. Kako može nešto biti nesalomivo ako je NEPOSTOJANO?! Ah ček’, ček’… Možda „naš duh“ zapravo podrazumeva sposobnost dobrog provoda i pored gomile problema? Pih, majku mu, biće da je to – iako nemamo iole dostojanstven život ipak uspevamo da se napijemo k’o svinje! WOW! In jor fejs Eliote Nese!

A možda taj čuveni termin „naš duh“ podrazumeva duhovito kačenje tuđih fora na Fejsbuk profile?! Pa da, TO JE TO! Nije naša nacija otišla dođavola, nismo klonuli duhom, nismo pali u kolektivno ludilo zbog 9GAG-a!! Kako je to samo lepo, kreativno – probudi se 15-ogodišnjak i pre nego što se umije vidi dobru foru na nekom sajtu i odluči da je podeli sa 1.287 svojih prijatelja, ne bi li ih obogatio. Dakle, tako je Mišković došao do kapitala! Doduše, malo se opustio kad je Milka prestala da šeruje.

Znam da sad mnogi zamišljaju starca s ove strane monitora, starca koji sere kako je govno nekada lepše mirisalo. E, pa baš me zabole šta mislite. Činjenice su sledeće: nekad je bilo jačeg otpora sveopšem haosu i ludilu; nekad su tinejdžeri i uopšteno mladi umeli da izraze bunt; nekad su ljudi umeli da pišu; nekad su ljudi umeli da čitaju; nekad su ljudi umeli da pričaju; nekad su ljudi umeli da VOLE muziku; naposletku, nekad su ljudi imali muda! A danas… Uh, kako pričati o tom čuvenom „danas“, a pritom ne izgubiti živce i to pored činjenice da je „sutra“ još gore?! Sve ovo je vezano za Nocturne magazin. Lepo napisah nije bilo zainteresovanih. Nije ni čudno s obzirom na to da su ljudi zaboravili kako se čita. Fak, mnogi nikad nisu ni naučili. Ipak, ne lezi vraže nego ustaj na zadnje dve noge, naš sajt dnevno ima više hiljada pregleda, na tom Fljesbuku nas prati skoro 9.000 ljudi. Pa gde ste bili kada je trebalo da dignete glas? Ah da, i ja pitam gluposti. Pa na Fejsbuku9GAG-u, You i RedTube-u (ovo poslednje apsolutno opravdavam, nema brige)… Jadna nam majka, maćeha i jadan nam komšija s takvim interesovanjem, znanjem, obrazovanjem. Mediokriteti upadoše u sistem i napraviše sistematsko uništenje ljudske vrste mediokritetima. A vi to progutali zadovoljni i bedni. Gutate sve što se servira. Da vam kažu da je govno uzbekistanski voćni specijalitet, vi ćete ga u slast pojesti. I o tome objaviti status.

I nemojte slučajno da smislite nešto svoje – gurajte tuđe. Nemojte slučajno da naučite da se pravilno izražavate – citirajte retardirane filmove i klipove. Nemojte slučajno da razmišljate svojom glavom. Nemojte slučajno da razmišljate. Ma, jadni smo i prazni…

I svima je to okej. Znate ono, to je jednostavno „tako“ i šta možemo mi tu da uradimo… Za početak možemo svi malo da mućnemo glavom, odnosno da počnemo da koristimo ono malo mozga što nam je zahvalni sistem ostavio, da se informišemo i, bog ne dao nego ukrao, da učimo! Znam ja da vi mislite da je ceo sistem osmišljen da bi vama sve bilo lakše, brže, pristupačnije. Ali nije tako! Ne vidite dobro zbog masti preko očiju. Haj’mo sad prstićima leve i desne šake, čisti, čisti i P(R)OGLEDAJ. Nekad je važilo nakaradno „Pljuni i zapjevaj“, dok smo sad naterani na „Pljuni i progledaj“. Ako konačno dođe do vašeg otrežnjenja, upravo vi ćete biti najsrećniji i najzadovoljni. Čim dođe do toga biće svima bolje. Onda će bendovi zaboraviti na jebeni YouTube i ostaviti ga svojim fanovima. Članovi tih bendova će umesto tastatatatatatatura uzeti instrumente u ruke. Čoveče, olovke za britku, pobunjeničku poeziju koja je gotovo iščezla sa ovih prostora! Pa zar je moguće da i dan danas najbuntovniju rock poeziju na ovim prostorima i dalje imaju bendovi iz osamdesetih godina prethodnog veka?! Alo ljudi, gde su vam muda? Gde se može čuti glas pobune? Gde je taj čuveni srpski inat? Gde je ta prokleta pesnica?

Shvatite jednom za svagda. Mali ste i jadni ako ste nepismeni. Siromašni ste koliko i najgori klošar na ulici ako ne umete da pričate, bez obzira na to koliko para imate u džepu. Nikada vas nećemo voleti i nikada vas nećemo uvažavati ako ne znate a tvrdite da znate. Naposletku, nikad nas pritiscima raznih vrsta nećete zaustaviti. Naprotiv, zbog toga ćemo biti još jači i ubeđeniji da radimo dobar posao.

Nažalost, sve se bojim da će biti mali broj onih koji će ove redove umeti da shvate na pravi način. Mnogi će odustati od čitanja kada vide da ima više od tri rečenice. Bendovi će nam i dalje slati nemušte YouTube linkove za recenziranje. Muzičari će nas i dalje psovati zbog oštrih kritika, ne shvatajući da poenta takvog izraza leži u tome da jednog dana upravo oni budu bolji. Na kraju, naši čitaoci (ili posetioci ili još gore – prijatelji???) će i dalje imati komentare poput „kasnite kao menstruacija“. Budući da ovo radimo zbog ljubavi, a ne zbog novca ne možemo u svemu biti najbolji, najtačniji i prvi. Može biti, ponekad zaista i kasnimo kao menstruacija, ali bar jebemo.

Piše Boban Pantoš
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu

O autoru

Hardwired Crew

Ostavite komentar