Myrkur – „Mareridt“ (2017)

MYRKUR
„Mareridt“
Atmospheric / Black Metal
(Relapse, 2017)

Iznijansiran, melanholičan album sa dosta raznolikih instrumenata, album „Mareridt“ benda Myrkur nije lagano štivo, već neverovatno muzičko putovanje kroz bogate Skandinavske pejzaže oslikane ne bojama, već notama.

Od kada je osvanula naslovnica časopisa Terrorizer na kojoj je MYRKUR označen kao „budućnost black metala“ od strane urednika istog, ovaj projekat koji predvodi harizmatična Amalie Bruun izazvao je buru u podzemlju te scene. Bilo da je budućnost black metala ili ne, retko koji noviji bend je izazvao tako jaku podelu mišljenja.

Kada sam prvi put čuo Myrkur nisam bio svestan bilo čega od navedenog. Sve što sam znao je da se radi o black metal bendu koji predvodi žena, što nije tako stran koncept bilo kome ko se dublje upustio u te vode (sećate se Astarte, Darkened Nocturn Slaughtercult ili Bestial Holocaust?). Stoga, hajde da to odmah oduzmemo iz jednačine.

Ali skrećem sa teme. Kada sam prvi put čuo Myrkur nisam znao ko je Amalie Bruun. Nisam imao pojma da je pre toga prošla kroz pop i kantautorsku fazu, niti sam znao da je bila na naslovnici časopisa Terrorizer. Nisam čak ni znao da je glumila u spotu za pesmu „Jack Sparrow“ grupe The Lonely Island rame uz rame sa neponovljivim Michael Bolton-om, a pogledao sam taj spot bar stotinu puta.

Sve što sam znao bilo je ono što sam čuo. Atmosferična, mračna muzika sa mešavinom grubih scream vokala i očaravajućih čistih vokala, vrhunski odsvirana muzika sa dosta slojeva. Kao metal verzija muzike koju stvara Enya. Sukobljeni stilovi pevanja su u mojoj glavi stvorili sliku prelepe devojke sa očaravajućim glasom koja se tokom noći pretvara u užasnu vešticu. Upravo taj opis je razlog zbog koga sam se pre svega zaljubio u metal muziku: moć da u glavi stvorim sopstveni svet čak i kada nemam pred sobom tekstove pesama. To je malo teže sa modernom pop muzikom.

Sada kada smo utvrdili zbog čega sam bio oduševljen njenim debi albumom pod imenom „M“ upustimo se u recenziju novog albuma „Mareridt“. Iznijansiran, melanholičan album sa dosta raznolikih instrumenata, „Mareridt“ nije lagano štivo, već neverovatno muzičko putovanje kroz bogate Skandinavske pejzaže oslikane ne bojama, već notama. Album predstavlja savršen balans između tradicionalnih i modernih black metal elemenata, obogaćen doom metal elementima i tradicionalnim Skandinavskim melodijama. Samo poslušajte pesme poput „The Serpent“, „Elleskudt“ (moj apsolutni favorit) ili „Ulvinde“ i probajte da ostanete ravnodušni. Na albumu gostuje i Chelsea Wolfe koja preti da ubere svu slavu u mračnoj pesmi „Funeral“. Amalie se razmeće svojim umirujućim, zavodljivim glasom i upravo ove vokalne deonice su njen najači adut. U korist te tvrdnje, obratite pažnju na „Gladiatrix“, koja na momente zvuči kao zla, izopačena verzija benda Nightwish.

Međutim, jedna stvar mi je posebno zasmetala kada je u pitanju produkcija albuma. Agresivni elementi, pre svega blast-beat  bubnjevi, agresivnije gitare pa čak i growl vokali ukopani su u miksu tokom nekih pesama, dok su tradicionalni instrumenti i clean vokali prepojačani. Ovo je najočiglednije tokom druge pesme „Måneblôt“ a postaje sve manje i manje primetno tokom ostatka albuma, ali dovoljno da pokvari sveukupni utisak. Ironično, s obzirom da je upravo pomenuta pesma najbrutalnija i najbliža tradicionalnoj black metal formuli od svih na albumu.

U većini pesama growl vokali su dosta tihi a pod jakom distorzijom. Sve to na trenutke zvuči kao da je neko presnimio staru black metal kasetu tradicionalnom Skandinavskom muzikom, pa se zvuci black metal albuma i dalje jedva primetno čuju u pozadini (ako se sećate kako zvuče neke presnimljene kasete biće vam savršeno jasno). Nisam siguran da li je ovo urađeno namerno kako bi se ovi elementi sakrili od publike koja na njih nije navikla ili da se u prvi plan izguraju atmosferični elementi ali bez obzira na razlog, produkcija zvuči nekoherentno i neizbalansirano kao rezultat toga.

Reći da je Myrkur nešto revolucionarno i novo u black metalu je definitivno preterivanje. Svrstati ovu muziku u crno ili belo je definitivno teško. Sa druge strane, reći da ovo nije dobar album po bilo kom drugom kriterijumu osim muzici je izuzetno nepravedno. „Mareridt“ je obuhvatio najbolje elemente nekoliko žanrova i zaokružio ih u raznoliku celinu, a Amalie očigledno previše ne zanima kako ćete tu celinu nazvati. Ona kombinuje ono što voli bez poštovanja ikakvih pravila, što na kraju krajeva i jeste suština rock ‘n’ roll ideologije. Iako publicitet koji Myrkur dobija uz činjenicu da je bend miljenik hipsterske publike ne škodi popularnosti ovog sastava i izaziva dosta mržnje kod drugih, čak i bez publiciteta i fame ovaj šarenoliki album drži visoku poziciju kada su u pitanju metal izdanja u 2017. godini.

Piše Jovan Ristić

Lista pesama:

01. Mareridt
02. Måneblôt
03. The Serpent
04. Crown
05. Elleskudt
06. De Tre Piker
07. Funeral [feat: Chelsea Wolfe]
08. Ulvinde
09. Gladiatrix
10. Kætteren
11. Børnehjem
12. Death Οf Days [bonus]
13. Kvindelil [bonus] [feat: Chelsea Wolfe]
14. Løven [bonus]
15. Himlen Blev Sort [bonus]
16. Två Konungabarn [bonus]