Portugalske metal legende MOONSPELL su oduvek bili rado viđeni gosti u Srba, što se ako malo pročačkate kroz arhive da lako primetiti. Svoj prvi nastup održali su još 1997. godine, ni manje ni više nego kao predgrupa legendarnom sastavu KISS. Bend je od tada često posećivao Srbiju, što zbog nastupa kako u Beogradu tako i na novosadskom Exit festivalu, što poslovno, kako su u više navrata upravo kod nas snimali spotove. Sada, zahvaljujući organizatorima MH Concerts i Serbian Hellbangers, domaća publika je imala prilike da po šesti put uživa u nastupu ovog nadasve posebnog benda i to u sjajnom društvu hrvatskog sastava PHANTASMAGORIA, švedskog symphonic metal sastava ELEINE i italijanskog gothic/doom sastava THE FORESHADOWING.
Kako sam stigao malo ranije, zabrinulo me je što sam bio jedina dugokosa pojava ispred beogradskog Doma omladine, toliko da sam se zapravo zapitao da li sam pogrešio lokaciju i došao tu po navici. Srećom, ekipa je počela da pristiže a što sam duže sedeo ispred Doma, bilo mi je jasnije da je verovatno hladnoća uzrok tome što plato ispred Doma nije pun kao što obično bude. Ipak, i pored toga publike je bilo zabrinjavajuće malo pred sam koncert, što se najbolje pokazalo na nastupu prve predgrupe.
Phantasmagoria uživo u Beogradu 2016. godine, photo Danijela Radojković
Hrvatski sastav Phantasmagoria otpočeo je svoj nastup tačno po predviđenoj satnici, pa i koji minut ranije. Nažalost, osam časova je očigledno bilo prerano za publiku, te je nastup komšijskog sastava ispratio manji deo publike koji se mahom pozicionirao uz ogradu. Veoma interesantni u pogledu scenske pojave, Phantasmagoriasu se predstavili publici kroz miks autorskih pesama i obrada sastava kao što su EKV, Mizar i ABBA odevenim u svoje prepoznatljivo, goth rock ruho. Raspoložen i samouveren uprkos manjku publike, frontmen sastava Tomi Phantasma je često ćaskao sa publikom i pozvao prisutne da požele srećan rođendan Ani, koja je pevala prateće vokale. Iako se malobrojna publika oglasila i tražila bis, satnica je morala biti ispoštovana a Tomiobećao da će se vratiti, te uputio prisutne na štand sa majicama kako bi „imali para za povratak“. Svestan surove realnosti bavljenja muzikom na ovim prostorima, nadam se da je to bila samo dobra šala.
Tehničari su uveliko nameštali binu za nastup švedskog symphonic metal sastava Eleine, a publike je bilo tek nešto više nego na nastupu benda Phantasmagoria. Kao po švajcarskom satu, bend je izašao na binu i uvodnim taktovima još jednom prizvao one do tada okupljene da dođu ispred bine. Eleine je očigledno još jedan bend koji pojavu ne prepušta slučaju, te su tako članovi bili odeveni u iste „uniforme“, koje su dale dobar nagoveštaj muzike koju bend svira. Pevačica sastava Eleine, po kojoj su i dobili ime, je svakako odudarala od ostatka svoje ekipe. Oskudno odevena u „opremi“ trbušne plesačice Eleine se dokazala kao izuzetno sposobna da animira i zaintrigira publiku, činilo se podjednako i mušku i žensku. No onima koji su pomislili da je provokativan nastup sve što bend ima da ponudi, muzika je brzo dokazala drugačije. Eleine su sve samo ne tipičan symphonic metal sastav sa ženskim vokalima. Naravno, moglo bi se povući par paralela sa zvukom benda Nightwish i njihovim skorijim radovima, pre svega u pogledu pompeznosti muzike. Međutim, za razliku od brojnih sličnih sastava, ne bih se usudio niti mi je u bilo kom trenutku palo na pamet da je bend nečiji klon.
Eleine uživo u Beogradu 2016. godine, photo Danijela Radojković
Ono što mi je posebno ulepšalo doživljaj, pored evidentnog muzičkog umeća, je zaista besprekoran zvuk čak i u prvim redovima. Svi instrumenti su jasno došli do izražaja i nisu ugušeni podlogom sa klavijatura kako to obično bude slučaj kada su bendovi sa epitetom „symphonic“ u pitanju. Sve je zvučalo kao sa ploče. Eleine je podjednako dobra kao animator i kao vokal, uloga koju je sa njom s vremena na vreme delio i gitarista Rikard Ekberg. Bend je predstavio materijal sa svog aktuelnog, eponimnog albuma, ali i potpuno novi singl „The Story Untold“. Međutim, uprkos nastojanjima benda da animira publiku, reakcija iste je izostala a bend ostavljen na cedilu tokom „sing-along“ delova. Ono na šta moram nakratko da se osvrnem, iako tome možda nije mesto u koncertnom izveštaju, je sjajan marketing od strane benda. Njihov menadžer koji je ujedno prodavao „merch“ je svakome ko bi se zainteresovao za cene ponudio flajer i upitao da li su čuli za bend i kako im se čini, a nakon nastupa upitao kako im se svideo nastup.
Eleine uživo u Beogradu 2016. godine, photo Danijela Radojković
Nakon nastupa članovi benda su izašli u hol i bili izuzetno raspoloženi da se slikaju i proćaskaju sa fanovima. Mnogi bendovi ovaj aspekt uzimaju zdravo za gotovo, i veruju da je dovoljno imati Facebook stranu i tri rečenice o sebi da publika bude svesna njihovog postojanja u moru drugih bendova. Na primeru benda Eleine vidi se koliko par lepih reči zapravo znači za marketing benda koji je tek u usponu. Upravo zbog toga bih se kladio da će njihov album dobiti bar stotinak novih pregleda na sajtu Youtube u toku današnjeg dana.
The Foreshadowing uživo u Beogradu 2016. godine, photo Danijela Radojković
Slikanje i ćaskanje se odužilo, te sam iz sale primetio da dosta posetilaca nije ni shvatilo da je nastup benda The Foreshadowing uveliko krenuo. Italijanski sastav je ponudio odličnu mešavinu gothic i doom metal zvuka, te su zbog toga i bili i više nego idealan izbor da publiku zagreju za nastup zvezde večeri. Bend na ovoj turneji promoviše nedavno objavljen album „Seven Heads Ten Horns“, te ne čudi što se u listi našlo najviše pesama upravo sa ovog izdanja. No ni preostala tri albuma benda nisu bila zapostavljena, te smo tako imali prilike da čujemo i „Oionos“ sa istoimenog albuma, „Departure“ sa „Days of Nothing“ i „Havoc“ i „The Forsaken Son“ sa prethodnog „Second World“.
The Foreshadowing uživo u Beogradu 2016. godine, photo Danijela Radojković
Ono što je pomalo ukvarilo utisak sa nastupa benda The Foreshadowing je što je zvuk u početku bio preglasan i neusklađen, no srećom negde na pola puta taj problem je rešen. Sa druge strane, nakon energičnog i srdačnog nastupa benda Eleine, The Foreshadowing su delovali pomalo statično i hladno. Naravno, ne očekujem od benda koji neguje takav muzički izražaj da đuska po bini, ali statičnost nije bila glavni problem. Interakcija sa publikom je bila minimalna, doduše ni odgovor publike nije bio ništa bolji. Međutim, članovi benda su nakon svog nastupa takođe izašli da se pozdrave sa fanovima, gest koji je za poštovanje koliko god delovao trivijalno.
Moonspell uživo u Beogradu 2016. godine, photo Danijela Radojković
Veče se bližilo kraju, a publike je na žalost bilo iznenađujuće malo s obzirom na tradiciju koju bend Moonspell ima u Srbiji kada su nastupi u pitanju. Standardi, hladnoća ili radni dan – nema svrhe upuštati se u polemiku, bolje je umesto toga vratiti se u Dom omladine, pred binu već spremnu za nastup portugalskih legendi. Kao što smo od njih navikli, bina je bila sjajno uređena sa klavijaturama u obliku orgulja i ogromnom ovnovom glavom na čelu bubnjeva. Uz zvuke pesme „La Baphomette“ bend izlazi na binu, uključuje se u instrumental pred kraj pesme i zvanično započinje nastup. Na bini im se pridružuje frontmen Fernando Ribeiro i koncert otpočinje sa prvom pesmom sa aktuelnog albuma „Extinct“, „Breathe (Until We Are No More)“. Iako sam nakon nastupa benda The Foreshadowing bio zabrinut da će u početku biti problema sa zvukom, isti je bio fantastičan još od prve numere kako uz binu tako i uz miks pult. Najiskrenije valja skinuti kapu toncima na fantastičnom poslu tokom većeg dela večeri.
Ono što je posebno iznenadilo fanove stare garde je što se pored dosta pesama sa aktuelnog albuma našlo isto toliko sa kultnog albuma „Irreligious“, koji ove godine slavi svoj 20. jubilej. Tako smo pored koncertnih favorita kao što su „Opium“ i „Full Moon Madness“ bili počašćeni i pikanterijama u vidu „Ruin & Misery“ i „Mephisto“. No, iznenađenjima tu nije bio kraj. Bendu se na bini pridružila Eleine koja je sa njima po prvi put na turneji izvela pesmu „Scorpion Flower“ sa albuma „Night Eternal“, za koju je spot snimljen upravo u Beogradu. Naravno, u listi su se našli i kultovi bez kojih koncert ovih legendi ne bi bio isti, te je tako publika jednoglasno zaurlala tokom izvedbe „Full Moon Madness“ i sa bendom zapevala stihove kultne „Alma Mater“.
Poslednji put sam gledao bend Moonspell pre pet godina na bugarskom Kavarna Rock festivalu. Očigledno mi je ovo podsećanje na domaćem terenu bilo i više nego potrebno pošto sam u međuvremenu zaboravio koliko su oni zapravo fantasitčni šoumeni. Upravo zbog toga imao sam utisak kao da ih gledam po prvi put, što mi je dodatno ulepšalo nastup. Fascinantno mi je pre svega kako bend prelazi od klasičnog, prljavog i ogoljenog rock ‘n’ roll nastupa u neki potpuno magični, teatralni performans. Takav je bio slučaj tokom pesme „Vampiria“, kada je Fernando odenuo plašt i pod oskudnim osvetljenjem izrecitovao ovu nokturnalnu poemu pred vidno zadivljenom publikom koja je hrlila da ovaj trenutak ovekoveči svojim telefonima. Reakcija publike je varirala od pesme do pesme, pa su tako neke kao „Ataegina“ izazvale pomamu, dok su druge prošle bez preterane reakcije.
Moonspell uživo u Beogradu 2016. godine, photo Danijela Radojković
No uprkos nešto slabijem odzivu nego što sam očekivao, koncert je bio i više nego fantastičan. Posebno mi je drago bilo da vidim i nešto mlađu publiku, kako sam baš pre koncerta poveo diskusiju sa drugom da Moonspellslušamo mahom mi stariji. Srećom, publika je bila prošarana što po pitanju godina, tako i po pitanju stilova i polova. Portugalci su nas podsetili zašto su jedan od vodećih gothic metal sastava na svetu i zašto njihova popularnost ne jenjava ni nakom skoro 25. godina na sceni. Ostaje nam da se nadamo da se bend proveo podjednako dobro kao i mi, te da će nas Fernando i ekipa opet posetiti na nekom od svojih sledećih proputovanja.
Piše Jovan Ristić
