IZVEŠTAJI SA KONCERATA

Mono i Helen Money u Beogradu – Meditativno putovanje

mono-live-belgrade-2015-photo-danijela-radojkovic
Written by Hardwired Crew

Treći pohod na Srbiju japanskih post rokera MONO, obeležen je sinoć u Centru za kulturu Božidarac. Kao podrška njihovom nastupu, predstavila se Helen Money, pseudonim pod kojim deluje američka čelistkinja Alison Chesley. Na momente zastrašujući u nastupu, na momente dirigujući prigušeni zvuk i najčistije instrumentalne linije, celovečernji performans oba projekta obojen je hipnotišućim zvučnim slikama.

helen-money-live-belgrade-2015-photo-danijela-radojkovic

Helen Money uživo u Beogradu 2015. godine, photo Danijela Radojković

Pored izuzetnih solo radova, dugogodišnje muzičko iskustvo Helen Money beleže brojne saradnje sa, između ostalog, imenima poput Russian Circles, Jarboe, Mono, Disturbed, Bob Mould, Anthrax, Broken Social Scene… Ova čelistkinja svoju zavidnu virtuoznost je sinoć prezentovala kroz neobičnu kombinaciju avant-garde/drone i neoklasičnog muzičkog stila. Držeći pažnju u minimalističkoj atmosferi, sa samo jednim instrumentom, Helense maestralno poigravala sa njegovim mogućnostima, deformišući ga na momente u manijakalnu rock napravu.

Ploveći u rasponu od onih stišanijih i istovremeno najkristalnijih linija violončela, njen nastup je neretko dramatizovan distorziranim motivima i snažnim semplovima bubnjeva. Celokupan zvučni doživljaj dominantno je obeležen aktuelnim opusom sa njenog poslednjeg studijskog impulsa, “Arriving Angels, objavljenom 2013. godine za Profound Lore Records. Haotični karakter koji je postignut izvođenjem “Radio Recorders“ ili “Beautiful Friends sa jedne, odnosno zlokobnim deonicama repetitivne “Too Heavy“ ili minimalističke “Every Confidence“sa druge strane, upotpunjen je industrial estetikom snimaka koji su emitovani. U smenjivanju gudala, trzalice i prstiju kada je to pesma zahtevala, Helen je dobijala na dinamici zvuka samog instrumenta, zaokruživši svoj performans vidno opskurnom atmosferom.

helen-money-live-belgrade-2015-photo-danijela-radojkovic

Helen Money uživo u Beogradu 2015. godine, photo Danijela Radojković

Uvertira za “Recoil, Ignite”, sa aktuelnog albuma „Rays of Darkness“ (2014), lagano je počela da se uvlači u prostor kluba, naznačivši početak nastupa za Mono. Dugo razlaganje gitarskih motiva, pridruživanje na bas gitari Tamaki Kunishi, koja je u svom odmerenom plesu nosila mimiku pesme, i najzad, uključivanje bubnjarskih deonica, nagovestilo je uzlaznu putanju kojom je otvaranje koncerta upriličeno. Prelepe melodične teme dovele su klub do tišine i opšteg prepuštanja japanskom post-rock talasu sa bine. Perfektno usaglašena, četvorka je u momentu obrušavanja snažnijeg dela pesme sinhronizovnim pokretima otkrivala i ono zversko u sebi.

Zauzevši svoju poziciju za klavijaturama, Tamaki je otpočela opus naredne pesme, “Unseen Harbor”, čime je napravljen osvrt na šesto studijsko ostvarenje Japanaca, “For My Parents” (2012). Retrospektivnim motivima, zvučne slike su se tečno smenjivale pred našim očima, pretvarajući se neretko u otelotvorene scene nostalgije, kao dominantnog mirisa atmosfere. Dramatika prostora pesama akcentovana je udarcima o gong koji je bio pozicioniran neposredno iza bubnjara, upotpunjujući samu scenografiju. Retke zvučne slike koje je ovaj instrument odašiljao, donele su autentičan duh Dalekog istoka, odakle ovaj instrument i vodi poreklo.

mono-live-belgrade-2015-photo-danijela-radojkovic

Mono uživo u Beogradu 2015. godine, photo Danijela Radojković

Nakon dve maratonske pesme u sveukupnom tridesetominutnom putovanju, usledila je nešto kraćeg daha “Kanata“. Podrhtavajuće ambijentalne deonice, isprovocirane klavirskim motivima u naletu emocija, dovele su do opšteg meditativnog raspoloženja. Gitarista Takaakira „Taka“ Goto je, poput dirigenta, odmahujući rukom, ispratio svaki odsviran ton na klavijaturama – koreografija koju je publika u završnici pesme burno pozdravila. Toliko burno da je delovalo da pred bendom stoji bar dva puta veći broj ljudi nego što je to slučaj. A bio je popriličan broj duša u Božidarcu.

Uvodne note za “Pure as Snow (Trails of the Winter Storm)“ prikazaće bend zaronjen u meditativnu atmosferu, koju je prirodno transponovao na prostor kluba ispred sebe. Duboko koncentrisani na svoje sviranje i pokrete, bez preteranog očnog kontakta sa publikom, Mono će lagano voditi pesmu sve do naleta abrazivnih instrumentalnih sečiva i buđenjem publike iz transa.

mono-live-belgrade-2015-photo-danijela-radojkovic

Mono uživo u Beogradu 2015. godine, photo Danijela Radojković

Bogata diskografija benda obeležena je i izvođenjem pesme “Halcyon (Beautiful Days)“ sa albuma „Walking Cloud And Deep Red Sky, Flag Fluttered And The Sun Shined“ iz 2004. godine, koja je donela sanjive motive i iznenadno obrušavnje svih instrumenata u punoj snazi. Povratak na opus novog albuma usledio je kroz pesmu “Where We Begin“, a nastavak putovanja upriličio je vrisak publike na prepoznavanje prvih nota “Ashes In The Snow.  U početku za perkusijama, Tamaki se ubrzo dohvatila svoje bas gitare i zajedno sa Taka-om i Yoda-om za svojim instrumentima, grunula ogroman gitarski talas u publiku. Privodeći kraju svoj nastup, Mono su izveli i “Everlasting Light“, čime je zaokružen osvrt na još jedno značajno izdanje benda, „Hymn To The Immortal Wind“(2009).

Smenjivanje distorzirnih i čistih gitarskih šablona, kroz koje se provlače zavodljive bas linije, pojačane dinamikom bubnjeva, stameno su nosile celovečernji nastup benda. Disciplinovanost publike tokom najtiših deonica, a istovremeno burne reakcije kada je to potrebno, odavale su utisak emotivne isprovociranosti prisutnih, neophodnoj za sve koji se pronalaze u ovakvim muzičkim konceptima.

Piše Nevena Balalić

O autoru

Hardwired Crew

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.